Srpska nezavisnost

— 210 —

мирноћом, иребачсним ногама, безбрнжним погледом! — Једнако је дјеловала н нриповпјест о лихвару, који је молио у краљ милост за свога дужника. Ну не бисмо били готовп, да узмемо потанко набрајати срећне моменте г. Дветића. Надамо се. да ћемо имати прилпке још о њему да говорпмо. Једино мпслимо,

ну класичне Гогољеве драме , остајемо при овој улозн кано цјелини за себе. Глумци обично приказују Хлестакова или као простога лажу и варалицу, или као сулуда човјека; то додази овуд, што је Хлестаковљев карактер са стим проблематички заснован. Алн једнп п други греше, те је сам Гогољ у интересу ове у-

да нам је дужност учпнитн једну опће- ! логе дао упутство о Хлестаковљевом ка

нпту примједбу, која бп могла бити н корпсна. Познато је, да је Гарик обожавао г-ђу Клеронову, као највећу оранцуску умјетницу, алп јој није могао-онростпти, што је она хладна срца у напријед проучавала сваки свој прорачуњени сФекат, те је у својој соби одлучивала, како ће у вече као Медеа приказпвати поједине ступњеве свога бјесннла. Гарик је јамачно имао право: умјетник ће радити према ситуацнји цјелнне, п то у часу, кад му је та цјелина пред очима, и ако има толико дара. да узможе самостално стварати. пзстнћи ће више својим нагоном, него ли ноћним студијама. Ми смо

рактеру. Хлестаков не лаже павлаш. I није лажа од заната, већ он заборавља, | да лаже, он јс добре воље, видп, да све пде добро и често сам вјерује у оно, што говорп. Он се одушевљава. видећи како га сви слушају, за то говори искрено, од срц:, на и у самој лажи је некако прнјатан, мио. Хлестаков је иначе човјек. што-но ријеч, „сошше П Јаи!", разуман . шта више доброћудан , он нити лаже хладно, нитн театрално, једном ријечју лаже са чуством; из очију му вири задовољство и уживање од његове лажп. Такав је био Хлестаков нашега беоI градскога госта, г. Цветипа. Он нам је приказао Хлестакова у најбољем, најпо-

црпли увјереље, да ни г. Цветић не про- | етичнијем тренутку његова живота, у учава својих улога пред зрцалом, а то | тренутку иекаква надахнућа, — и за то по нашем мпшљењу даје цијелој му и- М У Ј е пошло за руком, што је најтеже: гри ону срдачност и мами поуздање у варалицу, који нити се каје нити буде гледалаца. Могућо је баш зато, да се кажњен, учинити симпатичним и врло ра-

— као дслнК своје партије — није ие ни уколико поиогдо да не застанем на путу иога рада, већ ие је пустило, да залажеи свој „небл" и евоју покретност, да остварии оне идеале, којииа саи се, кад човек од части и карактера вазда клањао. II ја саи радио. У борбн мога живота ннсам клонуо, док сам имао и последњн извор, нз ког сам црпео новац, да иодинрим трошкове около издава&а иога листа. Сад је и тога пестало. Чпталачка публика не шаље предплагу. Мој лоложај ностао је всома ј мучан. С тога молии друштво за потпоиагаље српске Књижевностп, да у вечерашњој својој седници нвволи решпти : да мн се — ма испод руке одрсди нека скромна помоћ; како бн могао и на дал>е вапочети рад наставити, јер иначе биКу остављен самом себи. Надам се да ће поштовано друштво увидети, 1 да је „Дар-Мар" својнм отворспим радом стекао јаког кореиа у народу, и да његова рсчима до.та важећп значај, па Ке преиа томе донетн своју одлуку, да се ноборнику за идеју поштоване партцје, као усамљеном сиромаху — педпомогне у новцу, да може делати на путу свога започетог рада. 15 Марта 1882 год. у Београду.

овај или онај кретаЈ гдјекому не свидн, али и погрешка, ако само нпје неоиростнва, не ће покваритп утнска дошљедне природне игре. која се управља по сптуацији цјелине. Јер је мало умјетнпка, који би умјели своју душу тако напрегнути, да у траженн час све изрази онако, како је бог зна гдје и кад прорачуњено, а да прп том ипак пзрази све, што заиста у њој бива. ^агоДпе Могте." (0 представи „Вилпнске руке"). У синоћној представи Скрибове комеднје ^Вилинске руке и кушало је н опет прошлост, да славп тријумФ у садашњости. Томе тријумФу, у колико је доиста постигнут, допрннио је бсз сумње највише наш гост, г. Цветић, у улози Ришара Кербријана , у улози по себи једва савладивој, али за готова глумца захвалној. А г. Цветнћ је готов глумац. Истина, да је Ришар више смешан, него вјероватан; алн вјештглумац зна од тога карактера да створп красну слику, умјетнички тнп добричине и поштсњака. То је г. Цветићу пошло за руком. Ришар има заиста сажалну погрешку органа; он муца. Тек поједине громке н громко изушћене речи на часак му враћају природан , угодан глас и дају на неко вријеме могућност, да се нзразн разговијетно и сношљиво. Ова мана изазива доста комичних, али и туробнпх сптуација, које ће лако појмптн сваки , ко је пкада искусио онај бол, који осећаш кад имаш чуства, алн немаш рпјечи; а још лакше онај, у кога је и чуствап рпјечи али га издаје грло, језик или други. за изговор потребни орган. Призори се мењају; разне прилике довиједе убога, полу — нема поштена човека у чудновати положај. и да буде чаша пуна : он љуби. Понављају се кад и кад часовн. у којима он говори као и други људи, кад што и љепше , јер говори са више иолета н јер има племенитију душу. Ту улогу, у којој глумац ни часка не смије сметнути с ума тако замашњу погрешку свога органа, глумпо је г. Цнетић с толпко финоће, да смо често били 5 сумњи, да није његова нгра плод дубока осјећањаЈ. или изванредно правплна п нагла схватања. — Прематоме био је и спољнн успијех г. Цветића веома повољан; публика била је у цијености са свим задовољна, а у појединим моментнма управо је френетички пљескала му. Послије прекраснога патетичнога говора о врлинн радње и нривреде, бјеше одушевљење једнако опште, као и бурно. п Рохог и — (о истој представп). Г. ЦветиК у улози у.Ришара", знао је стећи себи општн аплауз својим ванредно финим и врло карактеристичннм схватањем своје улоге. Племенити мутавац, могуће да је њежнијн и стндл.ивији: али тешко да би могао бити представљен

до гледаним човјеком. И иначе су у игри г. Цветића сва добра својства тога изврснога глумца нзлазнла на површину; он је остао вјеран, местилице и нревјеран своме бон-виванском методу. Публика му се одазиваше жнвахно и често, што као да обнстињава Гогољево пророчанство. да ће једном сваки гледалац, бар за третак, видјетп себе у Хлестакову. То у осталом не ће нн један гледилац о себи прнзнати. А&гатег 2еИип§. Господин Ми.гош ЦветиК у улози Фабијана. а у драми п Црпи Доктор", опростио се јуче од наше нублике. Хоћемо ли да кажемо о општем утиску, који је овај даровитни умјетник — својим гостовањем у нама изазвао; то морамо прнзнатн. да је био повољан. Г. Цветић има много глумачке рутипе — врло је лијепа и симпатична бинска појава — и памћење, које га ни за тренутак не оставља. Нарочито је био изврстан у улози Хлестакова у г Ревизору". Али како нам се чини, г. Цветић ствара карактере, које представља. С тога се усуђујемо препоручити, да се пошље на једну или двије године у Беч, те да тамо проучава умјетнпчке величине дворскога глумшита. И тад би г. Цветпћ коме се никако не може и не сме одрећи ванредни таленат , постао најпозванија умјетничка велнчина. у драматској умјетности, на цијелом словенском југу. По: зориште је било добро похођено. Г. Цветић, добио је — оснм великог прпзнања, пљескањем и изазивањем — и Лавор вијенац, који ће му бити видљив доказ и свједоџба о сичпатијама, што их је у , Загребу стекао. „Рохог^. — (0 представи „Црнн Док! тор"). Г. Ми.гош ЦветаК опростпо се овим комадом од нашега оићинства, п то уираво достојним начином. Што смо у јучерашњој оцјени наговијестили, обистинило се. Г. Милош је створен за романтичне јунаке, гдје разноликост свих најжешћих чустава иде скопчана са великом физичном снагом н ватреним карактером. I Улога Фабијанова врло је тешка и наI норна, те даје прилику ваљаноме глум- ј цу, да се истакне у сваком смислу.А то се и нашем госту догодило. Са великим чуством и једва обузданом страшћу, представљао је г. Цветић мулата и постигао је својом изврсном игром, као и неким 1 управо мајсторски схваћеним и иредстављеним часовима, велики еФекат. Најљепше тачке у његовој представи, бијаху прпповпјетка о љубави Мулата, за | тим сав трећи и петн чин. У таковнм моментима, нодигао се г. Цветић над нивоом обпчнога представљача, изражавајући сваку црту свога карактера врло карактеристичним н дубоким схватањем. Цио призор у лудилу бјеше од вриједног госта представљен са необпчном истинитошћу кретања н израза. Да се г. Цве-

чеднијим и истинитијим изразом. Синоћ- . - г на улога г. ЦвегиКа доказала намје. да Тн11 Д011ао " ашем 0П,11ШСТВ ^ «В)едочио* •> 1У1ПРПТ,РПП ПЧ.РП1гак.Р II пшаиап ж.л.п..

наш ваљани гост схвата потпуно карактер особе, коју представља. л Каго(1пе Коучпе" — (о „Ревизору"). Послије вишегодишње почивке изашао је пред хрватску публпку Гогољев _Ревизор и . Судећн по критици коју је написао сам писац послије првс представе „Ревизора, и мора да је наша у недјељу бнла боља од оне пзворне. Није пак нскључена могућност, да је Гогољ био у свом суду много строжији од нас. Велика разлика, између оне руске и наше представе у педјељу, била је та, што је тамо управо пропала главна улога а овамо је наш Хлестаков био врло добар. Хлестаков је Шекснирска улога, шта више у многом обзиру тежа од великих улога у Шекспировпм драмама. Претпостављајући, да читалац нознаје садржи-

душевљено пљескање и виЈенац, којнм бјеше одликован и почашћен. Редптељ краљевскога биоградског позоришта, и нашао је у главном граду старе краљевине Хрватске оно сусретање и ону братску пријатност, која веже и која ће против свијсх злоба странака н странчица увијек ј везати разне дијелове нашега народа.

Друштву за потпомагање Српске Књижевности. Од како сам Уредпнк шал>нвога листа „Дар-

С ноштовањем Л>. Петровић. ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Леновац.— г. Ст. С. Иопов. Немамо свију бројева од ове године. Зато вам шил.емо лист од 1 Априла. Прстплату можете положити г. Ник. Цоловићу, трговцу из Зајечара, јер он је наш овлашћенпк за округ црноречки. Зајечар. — г. Влад. Иоваковићу. Кад сте се код поште претплатпли, од ње ћете прпмати лист. Митровица. г. К. Суботићу. Са писмом вашнн од 31 пр. м. прнмили смо 6 Фор. и 80. Одтесвоте задржали смо 4 Фор. у име претплате на наш лпст за II четврт ове годпне, а 2 Фор. и 80 н. нудилп уреднику „Отаџбине" но он је одговорно да неће да примп оволико, јер претплата „Отаџбпнс" за једно тримесочнје ивноси 3 «ор. за Аустрију (због поштаринс). За то пзволте и ресто нослати па да му онда 3 Фор предамо. Односно раннје послате претплате ва „Српске Новине" добиКете извештау од бив. администратора г. А. Мијатовнћа. Јагодина. — г. Анти Стеванов. Нрпмили смо 6 дин. и шил>емо вам лист од 1 ов. м. Но како од вас пмамо да прнмамо 6 дин. за време од 1 Сктомбра до конца Декем. пр. год. то ивволте ових 6 днн. положити нашем скуп-вачу г. Ђ. Петро| вићу, адвокату там. Ивањпца. — г. Јов. Стев. Од извесног пријатеља примили смо 12 дпн. претплате од 1 Окт. пр. до конца Марта ове годпне. Хвала. Јамлина. — г. М. ДнпитријевиК. Прнмили смо 12 дин. претплате за II и III четврт ов. године. Хвала. Нпш. — г. ТутуновиКу. Примпли смо н других 100 динара аконто прстплате. Поново вам хвала п братско поздравље. Шабац. г. Васп ИавловиКу. Примилп смо само иедул>у у кове^ту, од поште али без 6 дин. Коме сте далле предалп новце ? Парш. — г. Н. С. Јовапов. Јавпли смо вам 1 веК, да је Аустрцјска влада одузела нашем листу Р051 Оећн1 ва Аустрпју. Но сад знајте и то , да | она преко своје земл>е брани п пролаз нашем листу за друге државо ! Јесте лп примилп наше пнсмо ? Поздрав. Кшлово. — г. Ђ. М. Прпмпли смо 24 дин. у нме годишње предплате. Хвала на таквом одзиву. администрација ^Српсне Независности~

Огласи [а У(1о||ј|е особита параш одпиринџа направљен с бнсмутом, па је за то врло добар за лпце, прионе за кожу и не видн се, а такође даје боју млађаног пзгледа и прнроду нежну. Може се добпти код ПЈ. Фаја, проналазача у Парпзу п код свих нароФимера. Ситинска помада која то својство има, да одржава мекост и нежност руку и руку чува од сваке повреде, која би пм се утицајем хладноће могла нанети. СН РАУ, Рагвтепе т Рапз 9, гие Је 1а РаЈх. Оговариште код свију аарфимера и фризера, ТВРДО ОЗИдана кућа на најживљем месту у Београду, нродаје се из слободне руке под врло

ДВОКАТНА

Мара" вавда сам стојао на браниву оног начеаа ПОВОЧ.НИМ уСЛОВИМа ЛИС1У " Г " 0ВСЛМ ' " а,е " Упитати г. Назу Газибарића, нра Од почетка мога самосталног рада поштовано ВОЗаСГуПНПКа 113 Бв01рада. друштво за подпомагање Српске Књижевностн Бр. 76. 3—3

ТДМАН ПГВШ плод за чишћење ОКПХОК освежавајући гфо" тив затвора и шуљева најпријатније срество чпшћења за децу. СггШоп, рђагш. 27. Кпе КашЛи1еаие Рапв, До 1 јуна и од 1 септембра са 25% јеФтинији станови. ЛЕКОВИТА БАЊА ШПИНА - ТЕПЈ1ИД У хрватској (пошт. п телег. штација) Ово је купатило удаљено од Штајн"РУ К — Осечке железничке станице Запрешиц 3, а од јужне железничке станице Нелтилах 4 х ј г сахата. Акратоверни ове бање имају 30°—35° Р. и недостижни су лек против гихга мускулске и зглавске реуме и њених аос.гедии 1 а ишија! ха неуралгије кожних и болести од рана, кроничког морбус бригти, укочености иатолошкик ароцеса женских сексуалних и т. д. Бања је отворена од 1 априла до краја октокра великп базени засебне ка; де од мрамора и тушеви калдарије (коморе за знојење) употреба масаже, апотека и т. д. удешени су на најновејем начелу лечења. Станови гостионице, салони за ручавање, за каву н билијар и т. д. примају сваку модерну удобносту пуном смислу од 1 маја олакшавају ноштански омнибуси с неограниченим примањем путника саобраћај са железничком штацијом Пелтилах но доласку бечког воза у 10 1 / 4 часова пре подне. Цена 3 Фор. од особе. Код сваког другог воза стоје такође удобне прилике за вожење на расположење. Пнтања и обавештења о бањи даје бањска управа и лекар, санитетски саветник 61. Е<%аг КШег v А1^пег у месту. Брошуре о бањн добијају се у свпма Књижарницама. а нроспектн код дирекције. Крааина — Теалиц у ааршгу 1882

Муж отац п деда ШИШЛО ТОШИЋ трговац из г. милановца на превелпку тугу и жалост своје Фамнлпје умро је 17 овога месеца. Ову прежадоспу вест јављамо нашим сродницпма, пријатељима и познанпцима на странп, а уз ово најтоплнје благодаримо свпма редовпма овд.становништва којн знатним прису ством прп погребу ублажаваше нашу тугу. ожалошиенн супруга Симона еинови Лазар н Милан кћери Јелена, Драга. Софија Дара унучад Зорка п Драгомир 3—3

Наша драга и нигда не пре| жаљена кћи, односно сестра ЈБ V Б И Ц Д На велпку тугу п жалост нашу, премпну 2 т. мес. у 20 год. свога млађаног живота. после дугог и тешког боловања. Ову тужну и жалосну веетјављамо свпма нашим рођацима, пријатељима и позннницима. Уједно нзјављујемо нашу најдубљу захвалност оној г.г. граћаннма. чпновниццма грађанског и војеног реда, ученицима као и госпођама п госпођнцама, којп својим присуством увеличаше спровод, и смртне остатке покојнпце до вечне куће испратише, а тпм нам колико толико нашу преголему и неизгледиму тугу и жалост ублажише. Ожалошћенп отац: Павле Павлићевић начел. срес. у пензгји мати: Марија браћа: Јован. пионер. подпор. Миливој ђак VII р. гим. Војиславђак II р. гим. еестра: Босил>ка. Бр. 103 2-3

вдасник „Дружина за потпомагање Српске Књижевностц и штампаво у пггампарији л којг Св. Савк 14 кнез михаил. ул. вр. 4 одговорни уркдник Др. /1аза Кости1»