Srpska nezavisnost

— 277 —

„непристраствост" у суђењу, како с њом стојимо ? Нама се чини да је овај закон ослободио судске капе, а ве главе, т. ј. моасе судија сад ако хоће и да не скине своју капу овом или оном миннстру, али он може своју главу сад тек у истини да употреби бесавесно и партизански. Или је зар то лепа сведоџба „независности," кад недавно пред Цвети, у марту 1882 хватаху жандарми прве људе и л>уде попгговане по нашој престоннци, жешће но што се и са истераним ћацима чини, да их на основу решења неког судије одмах поапсе — да их тај исти судија опет сутра дан моли да иду кући, в да јамчи за њих !! Је ли тонепомућена независност судова и судија? И тако ћемо имати и имамо још досталених примера од нове »законске силе." урукама судија, за које се побрину њихов министар односно капа и плата. — али му не паде на ум да од њих иште научну и зналачку гаранцију — испитом из сџоје струке!!

дописи

Београд. 20 априла 1882 г. Док је још народна скупштина на окупу била. л док вије силом околности доведева у такав положај . да се разићи морала, — имадосмо прилике чути од једног народног посланика. даје јсдан од г. мннистара, поднео предлог народној скупштини, о укинућу светковања нсдел>них и празничних дана. И ако ми реченог г. посланика поштујемо, као разборита и истинита човека. опет нисмо томе утврдо веровали, знајући: да влада нма и доста важнијих, и пречих послова. који дубље засецају у народне интересе. и које најпре у свој ред довести треба.А не, да те пренебрегава, и упушта се у оне послове, који се без сваке штете трпити могу, — и које влада. према ве розаконским установама, не може народној скупштннп предлагати пре, нити их народна скупштина може пре решавати, док није било претходнога договора са црквом , и одобрења (пристанка) црквених власти. — Међутим стенографске белешке на страни 960 уверишо нас да је посланик казао нстиву, јер тамо стоји: да је министар правде г. Радовић, доиста под 11 Фебруара т. г. поднео народној скупштини предлог, о укинућу наредбе од 4 септем. 1839 год. којом се, на основима верозаконских установа , прописује: како се у Србији имају светковати данн недељни и нразнични. — А то је, простије рећи: о укннућу светковања недељник и празничких дана (види стенографске белешке о. г. страна 957). Поднешени предлог гласи овако: Народној скупштини Под 4 Септембра 1839 год. издата је једна уредба (збор I стр. 113) за светковање ведеље и празника, којом се на апсолутан начин забрањује сваки рад у празничне дане. Подобних уредаба имаде и у казненом законику у одељку, који о иступима говори, за које ће се доцпије измене предложити. Да се и не говори о томе, да ли се ове уредбе дају правдати са религиозне стране, довољно је напоменути само економну страну питања, која са овнм уредбама у свези стоји, па да се види, да су оне за данашње време свој век нреживеле. Јер шта видимо у тим уредбама? Видимо то , да се првом уредбом апсолутно забрањује сваки рад празником и налаже се одмарање и идење у цркву, као да је ово идење ствар наредбе а не ствар савестни људске; а другим нрописима забрањује се рад тежачких послова без особите нужде и опасности и отварање дућана по вароши. Признато је данас свуда у свету . да се само радом и то корисним радом нодижу благостање и сви остали напредци и врлине у граЈјанском друштву ; и док се другим напредним зсмљама мисли о томе како ће се што већма тај рад покренути, како ће се што већма лењост и неред , који за собом повлачи многе друге пороке, спречити. дотле код нас ностаје у важности уредбе које спречавају рад а дају прилнку нереда и лењости као двема мапама, које, о томе нема ни сумње. врло шкодливо утичу и на ре• лиђиозну и на економну страну нагиег на■рола ! Осим тош ми имамо међу нама и сухрађана друге вере, као: Јевре)а, Тура• ка, Католика и т. д. па не би право било, терати их да не раде и онда, кад су за њих раднн дани. То у осталом не би одговарало и овоме духу вероисповедне холеранције , с којом се Србија између свију сусетних земаља највише одликује. Сувишно би било улазити овде у даље појединости и шкодљиве стране свих уредаба, јер је то све врло добро познато народним посланицима и из села и из

I варошица; а нема се нотребе дока.чивати, како су оне противне и нанредном | духу и идејама данашњих времена. В.гада Његовог Височанства сматра да ј Ке исауниш једну дужност прсма народу, { ако од своје стране учини корак , да се ова уредба , као противна интересима и благостању народа у сваком смотрењу укнне. И за то нодписани министар има част нредложити народној скуиштини, да изволи решити: Уредба од 4 Септембра 1839 год. (збор | 1 стр. 113) за светковање недеље и празника, укида се и . 11 Фебруара 1882 г. у Београду. МИНИСТАР ПРАВДК Д. Г РадовиЂ. Ми не знамо шта је руководило г. министра правде. и шта му је иовода да ло; да покрене поменуто питање. са онаким разлозима. који се не д ду правдати: — а још мање се може тврдити. да је светковање недељних и празничких дана , узрок . „нераду и лењости". као што г. министар вели. — Јер клд би светковање, нсдељних и праши':них дана, у истини било узрок _не раду и лењости", то би онда Јеврејска народност коју г. министар овде нарочмто напомиње. и заступа са својим строгим вршењем, својих верозаконских установа . у г нераду и лењости" свима другим народностима. предњачити морала. Мећутим тога не само код те народности нема. као што тај разлог не важи нигде на ни у најслободнијој и демократској држави Америци. но на против . ми видимо , да Ј вреји обављују најстрожије, своје празновање, гледау да својом радњом, туђе верозаконске установе крње. и поништавају. — Али не треба се томе ни мало чудити. јер то и јесте управо девиза те народности. чиме се она одликује. и врло практички се служи, т. ј. доводећи у растројство туђе народности, и туђе верозаконске установе : доводе у растројство и туђе интересе: а тим већ своје интересе, на штету туђих, утврђује и осигурава. — Све ово они у тако вештом претварању и лагодно раде, да њину у томе намеру, једва и највештији психолог појмити, и осетити може. Радећи тако: они су готово у свима европским државама. више илн мање, меродавнн постали ! — И онда није никаково чудо, акс тако радећи, дођемо до онихпосљедица. које у друштвеном и државном животу. могу бити опссне и које нам већ јавља гласила штампе , јавно наговешћхје.' _ Преннмо се док је јоште време! Пренимо се да се не кајемо ! Кајање је казна без осуде. Ал се њоме нико не помаже ; Јер долази кад већ прође време. Један Београђанин.

Власти се полицијске не обзиру на партије никакве при изрицању правде. Из начелства округаиодринског бр. 2901 I 4 маја 1882 год. Лозница.

начелник окр. П. НешиК

Званична исправка Непознати дописник из Лознице, дао је печатати у броју 68 од 2 маја „Српске Независности" нека дела полиције и началника Лозничког, онако како у*исткни није било. Да би читалачка публпка знала право стање ствари, начелство подр^нско ево износи своју радњу и на јавност : Кривица посланика г. Кундозића у опорачавању постуиака власти доказана је. Он је пресудом начелства осуђен на 30 дневни затвор, и ту је пресуду г. министар у своје време одобрио. Марко Чворић осуђен је за потпуно доказано дело самовластног заузимања државне земље на затвор од 20 дана. И та је пресуда г. министром као закона одобрена. Јоца Чворић осуђен је на 20-то дневни затвор што је измишљао и проносио лажне речи на путовање Његовог.; Величанства Краља . које су народ збиља онеспокојавале. Ово дело нису сведочили сви они сведоци које дописник у своме допису именује. Да је дело ктео тражити. оно би му се дало да види баш и на име сведоке који су то дело сведочили . и тада неби имао прилике да износи имена људи који нису у делу сведоци били. Начелство није судило само ортака Кундовићевог за кривице учињене противу закона о механама и каФанама, и оне који су само за г. Кундовића гласали да буде посланик. пего је судило сваноме без разлике. Нека дописник у дела званична погледа, на ће тамо видети и либералце, и раднкалце и напредњаке.

писар Рад. ЖивановиК.

Наш одговор

На ову „званичну исправку" велимо само толико: да она ништа не исиравља. Њоме се не пориче да су осуђени начелством они либерали, које смо именовали у броју 68 овог листа. Само се правдају те полицијске осуде тиме, што началство вели, да их је одобрио министар унутрашњих послова. Као да би се тиме у истини „исправљало" оно, што смо ми рекли !! Та и без ове „исправке" началетва знали смо ми, да је миннстар одобрио те осуде. Он није ни хтео друкче радити, јер разуме се да је началство, осуђујући бираче Кундовићеве, сигурно било, да не само неће за то наћи покуду код свога министра , већ да ће добити одобрење свога рада у духу и правцу министарових смерова извршеног. Какав је министар, онаквх. су му и начелства. То је сасвим природно: то смо ми знали и без ове „иснравке" Начелства , за коју је могло уштедити себи труда нишући је узаман !!

ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Неготине пишу нам, како је тамо Гарашанинова полиција у велико развила своју агитацију како би осујетила избор народног кандидата за посланика за варош Неготину. Шта је све у стању учинити полиција Гарашанинова и каковнм се она средствима служи, лако је замнслити, јер има већ безброј примера који карактеришу њену радњу. Али ми познајемо свест у честитих Неготинаца па се можемо поуздано надати да ће све ујдурме полицијске остати узалудне. Полицију потпомажу неколико присталица .виделовачких,- који су махом моралне и материјалне пропалице, те суу грађанству презрени до крајности. Грађани Неготински вазда су стојали и стоје на правом и поштеном путу, њима једино лежи на срцу општи народни интерес, па ће и овом приликом при избору посланика дати само нова доказа о својој свести и своме родољубљу. Потомци неумрлог јунака српског Вељка, неће нитн могу ићн под отрцани барјак „виделовачки" на ком је написан срам и несрећа наше отачбине, но ће они листом стати под барјак народни, и ићи и овом приликом путем који води срећи и напретку отаџбине Отачбина је у опасностн, њу су „виделовци- својим несавесним радом довели на ивицу пропасти, и сад до народа до његове свести стоји, да се она избави од тога зла и несреће. Не треба ни посумњати у честнте Неготинце да | ће и они пружити руку помоћи отаџбини својој и изабрати таковог човека за свога посланика. који ће смело и одважно стати на браник отаџбине, њеног благостања и лепше будућности.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У петак доцкан у вече. по густој помрчини раздавао је разносач г виделов и неке хартичинс необичнс величине, управо грдосије до сад још невнђене. Кад се с тешком муком отворе те хартијентине чита се у наслову ово: Грађани! Браћо! па после дугог запомагања, бувцања и лагарија, стоји потпис : Главни одбор >,напредне странке." Из целе садржине те хартијснтине која хоће да је неки апел на бираче у очи нових накнадних избора. види се да су је написали главом дваминистра: Гараша! нин и Новакоиић. Сироти напредњаци, на тешкој ли су муци они сада! велики болови побркаше и онако слабачак мозак њихов, те сада бунцају као и прави болесник у несвести што искаже и нехотице своје грехове. Или зар није тако ? Ко год прочита ону листину што је „напредњациЈ, рас-

турују по Београду и ио унутрашњости увериће се да они и сами потврђују оно што је опозициона штампа износила противу њих. Они ту и сами кажу да има штете од аада Бонтуовог и то грдне и велике и да је та штета ароузрокована цигло њиховом несавесном радњом. Они и сами иризнају да су с аоља иробердали углед и достојанство Србије, а изнутра ослабили ред и иоредак. „Све СМО тековине народне и државне метнули на коцку, само да се ми одржимо, но за то и опет смо ми добри људи, и ви за љу| бав нашу грађани! браћо! треба да би: рате наше присталице за посланике, како нам не би нико сметао, да можемо сасвим упропастити народ и земљу." Та1 ко веле „напредњаци" у своме самртном бунилу, кад се нреведе на „нрост српски дијалекат." Кад нрочитају српски грађани и бирачи тај „виделовачки" проглас они ће се само насмејсти, и бацити тај прљави I чаршав на страну, а свом силом прегнути да се изберу такови људи за народне посланике. који ћс избавити земљу и народ од несреће и пропасти у коју је увикоше п виделовци с својом несавесном радњом с поља и изнутра. — Кад смо пре у нашем листу јавили да су готове израде прве српске Фабрике у Параћину, споменули смо да се мустре од чоха прве српске Фабрике могу видети год г. Алковића проФесора вел. школе и у гостионици код ^Златног крста и , али мисмо тада и јавили да је за први мах само од те чохе израђено онолико колико су неки родољуби за своју употребу наручили. Како се сада са више стране јављају наруџбине то упућујемо све оне, који би чохе наручити хтели, да се неносредно обраћају за то Фабриканту прве српске Фабрике у Параћину. — 6 маја умро је а 7 и. м. сахрањен је млади српски сликар Стојан Николић. Покојник је био врло даровит, и својим досадањим рздом обећавао је да би заузео место међу првим вештацима српским. Био—је ученик Стевана Тодоров"ћа. Пре године дана затражио је он државну потпору, да би продужио своје усавршавање на страни. а министар просвете «виделовац и ннје му хтео датн штипендију, одбивши га речима:" не треба нама сликара ни вештака. и Сва је прилика да је Стојан одбијен зато што се знало да он није баш добро расположен према ^виделовцима." Од тога времена је Стојан оболео и то му је можда и смрт проузроковало у најбољем полету, када би својој отаџбини и своме народу могао од користи бити.

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Ниш, — г. Свет. Т. изволите нан што пре посдати списак да знамо који су и ва које време појожији оних 200 динара у пме претпдате те да их одузкимо. Цовдрав. Г. А. Ечиниу. — Адресу смо поправили; а од примл>ених 10 рубаЈ>а у руским банкнотама, 5 смо задржаЈн у име претпЈате за наш јист , а 5 предаЈн коме треба по вашој поруци. Поздрав. Крушеааи,. — г. Ат. Т. Ако имате пгга прикупљене предилате извоЈите посдатн поштанском упугницом са списком ко је шта и за које време појохио . Поздрав. Карановац. — г. Јев. С. Свима пријавЈ >сним Ј шиљемо лист уредно, но нухно је да ее што пре ј пречисти рачун о предплатн. Повдрав. Смелерево. — г. К. М. II. НрнмиЈи смо 6 двн. Хвала. Рашка. — г. БЈагајнику читаониде. Примнлн смо 6 дин. у нме претплате за П. чегврт ове године. Бројеве о којима је рсч у вашој норуцн, взволите нам вратити. адм и ни стра ција ^Српсне Независности и

Оглаеи

НОВ ПУОИЗВОД 1Х0КД ЕБ. РШАГО Сапув I ГХХОКЈ Г.сенциј* & ГХЛкОВА Мг; ишип воданк. . . I ГХХОКА Поиада I Г1ХОКА 4 Г1ХОКА Ираш&х внрп*оа% . . | Г12СОКА Оцат I ГХХОКА 37, Воа1ет1г4 Иш&нц, РШ.