Srpska nezavisnost

— 172 --

порезе и јавне управе ушло је у државну касу нуиих 32 милиона внше, но што је буџетом било предМ&ено. Према овоме, обележио је мимстар етање италијанских фи нанеида каб ивдвовол.није у целој Евре*и, и разМгб је свој програм за у#ал.еље дрзкаЈвчог дуга, који је ошптиЛ одобраваЕњем пронра^ен. У нств в^реме наглаеио је, да је у интереоу зеиље да се продужи изведен.е порееке реФорме у отпочетом Тправцу н да ће влада, ако на том путу истраје, већ 1884 године бити у стању да непосредно учпни велнке олакшице народу као на пр. што ће смањити цену соли и т. д. Из Мехпке јављају, да се тамопш.п италнјански посланик, гроФ Јоапннп, некадањн геверални консул у Београду, убио нз револвера. За узрок се наводи, што га је влада италијанска ставпла у нензију. — Велики кнез Владимнр. брат цара руског, кренуо се са веллком кнегињом Марпјом Павловном у прошлу среду за Италију, где ће због болести кнегињине цело лето провести. *!■»» ИЗ ЛИСТОБА 6. РЗГС2СИ2С -Свјет" пише.... ^Ко хоће мира тај мора ићп на то да се Аустрпја срушп, јер она је једпна која рушп европски мир. Срушитп Аустрију значило би толико колико и спасти Европу од навале германског племена, које хоће да диктира и влада целим светом. Мисао о .1 ш р ег 1 и ш-у шипсП- Потпуно је усвојена, п Бисмарк је хоће жељезом да изведе. И ако се Римљани појављују у историји као сурови освајачи, то је тевтонскокимбарска нарав Немаца далеко грамзљивпја и од самих Римл>ана. Ако успоредимо све оно пгго су Римљани починилп са онпм што је тевтонско племе урадило, онда ће резултат показати, да су Немци далеко лакомијп на туђе но и сами Рнмљани што су били. Римљани и кад освојишс кога, они бар хтедоше да му ублажу судбнну тнме што му даваше тако звано -грађанско право 11 , и под том правном Формом преливаше га у себе у свој велики римски народ. Али Немцн су куд камо суровији. Онп су „мачем и огњем" свакога освојенога ириморавали да се елнје у њих, а оне који су се томе одунирали истребљавали су на најгрознији начин.

Шта вреди Шума? намењено оним члановима скуиштине, који хоће капктаниле. па им треба предходно да положе нсннт и3 -1лумског законодавства" Температура ваздуха у шуми стоји ниже. од температуре ваздуха у пољу, и чим је већа врућина, тим та разлика већа. Услед овога, између нол»а и одрасле шумом планине постају ваздушнн токови: лању пз шумске ладовине креће се у поље пли у место. где нема шуме и најближе до нланине: ноИу . како се на голетним местима брже олади ваздух и онда окреће свој ток у планину и из ње изтискујс тоилији ваздух у поља. Како има у шумском ваздуху више влаге, то овај шумски ваздух п има добротворан утицај на биље у пољима. дању ослабљава у пољима врућпну и освежава је, а ноћу чува усеве у пољима од веће штетне хладноћс. У земљама, у којнма има доста плаиина обрасних шумом, лети влада срсдња темнература ваздуха, а њиме мора битп земљиште температуром ниже. него ли у земљама голетним, на ма оне има-

Као што се види тежња Немачког племена да освоји свет необуздана је и она је давнашња. Девиза „Огап^ насћ Оа1еп и у којој се огледа најсуровија неиравда, није продукт „гвозденог" канцелара немачког, она је давно поникла у суровој освајачкој ирироди тсвтонској. Ко мисли да су немачки ритери у средњем веку ишлн на исток да ослобођавају света мсста од неверника нз чисто хришћанеких випгих побуда. тај се јако вара. Инстинкт за грабежи била је нобуда те су сурови немачки голаћи-ритери узимали на се знамење избавл.ења и слободе, братске љубави и равнонравности — часин крст, те јурили као бесомучни на богати исток да што више награбе блага и богатства. И тешко онима нределнма н народима куда су ти гдадни скакавци пролазили. Даклс још у тим иоходима зачела се мисао у Немаца да освоје исток. Сјај и богатство Цариграда . »млеко" и п медкоје је текло у источним зсмљама расиламтнло је сурову жељу за освајањем код немачких голаћа-ритера. И она је ваздан тнњала у њиховој суровој природи. И сада када је Немцима испало за руком да се уједине, тада је давнашња жудња за освојењем истока добила отворен израз: Огап^ пасћ Оз1еп. „Гвоздени Канцелар- Бизмарк, веран је носилац нсмачких жсља и нсобуздане грамзивости заосвајањем. он свом снагом радн на том да освоји Немцима свет. а особнто да подјарми исток. Формула за насилно освајање света. „имаераторстса рнмска круна - нала је са немачке главе — са главе лотариншкнх Хапсбурговаца. Њу је свалнло и изломило начело [народности које је продукт културе. Аустрија изгубившн круну рнмскнх пмператора, пзгубила је све своје покрајине у Италији које су биле подлога тој крунп. Са губитком тим изгубили су Хапсбурговцп и нраво да стоје на челу Немаца и да извршују њихове грабежне планове. Ту улогу сада су узели Хохенцолери, и они сада не са „круном римском" на глави, већ под видом п културтрегерства и теже да подјарме свет а особито исток. Но каково је немачко „културтрегерство" то се лако може појмити, оно није ннкако друкчије но мач п огањ старих Тевтона. Аустрија изгубивши „круну римску" па и положај свој у Немачкој, изгубнла је и Формално и Фактично све услове да може нзвршитн суровс планове немачког племена. Она се не може Формирати као модерна нацијонална држава, јер је састављена нз разних народа, који сваки за себе има своју историју, своје традиције и своје жеље, које се никада не могу измирити и довести у склад са скиптром Хапсбурговаца. Свака држава живи оним начелом којим је постала. а кад то ле нодједпакс све остале услове. С тога сатирање шуме проузрокујс летом, не сам(. увећавање темпаратуре ваздуха, него нарочито увећавање темиературе ваздуха, него нарочито увећава средње повпшзвање температуре ваздуха зем- ! љшпта. усл.ед овога вода н влага брже се исиарава и у земл.ншту бива суша. Доклен су у Германији и у Европи биле веће и дуже шуме, онда је било много прохладније лето и влажннје земљиште.(*) Да ли због шумовитих иланина пада више кише, ово питање још није тачно решено, алн да шумс, задржавајућн ваздупше токове и чинеће ваздух гушбим. прнпомажу ностајању дажда, да увепавају број кпшовитих дана и тиме утпчу па равномерио разпоређивање падање годишње кише, ово је цела истнна. Тако. у шумовитим пределима или никако, или врло ретко бивају ировале облака. Мађ је, проФесор Шумарске школе у Нанси, упоређивао је количину дажда, који је врнуо 1) у шуми, 2) у пољани и 3) у /олетном месту на 18 километара од планине и нашао је, да у шумовитом месту врне дажда на 6°/ 0 вшие, пего ли на голетним местима. У Дељти горњег Мисира, од како је засађено 20 милиуна (*) Еђегшакег, Бје рћуа1каШсћеп ЕштгкипјЈеп <1ез ЛУаШеа 1. В. а. 87. ијн Рус. в*ст. 1879. Фобр. стр. 627.

га начела нсстане, она се мора распасти. Да је случајно Аустрнја уснела да место Пруске уједини Немце, онда би за остале народе који живе у њој била далеко већа опасност, но што је сада од Немаца. А особито би Словепи патили, а Истоку би претила већа опаспост но садв. Овако ионижена Аустрија којој је разлог оететанка отпао . нроиала би да је тгје »гвозденн канцелар" узео у своју службу, да му буде нионнр немачким оонојачким плановима на истоку. Хапсбурговци су сада у служби Хохенцолера, они су њихови „соллати*, јер живе милошћу њиховом. Словени а особито Русија. којојјеисторијски нозив да стоји на челу словенског дела, а особито да брани исток од навале Немаца, треба да што ире јурнша на Аустрију, на ту авангарду немачку. Русија треба да разруши Аустрију и да створи на западу од њених развалина словенскс државе, које бп биле јак бедем противу навале Немаца на исток. То треба Русија да учипи што пре. јерпијонери немачки Аустријанци већ су ушли у две Словенске земље у Босну и Херцеговину. и ту праве утврђења за даљп рад. Удримо дакле на њих сад, удримо на Аустрију са свију страна, позовнмо све Словене које она угњетава под нашу заставу да војују са нама нротпву Аустрцје а ,а остварење својих традиција и сво' IX идеала. И они ће се сви листом ди Аутш и поћи за нама п наше ће дело уродити жсљеним плодом. Но рећи с да би се због Аустрије дигла на оружје и Германнја. Па и ако ће, јер и ту има лека. Знамо и ми да и тај тевтонски Ахил има на обе пете згодног места да се у њих удари и да му се смртне ране нанесу. Не живсли под игом Хохенцолерна 2,000.000 Пољака ? Па шта би значио савез наш са Француском, која једва чека прилику да поврати своју част и своје две богате провинције. А да не би равнодушна остала ни Енглеска о томе нема никакове еумње. Иокушај да се поруши Аустрија бно би популаран код већине европских држава, и он би се далеко лакше могао извести но што се то замишља. Ми опет понављамо: Ко хоКе мира тај мора иКи на то ла се Аустрија сруши. А источни народи па и сви Словени сматрају у томе свој спас. Напред дакле, брзо и отважно, да се Аустрија та караула немачка на нстоку поруши; наиред да се понпштп Нзвор опасности за општи европски мир...."

дописи Ниш. 15 Марта Нешто је „жалосна врба~ наших „виделоваца- клонула. Корен јој се суиш. А дрвећа, нарастао је годишње број кишовитих дана и то од нређашњих 5 или 6 дана, попео се број кпшњнх дана до 45 и 46 дана. У руској м.хетној Екатариноелавској губернији пада онолпко кише колико у Нетрограду (од 17 до 18 нанх.) али је мнои) више кишних дана у Иетрограду, пего лнугуберннји Екатарипославској.(*) Шума пма утицај и на изобиље извора. врела, глава речних и т. д. Шума прибира и храни воду. Знмн снег пада шумама, па га шума брннп. од брзог крављења. а лети чува реке од наноса п земљу од поплава. Земљиште обрасло шумом усисава около 74°/ 0 водс, па н ако дрвеће испарава знатну количину влаге, опет је земљиште шумско влажније, него лн но иољнма. И тако, шуме чувају зем.*иштну и аодзем.шгитну воду, чувају изворе и врела, од којих ностају реке и чувају Хармонију између текућих и унутрашњпх вода. Са сатнрањем шуме извори почињу да пресушују, а са уништењем исте нестаје их. У Швајцарској, у Бернском кантону има извор Ћ Вучјак. и Никада нпје пресушио док је било шуме т. ј. док је

(*) Кегпе дез ћеи1 шоисЈез 1875. Карс1е ше1еог. Когаеаиеге раг Ма1ћгеи 11зш»ииа Уровнн Појчп н каснјнскаго мора „врпнаше вЈорубни л»савт>. А. Вос&ковг. 60—61.

зар је она и нмала корена ? Заиста ј народу није. Она је веп тирала силом власти, и кад тај извор усише онда се и -жалосна врба - нишки „виделовачки" клуб суши и колеба, пропада. Види се из свега да се .виделовцима- навлаче облаци над главама, они су ти овде погнули главе, те гледе у црну земљу, бојећи се. да се <»ва не отвори и не прогута их. Саио по где која тица злослупгица. као игго је Урош Кнежевић. Светозар Попадић и њима равно још пуштају своје крегатеће гласове, као оно савуљаге у тавној ноћи. и још потсећају да глуводоба „виделовачко- није прошло, али да је већ скоро на измаку. Напг ^баја Цека- дочекан је .достојноу Нишу. Какав му је био рад на скупштини, онако га и дочекаше. Ама баш нико ни да обрне главе на њега, сваки га се живи клони , а и он се сиромах клони и своје сенке. те избегава и да се са погледом својих суграђана сукоби. Исто су тако посланици који су у већини били. дочекани и по срезовима. Народ је јако незадовољан њиховим радом, и ропће на њих што нису шпли добрим путем, но су за љубав „виделовачких- власника ударили странпутнцом, те припомогли да се земља доведе у велике онасности. Сваки онај који је припомогао владу _виделовачку и у њеном несавесном раду, сукривац је, саучееник је и он ће зато одговарати пред народом, који се неда умолитн иити подмитити. Тако суди и мисли народ, а тако и јесте! Свуда је код нас велнко незадовољство са г виделовачком и владом , и народ би боље но васкрс дочекао и поздравио њихов пад. Ми ћемо вам другом ирилшсом мало опширније писатн о стварнма нашим овде и нзнећемо ^поштснн- рад наших овдашњих „виделоваца- у опширности на јавност. Дакле до скорог виђења. А. Р.

Жабаре 8 Фебруара Данас је чисти понедеоник, — треба сво ђубре нз куће да очпстпмо. Више пута хтедох вам по пешто писати из овог краја куда ни бог не види а камоли људи како се ноћу доносе прасци п јаганци од криваца нашнм кајимакамима и кадијама. И неби вам јошт писао да ме овај случај толнко не разљутн гледајући раздраженост наше браће где по цео дан пред полицнјом дрежде као коњи на празна јасла а господа полицајци пију пред каФаном расо да би мамур своји разбили. У том њиховом лечењу и подне дође и одоше кућама својпм а наша браћа умиру од зиме у ходнику чекајући их док се наша господа не пзлече. Но расо им не поможе. па кад то видеше а они одпочеше оним истим леком да се лече било обрасло шумом оно мссто, где он извире. Кад је пре 90 годнна шума бпла сатрвена.почне да пресушује и тек за време великих киша јављало се у њему мало воде и опет пресушивало. За овим буде забрањено место около његовога нзвора н земљиште његовога извора окити се шумом — јеловином, и „Вучјак- почне непрекидно давати воду чисту као кристал н ладну, н тако ороносила слава његове хладне воде кроз 40 годнна, кад је цела шума около његовога певора била сатарена и утамањена, и Вучак пресушн. Само је у њему бивало воде, кад су сувише велике кише плн када се снег кравио. Сада је опет ваљда иодпгнута шума н Вучјак не пресише. У Парнском департаменту, општина Лабријерска имала шуму околн 2000 хектара. Из те шуме текла речпца, која ' је окретала 5 ваљалица, пмала снаге за 8 коњских снага. Лабријеци пак несу се покоравалн шумским законима. па су неправилно секли шуму и злоупотребљавали горосечу и нашишта и тако сатру ту шуму, да се несу имали чиме да греју. Њина мнрна и стална речица почне да бесни: Кад је велнка киша она прелије корито и казни грозно те неразумне Лабријерце, за тим се њено корито напуни шљамом, наносом, а ваљавице на место да ваљају, падну од рекинога бесннла.