Srpska nezavisnost

- 197 —

— Са више страна наше отаџбине извештавају нас, како је слана која је пала последњих дана Марта учинила много квара воћу и виноградима. Народ ово сматра као гњев, који иромисао шаље на нас због рада „виделовачког" који гази све па и божији закон и веру прађедовску. Народ се моли Богу да га ноштеди од казне и сломије свој гњев над главом грешних „видсловаца" који чине нокоре, а нека поштсди народ и земљу нашу. — Из Неготине пишу нам како су сс тамо „виделовци" окомили на проту гооп. Милојковића. Они својом разузданошћу чине му зла и на сваком кораку га изазивају. Грађанство неготинско које поштује г. проту због његовог ноштенога и натриотског рада јако негодује што се тако брутално са протом њиховим поступа. Но сада је дошло време да евака врлина и пошгење мора трпети пскушења, јер г виделовцн и насрћу на све што је поштено и патриотско. Али и ово ће зло проћи. а народ ће ое знати рачунати са онима који га вређајуи насрћу му на све што .му је свето. — Из среза кључког пишу нам. како несретник нон Мијаило наговара свештенике, да гдоСо народ, те да од онлх сељана где нема ири цркви свештсника, ишту за сваку службу у њиховој цркви по сто гроша и по два дуката. Ми се заиста дивимо г дуготрпљивости ц више црквене управе према злогласном попу Мијаилу, који служи на поругу чину свештеничком и скврнави божији олтар. Духовна виша власт место да таковог недостојног свештеника лиши чина и обрије, она га још трпи да врши дужност намеспика, дакле старешине свештеничког у целом једном срезу и да својом поквареношћу и друге кужи и квари. Зар и у цркви да сетера „виделовачки" нартајизам.? Ако пона Мијајла заклања и брани Гарашан».нова полиција као страсног и највернијег партизана „виделовачког~ не сме то чинити црквена власт, јер њој никако не ириличи да падне и сенка „виделовачког" партизанства на њу. Одавна се чују иротести из народа нротиву тога бесомучног нонине, и ево још до данас духовна власт није ништа учинила да задовољи верне — да задовољи народ. Па докле тако да буде ? Пад железничке школе у Београду Железпичка школа тако названи „паралелнн курс" ироиао је са немарности наиредие боље рећи назадне владе. Од 74 ђака осталоје сада само 8—10 а до испита неће битн ни једног. Да ли ће коме нанредна влада давати рачуна што мачке. Валенрод, који је у напред већ своју унучад звао гроФовима ДелабастнВаленрод, уложи у Француским државним паиирима потребну суму, како ће својој кћери моћи дати тридесет хиљада годишњега дохотка. Овај мираз није особито ослабио његов капитал, јер се овај у неколнко био умножио. Наполеоново царство, држећи се иолитике многих дужнн, а, ретко кад илаћало је иптерес. И тако Карло прилично се унрепастио, што је таст његов уложио мираз на тај начин. јер он ннје имао толико вере у царског орла колико барон. Феномен вере или дивљења, које је само иролазна вера, не иушта се тако лако у наложништво са идолом. Меканик се боји макине, којој се иутник диви, и оФицери су у неколико били нириватре нанолеонске локомотиве, ако јој нису били баш и угљен. Барон Валенрод-Тустал-Бартенстилд обећа тада, да ће доћи у иомоћ економији новога иара. Карло је љубио Бетину Валенродову толико, колико је и она њега љубила, а то ће много рећи; али кад се Провансалац расналн. онда је свако чуство код њега нриродпо. А како да не оболгава плавојку јеену, која је утекла са слике Алберта Дирера, са анђелском душом и имањем нознатим у ФранкФуртуУ Карло је дакле имао четири детета, од којих

је унесрсћила оволике српске сннове скренувшн их са нута њихове будућпости или ми то доиста незнамо али свакако мислимо да ће је скуно стати као и уговор са Бонтуом. Народни пресгавници забележиће овај догађај и потражиће рачуна кад буде треОало. Да не би нзненадмо читалачкн свет како је ова школа нропала то ћу овде изложнги ствар у краткнм цртама. Генерална унија у договору са наиредном владом отворнла је тај курс о свом трошку. Нлада је иовернла ове младиће Г. Томнћу тешком болнику којн већ од пре месец дана лежи у ностељн док је бно мало лдравији он је скројио у том курсу 8 иредмета ноставио 8 нредавача рок 8 месеци. Ако иредавач иредаје но свом калуну чим се не донадне Томићу он га истера иа другог, а овај опег како зна опако и предаје — еле кад човек дооро промнсли нанраипо се нрави дар-мар. Баци видећн шта се с њима ради, ночеше нагло остамљати школу, а то н нредавачн једвадочекаше само да неиолажу труда н да ои бадава нлату примали на још шта више самн су нодговарали ђаке да оставс школу — ироричући им да ие могу положити иснита. Кад ои који ђак предао књнге и истунио из школе они би рекли „хвала Богу кад је мање" и дочекали су сад је све подједнако. 8 ђака 8 нредавача 8 нредмега за 8 месеци Кад дође иснит биће 8 иредавача 8 иредмета за 8 месеци 40 клупа а ђака неће ни једног бити. Нанредна влада све ово види, али неће да види, чује али неће да чује јер је заслепила иартајичном етрашћу. Тешко теби Србио, тешко теби омладино, тешко теби иросвето ! кад о вама нико неводи рачуна. Н. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Крал. румунски иоставно је свога досадањег министра резидента г. Ласкара Катарџију за нзванредног носланика и пуномоћног мнни стра код Његовог Велнчанства нашега краља. му остадоше само две кћсри у онај нар, кад је своју бољу казивао Бретоиову срцу. Димеји је љубио озе две мале и нс нознавајући их, а то по оној симнатији, но којој је војник отац свакомдетсту. Старија назвата Бетина Каролина, родила се 1805. године; друга, Марија Модеста, родила се 1#05. године. Несрећни потнуковник, не имајући од својих милих никаква гласа, врати се 1814. г. са нотноричником пешице иреко Русије и Прусије. Ова два иријатеља, за које није било више разлике у чину, баш онда сгигоше у ФранкФурт, кад се Наполеон у Кану искрцао. Карло затече своју жеиу у Франкфурту, али у короти, њу је несрећа ностигиула, на је изгубила оца, који је њу обожавао и који је њу увек хтео да види веселу, па и кад је иади-" сао. Стари Валенрод не иреживи Наполеонова царства. У својој седамдееет другој години он се дао у енекулацију са памуком, верујући у Наиолеонов велеум, а није знао, да је и ђеније често исто тако изнад као иснод догађаја. 0вај носледњи Валенрод, од нравих Валепрода -Тустала-Бартенстилда, куиио је скоро толико дењкова памука колико јс цар изгубио људи у славном рату у Француској. — Ја оче та умре у бамуг!... рсче овај својој кћсри, трудећи тс да утоли

— Београдска онштина закључила је, да се 6 Анрил као дан нредаје градова свечапо прослави. Д Н Е В Н И К Страии У Франклину у Америци, једној вароши у области нетролеума догодио се овај занимљив случај. Тамо су нриликом прокопавања наишли не давно на велики извор нетролеума. Нарочито је Фирма Ријал и Син са проналаском великих и издашних нзвора силан новац зарадила. Но једног дана извори усану. Власници радње издадоше радницима наредбу да дубље конају. Носле дугог копања иакђу на зејтин. Наместе шмрк и из земље иотече скупоцена течност. Но прн првим оинтима нојавише се неке чудне прилике. Течност није имала ни бојени)куса као зејтин, нити је хтела да горе. Најзад се одважи један од раденика да се увери о течности. Пошто је са иеколико канљица поквасио језик и опробао течност, дохвати цев до трске, узе је у уста н поче пити. Иио је док га другови не отргоше силом , јер се побојаше да му што пе шкоди. Из радозналости се нрихватише и остали цеви и најзад се сви изонијаше, те као мртви попадоше па земљу. Брзо се распростре вест по свој околини, да се на извору Фирме Ријал и Син нешто необичнО догодило. Од свију стране поврви светина да проба тај чудесан зејтин што опија. Људи ночеше да заплећу језиком, колена им клецаху, за мало иа се занеше и попадаше. У пеко доба дође и властник г. Ријал са његовим деловођом. Обојица се унрепастнли кад су видели ово чудо. Деловођа проба зејтин и изјави газди, да је укус као од пива. Газда Ријал пошље одмах момка по Гросмана, најбољег пивара у свој околини , да се с њиме посаветује. Пивар дође, и чим је опробао течност, узвикну упрепашћено : „Бог с вама, та ово је моје пиво. Ви сте чак и мој подрум ирокопали." — Даља исиитивања потврдише речи пивареве ; кад уђоше у подрум беше највеће буре пивско од 2000 акова скоро испразњено. Ако и није истина, бар је — американски измишљено. ТЕЛЕГРАМИ Цетиње, 1. анрила. ( орнгинална ДЕПЕША.) Сердар Матановић осло бођен неправедног тамновања у Ауетрији. Данас сгиже овамо, дочекан све» бољу, која га ужасаваше: ја оче таумре низам нигом тушна. Лср овај немачки Француз нздахнуо је трудећи се да говори језиком. који је њсговој кћери мио био. Срећан што је из тога великог и двојаког бродолома сиасао своју жену идве ћерке, дође Карло Мињон онетуПариз, где га цар наименова за потпуковника оклоиничког у гарди и даде у комендаторство почасног легијона. Пуковник, који се једаниут виде у чину ђенералском и као гроФ за нрва тријумФа Наполеонова, виде како му се сан угаси у рскама крви код Ватерлоа. Пуковник донаде лаке ране, повуче ее на Лоару и оде из Турса ире распуета. У нролеће 1816. године промени Карло свој годишњи доходак од тридесет хил.ада Франака у готов новац, доби отуда око четири стотине хиљада Франака и науми отићи у Америку да иотражи срећу, оставивши земљу, у којој су већ ночсли нрогониги Наполеонове војнике. Из Париза спусти сс он у Хавр заједно са Димејем, коме јс, по случају пе ретком у рату, снасао живот, узевши га на коња свога у оном кијамету после битке код Ватерлоа. Димеји мишљаше као пуковник и беше исто тако клонуо духом. Карло, кога је Бретон нратио као веран пас (бедпи војник обожавао је опе мале

чано од стране грађанства. У његову част велики банкет. ПРИПОСЛАНО*

„Видело" (бр. 48) донесс нз Ваљева један дАпис од 8 Марта тек. годиш: , заслађен темом грдн.е, којом напредњаци вал.евски обнчпо крепе своју изнемоглу душу. Потучеии неколико пута иа општнпским изборима, на јавним зборовима, они сад по мраку лове туђа писма са обичним садржајем, па с тим излаве пред свет дасујош живи. Јадници ! Они иисле да су иешто заиста извидовали, што радикалце називају имепом „родокал>ци и , као да свет овај иезиа, да су баш оАн сами иајсрамније окал.алн род српски као иађарске жандарице, не дајући нама у Србијн да пружимо скромну новчану помоК браћи и н.иховој нејачн у Босни и Херпеговини. „Кам вам обрав, ви га ие имали ?" Замишљају после „адвоката при алкохолу," бгџаги мене , па па моје име као испод черге пл>ују „радикалију као луду, маниту и на свашта готову," гола је лаж да сам се икад тако шфажавао нротиву радикалаца, које ја поштујем као л.уде озбиљне, л.уде од пачела. са радом отворбним и јавним од толико годпна. Међугим у томе допису ва.гевском у „Виделу" пема ни докава да сам ја и нред ким грдио радикалце , или се о њима нзражавао онако како стоји у допису. То је све измншл>ено, једнио у тој це.т.н, да се растоји овако јака опознција у Вал>еву, да се напредњаци иосле прсдуцирају овде као сила, а сад су само једна нрезрена гомила у грађанству. Али доинсник тВидела" може бити унерен, да смо ми овде вични његовом „опсенарлуку," иа зато нека се ни он ни гавде његове не иадају пикаквом уснеху од подметања. Ми ћемо овде као грађани били лнберали или ра шкалцп по начелу, радити сложно као опозиција све дотле, док напредњаке не нагерамо у Гроцку под воденички точак , да тамо туширају оне моралне модрицс, које и сад носе велико од удара а мушкс и сложне опозиције. Ко вишс "»пчи на „Неркеое", опозиција илн напредњацп, то је всћ прочнтано у донису „Видела" о воме је овде реч, и у оним јошдопис^ма из Ваљева (види бр. 26' и 29 „Видела") где је најсрамннје „злоунотреб.Ђена слобода писаља у Србији"; јер се тамо нашло израза и грдње „на штету Фамилије' 4 и личности, од чега би се уираво стидили и Цпгапн и Черкези , само нв вал>евски напредњаци. 19. марта 1882 год. у Ваљеву. Б Стојадиновић адвокат из Вал>ева.

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ

Власотпнци. — 3а г.г. Д. Ал. и Ђ. Мар. примл>ано је 24. дин. треба се ножуритн за остало. И од Јоване женс Димнтрпја Стојановића из Дејана треба нан.татити за ог.тас 2 дин. и 40 п. дпн. Хвала на труду. Чачак. — г. К. Мрвич. Промеиили смо адресу а како предилату од 1 Јануара тако и 8а оглас 3 днн. и 60 п. дин. можете положитп г. Ник. Радовановићу трг. там. Крушевац. — г. А. Тод. Г. Пазарац учител> аа његову изјаву нма да плати 4 дин. и 10 п. днн Нохитдјте н са предплатом. Карлоеци. — г. М. Клнсарнћу. Сад је као што треба адреса ставхена. До сад смо од вас прнмили свега 7 Фор. Још 1 оор. кад пошл>ете нвмириће те преднлату до конца мес. Јуна ове годпне. Болевац. — Читаоннчкој управн. Досадању нротнлату у 12 дин. нека нзволн уирава положити г. Ил. Стојановића трговцу. Бечкерек. — г. Ст. Вук. Нримп.ти смо 4 <»ор. предплате до конца Јуна ове год. В. Кикинла. — г. Др. Р. Гранићу. Примнлн смо 4 Фор. .V. Златшџ!. — г. Лук. Јеремићу. За вас и г. 'ГеоФ. Миленк. Нримилн смо 8. 4>ор. АДМИННСТРАЦИЈА -Српске Независности" * За садржину не одговарамо Ур.

девојчице), мшнљаше, да ће послушност, на коју се регруги науче, ноштење и нриврженост иотноручникова начипити од њсга колико ведиа, толико икорисна слугу; он му дакле нредложи, да стане под његову командуу грађанском животу. Димејн беше савблажен, кад се внде да га усвоји иородица, код које је мислно вековатн као имела на раст}'. Вардајући ирнлику да се укрца, бирајући међу бродовима и иремишљајућо, каквн му се изгледи нружају, чу пуковник где говоре о сјајном оиредељењу, које ће Хавр имати у миру. Слушајући разговор два грађанина, он угледа ту средство за обогаћивање, те уједанпут поттадс власник брода, банкер и носедник. За две стотинс хиљада Франака купи земље. куће. а у Нови Лорк иошље брод са Француском свилом, јеФтино купљеном у Лиону. Димеји, његов агенга, оде са лађом. Докле сс иуковник наместио са својом нороднцом у најленшој кући у краљевској улнци. те се дао да учи банкерство, развнјајући радљивост и дивну разборнтост нровансалску, Димеји стече два имања, јер се врати са товаром памука, што га је за мале новце купио. Ова двојака операција донесе кући Мињоновој силап новац. Пуковник купи сад летњиковац у Енгувилу и пагради Димеја, давиш му у краљевској улицн пристојну кућу. (.Наставиће се^