Srpska nezavisnost

п«7 — со I

па још нема никакна резултата ! — Тоиови ричу, иушке пуцају, днм се до неба узднже еа нонаљених кућа, па као да се само небо грози данашњих згода, те је сунце нотавнело, небо се зацрвепило. а громови страшно тутње!... Ох! Јучер 7|19 априла бој се наставио међу Ораховчанима и војницима. који су моралп заузетн изгубл»ене позиције у Горњем Ораовцу, оклопњача „Наутилус" непрестано је пуцала. Битка се бнлаумирила нред подпе, кад ли нослије подне сви се усташн изредише иа оравачко брдо, па вијаху црвену заставу и довикиваху подругљиво оклонњачи, која стаде на њих сипати ватру. Усташи пспомично осташе на своме мјесту и једпако викаху, по чему изгледаше да зрна не могу доћн до њих, а и у таквпи су позицијама да се иза природних тврНава могу крити. Истог дана пред вече донесоше паробродом .,Тћигп-Тах18- 50 р«њепика из Рисна. По ријочима нратиоца рањеника на Кривошијама се води још жешћа борба. Тамо војници оперирају са 48 топова, а има до 8000 војника, јер је Памјесник одлучио не прекидати борбу, док не присилн усташе да пређу Црногорску границу. Хоће ли овога пута успјети, видићемо ова два трп дана. само неки држе. да су и усташи одл} чили не улазити у Црну Гору. Да се оволико усташи могу уздржати н освајати изгубљене позиције заиста је чудно и по томе може се веровати разнесеном гласу, да им је стигла помоћ из Херцеговине. Борба је синоћ до мркле ноћн трајала, а наставнла се опет јутрос раном зором. Јутрос је на устанике почела пуцати и тврђава са Глоговца .,Наутилус и све једнако пуца, рек би да војници нису много поцрли у Горњи Ораовац. Борбу је прекинула велнка магла која се подигла. па оклопњаче не знајугде ће нуцати.Веле да рањеника има доста на Једеницама и у Рисну. па се чека болнички пароброд г Гарињано ц , који ће нх одвести у Горњу Далмацију и уТрст. — По неким гласовима под Ора..вац ће доћи још једна оклопњача: али ја тој вести не дајем никакве важности . знајући да је ова једна доста, да само чува, да се усташи не преближе мору, јер као што и сам заповедник „Натилуса ц признаје, избачени топови никакве шкоде не наносе онима по горама. Из поуздане стране дознајем . да ће Црпа Гора уложити протест против грађења тврђаве више Котора на међи Аустријско-Црногорској. Котор. 8 априла. Ономадне бј18 тек. Царска војска ударила је у целу линију против усташа. Било је жестоког боја на све стране. На Драгаљ су опет солдати допирали без отпора. али пошто на то место стпгоше

тад усташи отворише ватру. Борба љута! Ту се ножевима секло. Војници су умакли и сншли на своје нозиције Црквице. Морало је доста главапасти. Исти дан царска војска запалила је сав горњи Ораовац. одавде се могло видети како кућс горе. Куће нри мору нису још заналили. јер ту солдати стоје. Очевидци кажу, да су јуче и цркве изгорели у 0равцу. С. Николу, С. Јоаана и С. Петку. И у Оравцу било је знатног боја. У уторник, па и јуче цео дан до мркле ноћи тоновњача „Наутилус- пуцала је. Јуче после подне пошла је и друга топовњача под Љуту. Чим је стигла, отворила је ватру нротив усташа. — Данас јсднако пуцају, а видимо ђе с брда више Глоговца топ пуца. Црногорци, који на нааар данас дођоше кажу да су јуче царски војници прешли на црногорску границу, тражећи усташе, и да су пуцајући једну жену раннли, и неке стогове сламе запалили. Говори се да је Стојан Ковачевић дошао у номоћ Кривошпјанима сајаком четом војске, а прилика је да ће бити сваке војске умешано Прекјуче ишла је војничка колона од Ђснија до граннце црногорске на старом путу. Ово је другп нут да иду прегледатн; говори се да ће на врх Праћишта при граници, градити Фортицу. Није истина да је овде било затвора. Нико од грађана није затворен. а.. рус2И2с -Восток- ппше:... Што ми нисмо из наше носледње војне нзнелн оне резултате, који су били цељ нашег ратовања, узрок је Немачка и Аустрија. Садашњи положај Русије незгодан је, и ми морамо у кратком времену гледати да повратимо наш углед и уплив на истоку међу православним Словенима. Ако се то неузмогне друкчије учинити, мораћемо иопет ратовати, али сасвим друкчнје но пре. Ми се не смемо у нашем буДућем рату све дотле зауставити, докле год не постигнемо нашу цељ — докле не ослободимо потпуно источне народе. Аустрију не смемо даље трпетн у српским земљама, у Босни и Херцеговини. Њу морамо силом истерави из тих земаља. где оиа развија највећу тиранију на срамоту данашње цивилизације. Што се нама износе разни бауци , с којима би желели да нас застраше да не ратујемо, то нас неће зауставити на нашем исторнјском путу. Ми морамо ратовати , а колнка је снага русног народа познаће тек сад Европа. Милионе смо ми у стању извести на бојно поље за свету еловенску ствар. Сваки Рус који може носити оружје изићи ће непријатељу на сусрет, и нема те силе која ће нас нобедити, па нека устане на нас и сав свет "

Д II Е В Н И К Страни. Дарвинов погреб) Из Лондона јављају: да је 14 о. мес. носле подне био погреб тела Дарвиновог — у храму Вестминстеру (а не у гробљу у 1)о\уп , како се мислило). Сандук је био врло прост с једном металном нлочом на којој је био само натпис „Чарлс Роберт Дарвин. Рођен 12 Фебрудра (31 Јануара 1809. Умро 19(7) Априла 1882". Ма да је пратња била без снољашњега сјаја и без иролаза кроз улице, била је цсремонпја ипак необично свечана. Сандук је био нокривен вснцима и цвећем. Крајеве од иокрова носили су Херцози: Б' Аг^у111)егћу иамбасадер: 1,о\уе11; научењаци : Нух1еу, Нооскег 1.иМ)осћ, >\ т а11асе и 1.роМ18\Уоо(1. Сва деца и унуци Дарвинови иђаху за сандуком. У спроводу су били сви славни научењаци Енглески, врло млогн чланови парламента, чланови свију учених друстава. Али нико од стране двора. Под звуцима жалосне свирке прошао јс снровод кроз цркзу (у коју је Дарвин био у тишини раније донешен) ка северној нреирати, где је Дарвин положен до Хершла (астронома) а недалско од Њутона. Црквена церемонија била је потпуна, као нри сваком опелу. Дарвин дакле није као што раннје рекосмо у прошлом бр. чинио одступ од верозаконскога пијетета. Није ни једна беседа говорена, само је погребне молитве читао најстарији духовник. Дарвин је умро, да му име вечно живи. Нек му всчан буде спомен међу мудрима. ТЕЛЕГРАМИ Цетиње (Од нарочитог дописника „Српеке Независности." Предат 18 апрпла, 12 час. 45 млн. п. п. стигао 6 час. 10 мин. у вече.) Четврти концентрични нанадај аустријске војеке Кривошијани јуче јуначки разбише. Разбијену аус« тријску војску гонише до утврђених иозидија Дво» ричког Ждријела. Лустри= јанаца ииа у том боју 150 мртвих и рањених: Криво* шијана тројица. Аустри* јанци су вандалски разру*

цити V кравевој о.мртп. то је го. да је она била несвестно оруђе у рукама -најцрњих људи - . али зато је она и кривац » убилац краља Доброслава из претеране материнске жеље. да њена деца не седе за туђом трпезом. него други да ссде за краљевском трпезом њеноха сина. Сада је јасно до оиипљивости. да су резвнш ћошшев... а... 1ШШ1С1 јирраш Ве1саш, својим начинима какве су они знали, наговорили Јакинту, те им нанравила отровно пиће. Они отишли у Скздар, па се удружили с краљевим министрима, те ови т. ј. краљеви министри обмаиули нраља, налнлн му отровно лиће у пеар, а знали су кад му и у које време могу исто пиће датн. иа му и дали. те га попио и иао па смртну иостељу. И тако су чак ови трећи — краљеви министри, цреварили и отровали свога кра.±а. Јасно је. да су „најцрњн људи- а ^непријатељи Вуканов:« - , били у дослуху са краљевим мпнистрима, и да су дакле п рс881хш ћоттев и пнш81гев гс^п и једна клика, па је њина цел и намера била различна од цели и намера Јакинте краљице. Кад је ова ^црна" клика веб отровала краља Владимира. Јакинта предузме да уклони са света Доброслава — свога девера, а да њсн син ностане краљем. Тровачи краља Владимира имали су намеру да Ђорђе никад не дође на иресто, али кад је он са погибиом Доброслава ипак дошао на нресто: онда су рсвзјпн ћоштев и министри краља Владимира устали нротиву „краља Ђорђа и . У нитању је дакле било ово : По смрти краља Владимира хоће ли доћи на престо отро-

вачи. нли Ђорђе или До&рослав. Да не дође Д оброслав , о томе се иобринула Јакинта , али ко се борно да Ђорђе не дође — ко се борио противу Ђорђа? Да не дође па иресто дукљанеки Ђорђс, иа томе су радили синови и унуци завојевача Требињскс архонтије, Радослава т. ј. Византлије, (цариградлије). Ови, дакле „најцрњи људи" и ч министри краљеви^ и били су они људи, којима је Владимир издао онрошлај, па се они около њега искупили: Соп&ге^агјЦие а(1 ае отиев 1га1го8 8иов ц Ј ) Разуме се, да преко ових људи, Јакинта није могла радити да унропасти Доброслава јер су они радили да исконају читаву кућу Михалову, а не да спомажу његовог унука Ђорђа. Устати и осветити невину краљеву главу могли су само ћотшев^ие уего ге$п т. ј. људи у исти.чи одани краљу, а они су и били противници и г византлија и , и најмилијих краљевих министара , па су били противници и свију других нретендената (или говорећи данашњим језиком) ово су били т кралеви — луди и Владимировци. Ето зашто и треба разликовати једну од друге, свс ове клике при двору краља Владимира, које су га опкољавале и биле у двору. Пошто су краља „најцрњи а преко краљевих „министара" отровали, појављују се сала треће врсте људи ћопнпев у е г о ге&1 , да освете невину крв свога краља На њих се из Гарице и обрати Јакинта обећајући им много (р1ипта), да освете краља, т. ј. да упронасте Доброслава. ') т. ј. прнкупно около себе сву браћу своју-

— „Тако је и }-чињено и — вели хроничар. — -јер кад је краљ умр'о н био сарањеи у манастиру св. Срђа и Вакха и краљеви у истини људи, — кор^сте се овим елучајем. па по Јакинтином савету изведу Доброслава из тамннце, изваде му очи и одсеку моћницс и сместе га у манастим св. Срђа и Вакха, где је с калуђерима дуго времена живио и после умр'о." А сместили су га у манастир св. Срђа за то, што су дубоко били убеђени, да је он п учинио да краљ умре, а па нека се туна каје и испашта над гробом своје жртве. Краљицу нак Јакинту, т арави краљеви љули и сматрали су као праведну н одану краљу рођаку и рођену стрину, која се гнушала злочинства. жалила краља и надавала свакојаких об'" ћања истииитим краљевим људма, ^ из 1рше „свету крвну освету", ' основни закон у племенскоме ' лвоТ *^ чил!е је цигло и била зашти и ' на ли ност човекова. г\ - иање _у мсОвакво миш.*>вњс и иос* * тини краљевих љули- у Допривесе, те по смрти краља Нладк' 11 ' 1 ' 1 Д 0К0П11П Р^ сто ЂорНе 1'ин крИ ,пе Ј11кш,тс - > За то и јесу по хрор" 1а Р овом и . иародн. мишљењу, главнгкривиа .ревмвп ћот.вез е1 1В1В11С1 јир! иП ' :1 Ш У Др> ш тву са вајмнлијим .рад.евим мивистрима (пеарннпима) икивта је њино оруђе као што су опет ору^а, у рукама Јакиитс ћошјпез V- г 0 ге§18, а она главии кривац. 1> ров1 шог!еш ге?13 В1а(Ипнп с е р 11 тертит О^огршз 6Иим Ја^тШае герпае. »Наставиће ее)

шили цркве и куће кривошијанске. У „Листку 1 -: г Краљ Владим1ф 11 с поткрало се сувише много аохрешака. које ће бити поправљене при одштампавању истог чланка, у засебној брошури. ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Шабац. — г. Коети ЖивановиКу трг. Прнми Јп сио 6 дии. но још треба да нам лошал>ете 7 па онда ће бити пречишћен рачун од 1 Октобра пр. год. до 15 ов. мес. Можето предати новац н г. К. Денићу. Јмолпна. — г. 'В. Петр. Ради пречишћен>а ра чуна, напЈати од оног лица Г» и аа огЈгаену таксу 1 и по свега 7 дин. и 50 пара. Поздрав обонцн. Трстеник. — г. Р. Зд. Кад нам поим.ете 13 дин. ва време од 1 Огг. пр. год. до 15 ов. и. онда Ке битн ваш рачун пречишКен. КуахуулаЧг — г. Спаси П. ШисолнКу. Танасије из Божурње кад нам пошл.е 7 дин. оида ке бити пречишКен његов рачун од 1 Окт. пр. год. до 15 01. м. А ради његове олакшнце може појожити ту суму н кн>нжари г. Б. М. ВуЈовпКа. АДМИНИСТРАЦИЈА Српске -Независности" Неки од г. г. нретнлат* ника, којима шаљемо лиет нод адрееом, вратили еу нам уједанпут но 10—20 бројева, дакле, ношто су месец дана, а неки и дуже примали лиет, са натпиеом да им ее више не шиље под адрееом, пошто су ее код меетне ноште претпла* тили, и од ове лиет при» мају. Ово нам даје иовода да замолимо ену гоеподу, која су се код поште претпла* тила и од ове лиет при< мају, да нам одма врате оне бројеве које и од нас под адресом добијају, јер је штетно за нае да им по 2. броја за једну иету цену шиљемо. Уједно наномињемо сви» ма који нам шта дугују било од претплате било од штамнаних огласа, да изволе што ире пречистити рачуне и понова се пред« платити за ову II. четврт. КЊИЖЕВНИ 0Г/1АСИ наслоОвнх дана нечатана је књиг^ ана ли _ вом: Неколико ч.ганака једно' бера.хне иартије и . <Јсет печатаКњига износи вишс о^ј н них табаке на лепој Х) аеа Садржина јој је ј СЈан д ив. Цена је књизи д ~ ц ј е наме нуо .друЧвст приходЈ ање с р Пске књижевжини за потп^ ности 1 " ЉШ у топдо препорш1ујемо Ми ов Хатељима. свима п^ е може д 0 б и тп код админпстра,6рпске Независности 1 - и у књижаТ0 Ч''Нслимнра Валожића у Београду и у админи1тра ција ^Српсне Независности и

ЗА ПР0СВ2ТУ И СЛ0Б0Д7 Чланци из расправе научног и политичног садржаја из ранијег и доцнијег до6а|. Од Стојана Бошкови^а. Књига под овим наеловом оглашсна је била још нрошлс године, но због ра;ших сметња тек се сада довршује. а биће готова п раздаће се крајем овог месеца Апрола. Нлижи еадржај овој књизи означеи је овако : 1. Васкрс или значај појаве Христове. Чланци од 1852 тод. 2. Преображај просветне струке у Србији. Чланци од 1857 г.