Srpska nezavisnost

— 196 —

1, Да се све кметовске иородице иди мушки чланови њени, који су самовол.но напустилн чифдуке, за месен дапа врате натраг и прсдузму рад. 2. Да ће се свн они којн се у одређепом року небн иовратилн на чифлуг.е, осу.штн ПО прОПИСИМЗ ЧД. 8 наредбе од 14 сеФера 1276 турске године, .(*' < < отсрају с чиф.>уки и <»П'. ,1а се нрсдаЈу аосејницила на в./пстито расиолашње." Ево како цивилпзована Аустрија решава аграрно ннтање, и како њене власти у иптересу мусломанскпх спахија а иротив хршпћанског становнпштва нотржу старе. варварске отрцане турске наредбе, те на том турском основу прнбеганају реиресалпјама нротнв јадннх Босанаца. Ако се и то може назватн „уцошење културе", онда смо на чисто са културом коју Аустрнја мисли да пронесе на исток. Еврона је отргла Босну и Херцеговину од Турске и новерила је Аустрији да у њима новрати мир н поредак на модерној основи. II сад та цивилизована Аустрија. пошто је својом кратком владавнком нзазвала револуцију у тнм нокрајннама и иретворнла велике крајеве поносне Босне и Херцеговине V нустош, враћа се на турске наредбе, служи се истим неповечннм н ненравним срествима нротив хришћанства, те страхом и ужасом мисли да утврди своју владавину. дописи Рача (крагујев.) на Великн Петак. Силеџил) к Внделовачки у овд. варошици превршио је сваку меру. Внделовци овд. не осгављају на миру ни личну сигурност ни имовну својину својих иолитичких нротивника. Све је у оиасности. Овако тиранишу Србе и Аустрпјанци у Восни, као што овде л Виделовци и гоне своје полнтичке противникс. Пре месец дана један овд. напредњак који је, нанред буди речено , и умна и морална пропалнца -Виделовачки" — лажно је оптужио г. Доситеја Обрадовића учитеља овд. г. мшшстру просвете н црквених нослова. Министар је ту жалбу пос; ао ово-среској власти на ислеђење. Среска власт или боље рећи Д»шптрије Ђорђевић ка-

ЛИСФ&К МОДЕСТА МИЊОНОВА прииовктка X. Балзака Превод г ♦ранцускога. (НАСТАВАК) — Седн овде, Бича, рече госиођаЛатурнеловица и целим столом растави првога писара од госпође Мињоновице и њене кћери. — А ти ходи овамо!.... рече Днмеји својој женн и заповеди јој, да седне крај њега. Госпођа Дпмејевица, мала Америчанка од тридесет н шест година, убриса крадом своје еузе. Она је Модесту обожавала и бојала се какве катаетро«»е. — Ви ово вече као да нисте весели, оиет ће Модеста. — Ми се картамо, одговори Гобенхајм, који држаше кгрте. Ако ће и бити овај положај ма колико занимљив, још ће то већма постићи, кад се објасни положај Димејов прсма Модссти. Ако ћс излагање због краткости бити ухопарно, некн се то опрости за љубав желл!, да се ова сцена доврши, као и за

петан нозвао је г. Доситеја предао му тужбу II заповедио дз му на исл у г. Доситеј иоднесе свој одговор од часапријема за чсгири сахата. Тужба противу Доситеја такове је ирироде била да је требало и више дана док на исту одговор поднесе. Вадава је г. Доситсј молпо капетана да му нродужн рок бар од 24еахата. -Внделовачки и каиетан не хте ио молби учинити већ остаде прн нрвој наредби, па се ни с њом нијс задовол.ио. всћ је одредно пандура који је на вратима дома г. Доситијсвог чскао да одговор нанише и у року поднесс. Овако капстан поступа са учитељсм г. Доснтијем, као са својим политнчким противннком, а ево како штити Гаврила Ранковнћа учитеља — напредњака. Учнтељ Гаврнло је по све човек прљавог карактера. Никако му нс доликује што је народнн учитељ. Међу овд. грађанима носејао је раздор и неслогу у толикој мери. да је нестало пријатељства и иоверења. Неколнко пута грађанн су га тужили миннстру, али узалуд. 111то га министар штитн није нам познато. Ако је веровати гврђењу Гавриловом ио каФанама мннистар му неће пишта што је напредњак. Између многнх тужаба које су постојалс иротиву њега код министра н данас иостоје двс тужбс којс су послате овосреској власти на ислеђење. У једиој је оптужен што на најгрознији и до сад нечувени начнн казнн н тиранише своје ученике, а у другој што никад цркве не посећује, као што је законом наређено. Да су ове тужбе поднете противу Досптеја учитеља, оне би давно биле решенс. Мсђутим , Гаврило не само што није узнмат на одговор пи по једној тужбн, већ се нн сведоцн не нитају. Ево, како Виделовци поступају са својим противницима. а како пггите своје партнзане. Свакојако ове ће се тужбе морати решнти јер су као што дознајемо приватни тужиоци поновили своје тужбе код министра. Дал ће при решавању мшшстар потврдити оно , што Гарило ио ка<х»анама јавно тврди т. ј. дал ће Гаврила као напредњака ттититн или ствар правичцо решити видећемо. Кладово на Благовестн Ј882 г. -Што днкла навикла" Гарашанинова иолиција не само да ненрестаје тсрати своју — виделовачку самовољу н насиље; пего шта више напрегла је да тера до краја и у кључком срезу где су људи мирни н само" свој носао гледају а не мешају сеу ннкакове гунгуле које виделовци и у овоме крају замећу. љубав потреби, да се разложн ствар. која влада свима драматима. Димеји (Ана Фрања Бернар), рођен у Вану, отишао је 1799. годиис као војник у Италију. Отац његов, нредседник револуционог суда, одликовао се толиком снерђијом, да му у зсмљи нијс могло бити остаика, докле му отац. прилично накостан адвокат, не ногибе на губилишту. Пошто му мати скана од туге, Ана продадс све што је имао, па кад му је било двадесет н две године. оде у Италију, баш кад су наше војскс уступале. У вареком департаменту нађе младића једнога, који је с истих разлога пошао да тражи славу, налазећи да у околу није толика опасност као у Провинцијн. Карло Мињон последњи изданак опс нородице, којој Париз има да благодари улицу и дворац што га јс саградио кардинал Мињон. имао јс оца лукава човека, који је од шана револуције хтео да спасе имање Делабасти, красни сеуд у Контату. Као и сви страшљивци опога врсмена, тако и гроФ Делабасти, поставши грађанин Мињон, нађе да јс пробнтачније скидати главе, него дати да му њсгову скину. Овога лажнога терористе нестаде и њега записаше у списак исељенички. Имање Делабасти би нродато. Замак би оскрнављен и његове куле сравњене са земљом. Иајзад про-

Тако, позпати напредњачки капетан у Кладову о коме је всћ јављено како се живо заузимао да у депутацију уђу све самс виделовачкс пришипетље са којима је и он а и његови патрони подобро насео н испала нм „Бош работа~, кад се је депутација ереза Кључког 19 тек. м. вратила у нркос оне осуде која јс поиу Мнхаилу на најузвишенијем мссту српском изречена, дочекао је на обали номенутог несретника и санкилоту пона Михаила и у душгву са својим иришипетљама одведе га у каФану гдесуу част сретног његовог новратка читани банкет давалн. Боже мој коме ли ово виделовачко капетанчс пркоси У и да ли то служи на нохвалу његовим патронимаУ Затнм номенути капетанчић виделовачки, нриликом промене кмета у онштини Снпској чувши, да је исти кмет, бојећи се којекаквих нришипетаља и кајишара капетанових узео за писара познатог двадесетогодошњег писара и одличног грађапина у нашој околини Аптонија Ђорђевића који је и баталиони командир па напредњачко капетанче знајући, да је Антоније у иартији либсралној и да као поштен и свестан човек неће дозволити младоме капетанчићу да по ошитипи онако нанредњачки мути, позове истог кмета чак у Кладово и заиоведи му да се главом нешали да ни ио што Антонија за ипсара неузме; на шта му је кмет одговорно леио: ја у мојој оиштинн управљам а ви гледајте вашу канцеларију. Сад нптамо надлежне да ли је овај каиетапов поступак коректан, кад он поштује људе, који су за презирање а попггеие прсзнре и папада? Чувај се младо капетапче, да не наседнеш на ђердан. Даље на Цветт 21 овог м. био је избор нреседннка и у Текији: Поменути капетан није могао а да н ту евоју виделовачку всшту замку не намести и ту је посредством својих пришнпетаља и бадаваџија исгакао за кандидата човска којн је познат у целој околини. као смутљивац којп је на свога оца револвером пуцао н лекарском сведоџбом као -луд и оглашен, као човек сумњив и по другим полнтнчкпм стварнма. На ту цсл известна лица ево већ скоро три месеца дана часте, да би продрли да номенути смутљи°ац постане преседипк општине у Текији. Боже мој из које ли сс диснозиције овај новац трошн. Но свесни грађанн текијски увидевши шта се хоће покварс им посао и распусте збор. али канетан в и дећи да је угазио, да би одржао своје изашље свога иисара да те ствари извиди па потом у пркос свију постојећих закона капстан решава, да је избор и ако је збор распуштсп закопит и наређује да се н поменути оцо-убица уведе у дужност. Прилнком том, имао је исти писар, ваљда ио наређењу више власти. да прегледа касу такође нознатог пришипетље капетановог . поштара Текијског Лазе Угриновића. нознатог са своје иокварене прошлости, на кога се ваљда посумњало да није оне депознте што су одређсни на оправку поште н за иснлату тескера ђумручких у суми од 4 до 500 дннара утрошио. Но место да се каса одмах чнм је писар стигао прегледа и затворн дато је ноштару времела чнтави 24 сата да се спрема, а то је чињсно нађошс грађаннна Мињона у Оранжу, па га посекоше, њсга, жену му н децу, оснм Карла Мињона, кога је послао у дспартамеиат Високих Алпа, да тамо тражи уточишта. Поражен овим страшним вестима. Карло чскаше на тишија врсмепа у једном долу планнне Женевре. Тамо остаде до 1799. годипе живећи од нсколико лујдора, које му јс отац тиси У° У РУ К У при поласку. Најзад кад му би двадесет н трп године, неимајући друга имања, до ли свој лени стас, ону југовачку лепоту, која кад је еавпшена постаие узвшпена и којој је тин Антпној, славни љубимац кадријанов — Карло науми на крвавом нољу рата окушати своју провансалску смелост. коју по иримеру толнкнх других узе за свој позив. Идући у деиов војпички у Ници нађе се са Бретоном. Удруживши се наликошћу своје судбине и разноликошћу својих карактера, ова два пешака иише из истога суда, из истога потока. ломише на две поле исти комад бешкота, а у миру иза битке код Маренга билн су наредници. Кад се рат опет ноче, Карло Мињон би премештсн у коњанике и растави се са својим другом. Последњи Мињон Делабасти био јс 1812. године офицер почасног лсгијона и мајор у једној коњаничкој регименти, надајући се, да ће га цар опет цар наименовати гроФом Де-

све вал.да с тога што је поштар капстанов н напрсдњачки човек, који капетану из Оршаве и других места маџарске, новоети доноси због чега је виие пута морао и ноћу у Оршаву прелазити. а за игта масла ради не. Тај „трчкарачки • посао вршим је поменути п<»штар н у Неготини за врсче пок. владике Евгенија, присног ирш талице „видсловачког~; но господо доћи ће време кад ће вам се заслуге платити. » ВЕСТИ ИЗ НАРОДА. Из новоослобођсних крајсва јављају нам како тамо нски посланици из аминашке всћине екупштинске иду од села до села те обмањују народ. Оии радс као нросто н глупо оруђе што им се одозго поручи. У свом недотупанпом агитовању износе п неке слике већине скуиштинске и показују их пароду и позивају га да им се као как-мим ик-»нама клањају. Али све то може слабо да утичс на парод, јер се он нотпуно уверио о несавссном раду „виделовачке" владе и њепе амипашке скупштинске већине. Народ им кад му сликс показују својом природном бистрином одговара и показује им на слику косовскс биткс где се види како Вранковић заводи војску за гору и оставља Косово, да би непројатељ лакше могао скрхати српску државу и народну самосталност. У опште у свима крајевима новоослобођеним влада јако огорчење противу „виделоваца" и једва сс ч^кају нови општи избори. да народ добије прилике да избором ваљаних и савесних својих представника стане на пут убитачном раду „виделовачком~. Али од ..виделоваца- се тешко надати да ће они наредити нове, опште изборе, јср оии у гажењу закона н устава налазе свој спас. Но и овоме злу мора доћи крај. Свака сила за времепа а закон и уставиост морају победити и тешко онима који се титрају са оним што је народу највећа светиња. — Из Ужица пишу нам , о ..тријумФалном- дочеку предссдника скупштииског Алексе Протова. Ту се са свим противно наводи ономе што владнно „Виесло" клепа. Огорчење народно избило је већ у дсмостративној фој>ми на површину. Место прангија народ је дочекао „виделовца" Алексу са клепетушама и звонцадима. а место усклика викао му је у-а у-а, као што виче кад тера и плаши црне вране и гавране. тице злослутнице. Веле да је ире пеколнко дана било и боја између неких присталица .виделовачких^ и народа. Полпција се умешала и неки су цозатваранн. г Виделовци а су криви што се оваковс жалосне појаве догаћају, јер својим понашањем нзазивљу свет, којн је и онако у највећој мери огорчсн на . виделовце" због њиховог несавесног рада. лабасти и нуковником. Руси га заробише и с осталима у Сибирију послаше. Путовао је тамо са бедпим јединм потноручником, у коме познаде Ану Димеја. неукрашена одлпчијем. храбра. алн без среће, као још милијон таквнх обнчпнх бораца, то платно од људи, на коме је Наполеон намоловао слнку од свога царства. У Сибирији. да бн чиме проводио време, потиуковинк иаучи Бретона рачунању и писању; јер отац Сћевола ннје држао да свога сина ваља чему учити. Карло нађе у евом нрвом сапутнику једно од оних рстких срдаца, у које је могао сипати све своје јаде, казујући му срећу своју. Најпосле син Нровинције наиђе на онај случај, који тр;1жи све лепе људе. Године 1804. у Франкфурту на Мсни обожавашс га Бетина Валенрод, јединнца једног банкера, на се њом ожени са толико више одушевљсња, што је она била богата. једна од ФранкФурских лепотица а он је гада био тек потпоручиик, без друга имања, до оне сумњиве будућности војннчке оиих времена. Стари Вален^од. иснрчен немачки барон (банка јс увек бароница), очаран кад дознаде да јс лспи нотноручник једини од куће Мињона Делабсти, одобрн наклоност нлаве Бетинс, коју јс један слнкар (тада се у Франкфурту један био нашао) намоловао био као идејалну слику Не-