Srpska nezavisnost

БРОЈ 55.

ЧЕТВРТАК, 8 АПРИЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ЦВНВ 31 СРВЕЈ7: ва годину 24 дин., на но годнне 12 дин., на чктврт год. 6 дин. 31 ЗСТАЛЕ ЗЕИЉЕ НД БАЛК1НСК0К ПСЛ70ТСК7на годину 30 франака, на по годинв 15 «р. на четврт год. 8 «р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: на ГОДННТ 15 *0р. У ваик.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА чегврт ГОД. 4 ♦. 31 СВВ ССТ1ЛЕ 2РЖ13Е : на годнну 36 фран., на по године 18 фр., на четврт ГОД. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ НОРНИШ, НЕТВРТКОИ, СУВОТОУ и НЕДЕШ утеднип1тво је и администрација т кгки г. ТоИЕ андрејеви-ка овилпкев венац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, а ПОСДЕ СВАКИ ПГТ 6 ПР. ЗА ИРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/нописи шаљу св уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ 2Е3132СЕ0СТ П". РУКОИИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. ПЕПЛАТ.ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

ВЕОГРАД, 7. Априла. Међу свакпдашњим лажним хвалама, којима внделовачка влада сама себе завосп, а народ и свет обмањује, на првоме је месту. што су, сапћим, виделовцн, од како су на влади, аодигли кредит Србије, којп је под пређашњом владом тобоже био пропао. Колика је то огромна п очевпдна неистипа у погледу саољнога кредита, то је показао Бонту, то су делом признали впделовачкп минпстри, кад су после банкротства Бонтуовог нашли новога градител.а у 12 милпона јевтинпјег, а онда су сви у глас впкали, да нема на свету јевтпнпјег п поштенијсг и солиднијег понуђача од њиховог слатког Бонтуа. Сад пак, у много већим неприликама, после пада Бонтуовог и усред грдне бруке и срамоте своје нашлп су нсти л>удп, да имају — далп поштенији и солиднији то још не знамо — алп бар јевтинији градптељи железнице српске. У колико бп ти истп, да о друпгаа п не говоримо. бплп јевтпнијп у оно доба кад се виделовачка влада била слизала са Бонтуом?! У толико, јамачно. у колико је кредпт био већп пре вртоглавих поступака владинпх, а то је најмање двоструко. Па још бестпдни хвалнтељп тих моралнпх пропалпца пмају образа лагати народ и земљу, да нема. да неће бпти штете! Но можда ће се ко наћи да пм поверује, да су подигли државнп кредит у зе.иљи, јер су се постарали да се псшате реквизииије и државне обвезнице. Јадна пм псплата, још јадппји кредит у земљи! Да видимо, како стоји са том исплатом. на чему је основана та разметљпва хвала. По „закону о исплати унутрашњег зајма и реквизиција" од 2 априла 1881, што га је виделовачка влада поднела виделовачкој скупштинп и ова га узаконила, „овлашћује се," у члану I. „министар Финанспје да суму од осамнаест милиона динара , коју (?) главна државна благајна има у течају године (од 1 априла ове [т. ,ј. 1881] до 1 аарила 1882) оа зајма лутријског ао уговору с друштвом 1топ Сепега1е (у зборнику стојп: бепега1е, и та је ситница значајна но мурдарлук што је овладао у званичним пословима впделовачке владе) да арими, може употребпти на исплату унутрашњег државног зајма и реквизицпја по одредбама овога закона." Члан II одрећује, да се „како унутрашњи зајам тако и реквизиције

нсплате у роковима, а у течајуједне године дана, почев од 1 Јула ове (1881) године." Је ли то учињено ? Није. У место законом одре|ених осамнаест милиона примила је српска државна благајна од друштва 1шон 6епега1е само 9. словом девет милпона. дакле управо половину. А камо друга половпна ? Несрећан случај, казаће влада, Бонту је пропао, то се није могло превпдети. Нека вам буде, одбнмо Бонтуову пропаст на дару. Алн где су наше обвезнице ? Ви сте примили девет милиопа, а пздали сте вашем проиалицн обвезнпце за осамнаест мплпона. а то значи. да за прпмљеиих 9 мора Србија платитн 18 управо 20 мплиона. Где су вам те обвезнице, за које нисте ирпмпли у државну благајну ни пребијене паре, а за које парод мора да плаћа 9 милпона ? Ено иху Бечкој „Лендербанци," казаћете , тамо су на сигурноме месту. Само што бечка Лендербанка неће издатн тих обвезнпца, док јој не платптс, што је њој Бонту дужан на те обвезнице; она се боље ножурила од г. Чеде, иа је наше обвезпице узела у залог за оно што : јој Бонту дугује, а Србпја тек долази на друго место. То значп да су те обвезнице за нашу државну благајну толпко колико пропале. Па зар се вп нисте могли иостарати да тога не буде. Оних уговорених 18 милиона вп сте требали примати постенено, и нпсте требали издаватп обвезнпца внше, него што примите готовог новца по уговоре; ном курсу. Но ви сте вашем Бон: туу веровали и дали сте му све. Али, јадни не билп, како да вам се | нису отвориле очи, кад јеБонту застајао са исплатом још пре своје коначне нропастп? Да је Боиту илаћао што је имао платитн бар у I редовним роковима, он би до М Јануара ов. год. до дана своје коначне пропасти, морао нсплатитп много више од девет милпона. Кад се цела сума подели на месечне оброке, долази на један месец 1 и по ; мплион, а од 1 априла 1881 до 20 јануара 1882, за десет месеци, имао је он да унесе у нашу државу блај гајну, не девет, него петнаест мнлиона. По томе је јасно, да је Бонту морао шепртнти са исплатом још пуних шест месегџг пре своје тоталне пропасти. Па ви ипак то нисте ј видели, ви сте му инак веровали! | Имате и право, кад пма још у о-

вој Орбнјп света, који после свега тога вима верује! На што вам је био тај несретни зајам? Вн сте хтели на нречац да исплатите оно, што су ваши преходницн хтелп исплатити у годишњим роковима. Као бајаги да по вашем закону то не би имао да плаћа народ, него бп вам ко поклонио; и као да сте ви, санћим, билп кадрп пронаћи какве друге изворе за исплату тога дуга, него што их јепронашла прећашња влада. Ви. шпрљавцп, хтелп сте да будете мудрнји, искуснији од онп, који су још с вашим очевима управљали овом земљом, од оних, који су неке ваше ћрваке увелп у државне послове. Па како сте нрошли? Као Фајетон у митолошкој нрнчп, што је нзмолио од свог оца Аполона, да му повери за један дан узде сунчаних коња, ца у мало што није запално свет, а он се стрмоглавпО у бездан. Ни једна влада није толико оштетила земаљски кредит, као што га је оштетила Пироћанчева, не зна се, да ли горе с поља, илп горе изнутра; а тешко да ће се икада наћи, која ће га моћи горе оштети, ма хотимице и свом снагом, на томе радила. Јер кад би се тај дернп кредит још већма оштетио, него што га је оштетила виделовачка влада, државпи органпзам не би могао ни два дана више радити, био бп смак Србије.

Устанак на српском југозападу Цетиње 27 Марта 1882 год. Добио сам од једеог пријатеља са границе Херцеговачкс овај разговор , што га је исти пмао са једним од вођа народа Херцеговачког: Када смо предади оружје барону Јовановићу у Требињу, рекао је исти ђенерал нама, Бошку Гузини, Николи Гргуру, Николи Вујовићу, Пери Муратовићу, Јовану Џомбети , Сандићу , ТриФку Гругатићу , Илији СтеФановићу , Јовану Зотовићу и свијем главарима херцеговачким ово: да ће нам дати таин и то по 15 ока на главу за три године; али када смо дошли у Невесиње, за 75 дана нијесу нам далн таина но нам рекоше:„ Нећемо вам дати таина док се не погодите са агама о агглук}. За то 75 данаумрло је у Невесињском кадилуку толике чељади и ђеце од глади као н. п. ђеца Кларића у Залому, Теровнћа у Биограду и много осталијех којима имена кад бих вам ређао било би предуго. Ношто народ и општина Мостарска виђеше да народ умире од глади. скупе се и саставе неку количину брашна да нам поднјеле. Влада за то дочује и све брашно одузе (премда је пријед дозволила да се установи тај одбор) те се и сад код ње надази. Г;авна је помоћ народу била та

што је јадап чупао траву па је сушио, догонио у Мостару те продавао и за добивене новце куповао брашна. Кад су се враћали кући кроз касабу сретаху их џандари и отимашс им брашно говорећи им: п Нећете таина носити Фамилијама , но ћемо вам га мп дати, само укабулите аге. Ако их укабулит нећете а ви умрите са вашим Фамилијама!" И тако им односаху брашно. Оваки су се случаји догађали на три стотине мјеста међу осталијем и овим људима: Вучићу, Радаку, Јакову Којичићу, Панту Дрљану, ТриФку Бањанину и другијем који се побројати не могу, па пошто су нас наћерали силом, тим начином да аге кабулимо онда су нам вратили крваво замучено брашно. Међутим када смо били у Требињу при нредаји оружја Јовановић је нам казао, да нити ћемо давати агалука нити признавати ага. А они су нас силом приморавали да их иозпамо п да им диодамо нашто ми нијесмо шћели пристатсг, а они су без икаквог знања нашег дошли са компанијом солдата н џандарима и одјеливали силом колико и како им је драго било. А оне који нијесу шћели пристати хапсили су; па мало што су људе апсили, него су јоште хапсилп и жене: тако су једном 17 жена са џандарима и солдатима водилн а хапсили у касабу да они укабуле аге и агалуке да оне потпишу испред својих људи и села. То се на много мјеста догодило а једно ћу село споменути! Из Залома жене Настића, Пејичнћа, Продановића, Радакова, Миленовића, Мусића и т. д. Кад ми то зло све виђесмо побјегосмо неки у планине а неки у Црну Гору а приморани смо бшш бјежати и од самога народа бојећи се не мање од њих но од солдата, зашто смо народу све казивали што нам је Јовановнћ у Требињу казао а од свега овога што је обећао ништа нам иснунио није. Тако нам је обећао да ћемо моћи мало оружје носити по селима али чим смо стпгли свој пм кућама одма су послали патроле са џандарима и свакоме најмањи комад оружја одузелн: дневно ц ноћно разбијали су нам сандуке, свлачивали чељад да им ннје под ^аљине од оружја што сакривено. И то нросто, су свлачили и женску чељад голу да и њих виде да им ннје ђе оружја као нп. жену Уса Хаџпћа, пасторку Хаџи-бега Бамагића и многе остале. Обећано нам је да ће нам се дати сјеме колико коме устреОа а нпшта нијесу далн нц по 10 ока: обећали су нам дати на сваку кућу од 10 чељади вола а од 20 чељади два вола па су нам дали тек на 20 чељади ђе коме по једног вола а неким ннкако нијесу ни давали, осим тога рекли су нам да нећемо плаћати дацнја за о год. међу тнм прве године узимали су нам од сваког брава по 20 крајцара а сваки ко је имао свога коња морао је по 12 дана бесплатно раднти за њих. Обећалн су нам даватн таин за 3 године а давали су нам га само за једну годину. Обећали су нам куће саграднти а мјесто тога далп су нам на сваку изгорелу по 5 форинта а која није горела по 2 х / 2 Форннта. Рекли су нам да ће нам дати помоћ да цркве и школе поправнмо на мјесто тога ми смо о својем трошку школу нанравили да ђецу српски учимо. Ми смо набавили учитеља о својему трошку из Мостара да ђецу нашу учи; онн тај час: