Srpska nezavisnost

6Р0Ј 77.

ЧЕТВРТАК, 20 1У1АЈА 1882 ГОД.

IОДИНА II

сеее 31 срвггт: ■А ГОДННУ 24 ДПН., ВД ПО ГОДИНК 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ год. 6 дин. с! ССТ1ЛЕ ЗЕ5ЕДЕ 21 В1Х21ЕСХ0Е ПСЈ^ЗТСКГ. НА ГОДННТ 30 •ГАНАБЛ, НА ПО ГОДННЕ 15 «р. на ЧКТВРТ год. 8 #р. 31 17СТРС-7Г1РСХ7: НА ГОДННУ 15 •ОТ. Т ВАНК., АА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 «. 51 СЗЕ .СТИЕ 1РЖ13Е : НА ГОДШНУ 36 ФГАН., НА ПО>ОДННЕ 18 ФР.. НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1РШ01, ЧЕ1ВРТН01, СУБОТОМ н НЕДЕЉОМ

:Л.02иГ. Т А ~П А V

жтедннштво ЈЖ ■ АдмннпстРАЦнја т кгт.н г. Томв А ндрејевгка вБПЈНТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ први иут 12 дин. пара од реда, а послг. овлкн пут 6 пр. ЗА ПРИЛОС.1АНО 50 ЦЛНА ДИИ. ОД РКДЛРунописи шалу се уредништву, а претплата адтимистрацији „СР2СНЕ 2Е3122С2ССТ 2"РУКОПИСИ НЕ ВРЛЋЛЈЈ СЕ. ПЕИИЛТ.ЕИЛ ПИСИЛ НЕ ПРИМЛЈУ СЕ.

ПЕТНАЕСТИ МАЈ Још од 5 марта жнвнмо ми усред кризе скупштипске, а од 15 маја ево иас иа ирагу н кризе министарске. То је зиачај тога знаненптог дана. који јс пун поуке и за владу и за иолитичке странке. Влада је тога дана претрпела страшан пораз, какав ни једна вла да до данас у СрОнји није дожнвела. Кад је она својим охолим понашан.ем нстерала из скупштине скоро једнл- трећину чланова њених, остао јој је био једипн уставап нут да скупштнну распусти и нареди онште изборе И ма да су органн јавнога нишлења довољпо доказали да влада другога нута пема, и ма да је и у самој срединп њеној било гласова да бн накнаднн изборн оили протнвни уставу, опет се влада решила па овај пеуставаи иут. јер није смела да анелује на свеколнко јавно мпшлење народно, осеКајући добро да оно скуним жрт вама земаљским „пречишћено" чнновништво њено пије у стању да руководн јавно мишлење. И ма да је то чнновништво вршило најрен носније налоге својих старчјих. опет није у стању било да одклони од владе тоталан нораз. Од 50 наређених пових избора влада је једва задобила пет нових места, па п на ова несме она потпуно рачупати. То је далеко испод онога броја. који јој је потребан. да може скупштина, ако и неуставно, бити способна за радњу. И онде где је влада успела, то је бнло са врло незнатпом већином као што је н. нр. случај у Неготину ; а где је нропала, а нропала је у четрдесет и нет других места, јер је свуда бпла поставида противкандидате, добила је или врло незнатан број гласова илп није ни једног борца могла извести на бнралнште. ^ залуд су прошла сва незакона, сва неуставна, сва нечувена усиљавања владиних органа; у колико је иритисак био већи, у толико је отпор опозиције бно јачи. а усчех сјајнији. Ми овде нећемо набрајатн узроке, који су довели до кризе скупштинске. јер смо их у своје време дово Л ј НО објашњавали. Ограннчићемо се само да поновимо, Д а ј е силна отпорна струја уп равхена проти в.у п р а в ц а владиногп успољнимиу унутрашњим питањима, коЈеје она до садарасправл. а л а. Струја је управљепа противу њене спо.1.не политике, која се мора промениги ; струја је унрављепа протпву њене лажне, Фалси-

Фпковане слободе, која се мора за менцти нскреном слободом. Што се обећа и пружи, то се мора нскрено вршити, а што се не може искрено вршити, то се не сме ни обећавати. Што се вршн, то се не сме друхнм нредметом уцењивати , а влада је свему томе на сунрот радила. Што су год садашњи мннистри нребацивали својнм цредходннцииа, то су они сами радиди. Они су говорили, да су њихови нредходннци ансили и стварали завере докле се зиа да од 1868годинени је било нн једне завере осим тонолске афере. А је ли она измишљена нека влада докаже актама, која су сад у њеним рукама на јој ништа не стоји на ауту да их преда јавности. Да су данашњи министри били на влади 18<7 године кад се на Становљанском пол>у под војеном заставом подигла пушка на војене команданте, они би пола Србије у гвожђе и казамате бацплп ; то морамо изводити да Сш учпнили худи, који испред очнју неколико стотина гледалаца од несташне иозоришне нојаве, црн .:Иком нредставе Рабагаса, нађоше даје бнло велеиздајннчког нокушаја! Апсилн су п њихови цредходници, ансиће и све друге владе као одговорне за јавну сигурност, ади ће свагда битно иитање бити у томе : за што ко апси? И докде ће се наћп да су једни апсилн за одржање ираве сигурностп земал.ске, наћи ће се, с друте стране, да други аисе за одржење своје спле п своје обести. Мп наводимо само ову једну тачку, јер се у њој кулмипира сва „впделовачка" помама. Што је влада „виделовачка" урадпла у спол.ној политицн п на по .Ђу Финансијском, то се ве да у мало речп обележптп ; то ћемо и ми и наша деца па и паше деце деца кроз педесет годпна осећати јер се пре тога времена жртве спољашње н заплети Финансијски п економнн неће моћи исправптн. И тако прави пзвор „виделовачкој" погпбији, а са њом н песрећа, коју је ова странка зем.ги нашој донела, лежн у томе. ш т о ,је Пироћапчево мипнстарствотражилоза себе ослонца изван земље. жртвујућп пнтересе земаљске странцпма з а грешпу љ у б а в свога о пс т а и к а. Разуме се, да таква вла да ннје могла иматн нн унутрашњ е добре нолптпке ; јер погрешке спољашње изазивају унутрашње. а унутрашње опет нзазивају пове ногрешкс спољашње, н тако се том здом судбином иде све дал.с докле

се низ погрешака не отегне толнко, да најиослс мора нући. Попуштање странцина нреко оне мере, коју земаљски интереси означавају изазнва народно незадовољство, а народно незадовољство опет пзазпва прптисак о д о з г о. Сваки нритнсак најнре се трпи паснвно, на нестрпељнво, на се огорченост брзо шири док у нрвој прилпци не произведе нресудан отпор о д о з д о. То је обпчан историјскп процес, који се сто нута извршио, па се ево сад и над Пироћанчевим мннпстарством поиовио. Под Пнроћанцем странка на владп није служила земљи, но земља странци. Но странка која се толикнм земаљским жртвама имала утврдптп, пије се утврдпла, а народ је нзгубила у колико га је пмала. Може ли јој сада номоћи странац? Нанротив, Кевенхнлер ће сад нролазпти иоред Пироћанца, чинећп се као да га не види, а стараће се да добро видп и упозна се са оннм који буде Пироћанца одменио. Тако мора проћи сваки, којп своје тежнште нзваи земље тражп ! Сва ова радња изазвала је у земљн олују противу владе и довсла кризу скушптинску, услед које је она с повредом устава наредила накнадне изборе- А да пз овпх пзпђе успешно Милутину Гарашани ну није довољно било све оно, што је чнњено и што сви знамо и што ћемо још еа бвралишта дознати, него је он још прегао да пападне прљањем н клеветањем на све што не припада пропалој котерији „ви деловачкој. Није довољно било што је владпн орган „Видело" већ бпо и сувнше нзншао из свију грапица уљудностл па изгледао као какав лист опозициони најниже врсте, но је требало да се за изборе појавн још једпа пачавра као „лајбжурнал 1 ' Гарашанпнов, те да све што ннје V табору „виделовачком*-. прогласп за лопове н издајпце. За ту цел није Милутин пронустио да увуче у борбу п своје најближе сроднике, као што је његов брат Данић. којн је н без тога бно већ вавукао па ј себе осуду свију иолитичких противника „виделовачкпх". Уз сурадњу овога лакомнсленог нолетарца п њему сличннх некаквнх Комарчнћа п Богдановнћа, Милутнн је сваки дап јављао прско евоје новинарске пачавре, како је овај „здппио" оволпко, а опај онолпко блага пародног. Наиада се на лпчности н нолитичке и неполитичке, наиада се на в.ихову родбнну, па и па дену, која п не зпају шта је нолитпка. Али узалуд, јер нико пије перопао попгго сс зпа да је ово земљ

ј којој се свака повреда закона казнн. а Милутин нма власт па би, у место пискарања, суду предао евакога за кога бп што у ствари постојало. Све то чннпо је Милутнн у цел,п да од народа очуиа једно тупе иосланика, којп су му били потребнн да допуии крњу скупштину, те да успе озаконити она дела владина, на којима дежи тешка одговорност. Е, сад не треба Мнлутнн да се чуди што впдп оволнку слогу, оволики отпор нротиву његових кандидата ; не треба да се чуди што лнберали и онде гласају за старог посланика. к о ј и н и ј е л иберал, где „виделовци", у недостатку својпх једномисленика истичу либерала~за свога кандидата. Тако је Мплутин мудро удесио све што је требадо да — сједини све опозиипоне елементе те да његов пораз буде еклатантан. Ми ие кријемо, да смо задовољни исходом пзбора од 15 маја. Имајући пред собом питање, да ли да гласамо за оне, који нас прљају и клеветају, који на гоне, којн нам под прозорима жандарме држе — мп се писмо могли дуго размишл.атн. Мп смо задовољни поразом Ппроћанца п Гарашанина и њихове дружине. Но ми морамо жалити што су они етвар до тога довели, да се влада једна у Србнјн може толико обрукати да тако срамно пропадне поткоиавши не само себе лично, но подкопавшп и аукторитет државни. Њпхова нолнтика и спол.на и унутрашња нзазва.та је кризу екупштинску, а њихов начпн борбе ускорпо је кризу мпнпстарску, која је сад неизбежна, јер ма шта предузимало мнпистарство Ппроћанчево, оно нема другог законитог изласка по да полаже своје истрошепо и прљаво оружје. Оно може евој пад за којн дан одложити, алн га не може избећп ; што се пад буде дуже отезао, то ће он бпти све жалосппјн. У сваком случају земља може битп само у добитку, јер ма којп људи дошли на место еадашњнх мннистара, не могу битп гори од њих. »—ФО Проиграно народно бдаго и пропаличка маштанија. (СНРШЕТАК/ Л7* У свом акту миннстар Фннапције прича. како је већ 14 јануара настала фипамцијска крнза у Паризу, криза „општа и дубока", која је „свуда потрссла новерење. Па је ли могућно, да бар тада владн. није ностало зпано, како јс па првом месту баш Геиерална Унпјл бид. запдетепа у опу несретну Фпнан-