Srpska nezavisnost

6Р0Ј 80.

ЧЕТВРТАК. 27 МАЈА 1882 ГОД.

2ЕГЕ 31 СРБ217: НА ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ год. 6 днн. 31 :СТ1ГБ ЗБДЉБ 21 Е12К12Л:2 ЕС27СТЗК7. НА годинт 30 ФГАНАИА, НА по годинк 15 «р. НЗ ЧБГВРТ год. 8 ®р. 31 17СТРС-7Г1РС27: НА ГОДННУ 15 •ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧБГВРТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ12Б 1РН13Б : ИА ГОДИНР 36 »РЛН., НА ПО ГОДИНЕ 18 «Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РШ01, ЧЕТВРТНОМ, СУЕОТОИ и НЕДЕЉОИ

ЦЕЛОМ ТЈ д. тч <

РРЕЈНИШТВО ЈВ И АДМИНИСТРАДИЈА Т КГВИ Г. ТоМВ ЛНДРЕЈЕВИЕА ОБИДИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ИРВН ПУТ 12 ДИИ. ПАРА ОД РЕДА. А ПОСЈЕ СВАКИ ПГГ 6 ПР. ЗА ПРОТТОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РКДА. Рунописи шаљу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРПСКБ 2Е3132С2ССТ 2"РТКОПИСИ НЕВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЂЕНА IIИСМА НЕ ПРИА1АЈУ СЕ.

БЕОГРАД . 26 маја. Чудни ли су то л>уди ти наши напредњаци (мал не рекох п о к о ј н и и ако су, на против, врло неспокојни), са својим старешннама. члаповнма напредљачке владе. До крајности доследнн, што се српски зове завојцтп, они нису кадрп ни зауставити се на путу а камо ли сврнути с пута којим су наглп. Бадава Ке им цео свет довшшвати : не тамо, пропадосте! Не помаже ништа, они не чују ни кога до своје жел>е, жел>а им је сва чула покупнла и узела, онп јуре дал>е док се не — стрмоглаве. У томе нам преставл>ају наши минпстри са својнм иришппетл>ама један дпван пример оне вечите истинејеванђелске: „Очи имају (па и наочари!) а не виде, уши имају (те још колике!) а не чују !" Бадава им историја у стотинама примера казује, да је сваки страдао који је тако радпо и да је увукао у то страдаше п своју окодину, и своју земл>у и свој народ; све бадава: они мнсле да је Бог њих удесио мнмо свег осталог света, да је за њпх створно особите природне законе, по којима ће се њнма догодити сасвим друкче, еасвпм противно него што се до сад увек догађало свакоме који је тако радио. Та се њихова особнна најочевндннје огледа у њиховим пословима „са моКном суседном пријатељицом", с Аустро-Угарском и у њиховом понашању, унраво непонашању према изреченим илп ма н само замишл>еним жел>ама аустро-угарекнх влада. На овом је месту бпо впше пута говор о тој нечувеној, подлој, гадној, срамотној, бљутавој наметл>ивости напредњачке владе према г мо1.ној пријател>ицл". Мп смо увек напомпњали наметкињу п прорипали јој да ће проћи као и сва ка наметкиња, да ће је онај први презрети коме се намеће, да ће је се он први ратосил>ати, да ће је немилостиво бапити под ноге. Ми смо то прорекли знајући, да Бог неће одустати од свог обичаја, да се природни закош1 неће променлти за љубав Ппроћанцу ил Гарашанину. Но нпсмо ни сами мисјили , да ће се паше прорицање тако брзо, тако јасно, тако несумњиво испунитн. да ће „моћна прпјател>ица" своју немоћпију другу и наметкињу тако немилоетиво, тако крвничкп ударитп ногом, управо обема ногама, обеношке, у — „противну страну њеног лпца" (ту Фину реченицу преписали смо пз „Садашњости"), као што се то десило ових дана у два маха, па да ће то дело црне небдагодарнос-

ти учинити баш у онај час. кад би нашој „родољубивој" владн пријатељска симпатија и потпора најиотребнија била, да ће одонуд п онда да је лед бије, одакле и кад се бага надала да ће сунце да је грије. Од неколико дана пма Србија да забележп два шамара аустрпјска. Један је моралне, други је материјалне нрироде ; једним је ошамарена по образу, другим по кеси. Познато је да је маџарска влада сметала преласку Срба из прека на београдску певачку светковину из свакога места, које није на обали Саве или Дунава, па и сама хрватска влада понашала се у томе по могућству по проппсу своје маџарске господарице. Шта то значи? То значп не само неповерење у своје државл>ане, него и неповерење у Србију. Па кад ни сада немају аустро-угарске власти ни толнко поверења у српску — пардон! — у напредњачку владу, да јој могу повернти пажњи п надзору неколпко својпх држав.вана, неколико безазленпх певача , ни сада , кад се влада у Београду понпзила до простог пандурисања свима могућпм и немогућим аустријским жел>ама. зар онда није тим Аустрпја сама доказала. да јој није вредно чпнити услуге, зар није она тиме потврдпла јасно и разговетно вечиту истпну, да претеране, безобзир- ; не, наметл.иве услуге страним интересима навек уроде нлодом протпвним од онога што га је препонизнп ус.тужиик мислио да може с неким правом очекпвати ! Но то је само моралан шамар влади, то је само шамар по обра3 У јој, а тај образ може доста поднети. имао је, хвала Богу, доста прилике да се извежба у тој паспвној гпмнастици. Скоро у исти дан, скоро у исти мах, кад је пао тај морални шамар ступпла је у живот општа царпнска тарнфа у Аустрији црема свима државама, које немају трговачког уговора с Аустро-Угарском. Како наш трговачки уговор са „моћном нрнјате.мтом" још нпје потписан, поступа се и са Србијом по тој тариФИ. Та тарпФа повншује царину на наше спровине тако грдно, да је сваки извоз постао управо немогућан. То повишење је толико колнко и забрана извоза. Колико се тиме штети српска трговина, колико се тиме може за најкраће време нанети штете срнскпм Фпнанцнјама, то ће осетити и већ осећа сваки домаћнн којп има што на продају. А је лп то морало битп ? Зар није „моћна пријател>ица" могла мало нричекати са својом .Чтћ-

{

штом тарифом, док се наш трговачкп уговор не нотппше ? Зар толиким силним, толиким нечувеним услугама ннсмо ни толико заслужп лп, зар толикнм наметањем, толпким одрпцањем н напуштањем свеколнке српске мпслп и будућности, зар толнким заборавом на свој образ нисмо ни толико привредили, да нам даду дихатн ? Да нечувене бруке ! Да несносне срамоге! Ко зна мислитп, могао је то предвпдети. А ко је веровао лагаријама разнпх Лојдова и старих Преса. да је благостање Србије у интересу Аустрпје и да ће двострука монархија навек „имати у виду" благостање Србнје, док ее год ова буде „добро владала", — том је историја и психологија, а особито аустрологија „ чудо невпђено." Докле год Аустрпја буде водила босанско-солунску нолитику, дотле ће њен интерес ваздан захтеватп оиадање па и уништење Србије, па ма како се Србпја владала. На протпв, што се јагњећнје буде понашала. тим* ће пре проћи као оно јагње у басни са вуком. То само слепац не види. Ал' овај поступак аустријскп према Србпјп са увођењем опште царинске тариФе на врат на нос мора п слепцу отворити очи. П слепац мора сад увидети, да је наиредњачка влада п тај последњи разлог живота, разлог пријател>етва аустрнјског спрам Србнје . сасвпм пзгубила; п слепац мора впдети, да напредњаштво и напредњачку владу нико више не треба, нико више не држи осим — њихове бруке и њихове срамоте. Но тнме је можда Аустрија Србији учинила нехотице већу услуту него што је пкада — обрицала. Ако Србија из тог случаја буде ноцрпла сву науку коју може поцрпсти и коју треба да поцрпе, она ће наћи прплике и снаге, пута п иачпна, да накнади себи све услуге, што је напредњачка влада учпнпла Аустрнји да збршпе сву срамоту којом је та влада претоварила. Ко ће као Бог!

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД прошле недеље завршила је Европска Дунавска Комисија у Галацу свој рад. Као што се поуздано дознаје, румунскп н бугарски изасланик нзјасннли су се одсудно против Бареровог предлога за решење дунавског нитања, и тако је та најважнија ствар. због које се Дунавска Компсија еастала, остала не вешепа. Страни листови гврде, да

су свн остали пзасланици прпмили н потписали Бареров предлог, но сумња је основана да и то не стоји, јер су руске новине „Јошна1 <1е 8(. Ре1егћоиг^" знанпчно пзјавиле, да је нетачна вест као да су све велике силе усвојиле предлог Бареров. Према томе мораћемо еачекати вернпје извештаје из Галаца. па да коју више проговорпмо о томе предмету. Засад се само толико поуздано може рећи, да ће пзасланпци европских велпких сила иоднети својпм владама уредбу о пловпдби на Доњем Дунаву, да се о њој дипломатским путем реши. кад се није могао постићи споразум. Мис.ти се, да ће та ту цел Француска влада, којој су сигнатарне силе уетупиле ннпцијативу, предложитп општу европску конФеренцију, но где и како о томе се још ништа поуздано не дознаје. То би, но мвшл>ењу аустроугарских листова, био јединп пут да се сдомпје отпор Румунпје и Бугарске, тим впше, што Румунија пристаје да у мешовиту комисију осим Румуније, Србије и Бугарске редовно заседавају по два члана Европске Дунавске комисије, алп да ти члаиови не смеју битн аустроугарскп пзасланици. Једва једном решено је питање о постављању аустро-угарског заједнпчког министра Финансија. Као што пз Беча јавд.ају, напменовао је ћесар досадањег начелника одељења у министарству спол.нпх послова. Веннјамина Калаја, за заједничког министра Финанеија. Као минпстар Фипансија, Калајн ће пмати под својом управом Босну и Херцеговпну. ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР 1 део ..ОЈВДОИНА НОНЗЕРВАТНВНО-ШПРЕДГ од св. Јогага дс св. цара хЗ^сист-аипшха (19 октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). (НАСТАВАК) Алп како мајстор Кујунџнћ сумња да ће му ово укресати. т. ј. како он зна да је ово самовољно решавање или уараво викање без емисла и закона а и без повода : он се равно трипут накањивао на ово нето почињући бесно: Уз то предлажем — — — усваја дц скуаштина?' Средина и десна страна вичу : Усваја. Са левпце продужује се ларма Нећеш тако тнрјанине ! а _И опет понављам предлог: овлашћује лп скпштина(?) председншптво да поступп онако како сам нсказ&о? Вичу: овлашћује ! Ларма ! поп Ђурић виче: -Ви Кете се огрешити о устав ! а _И по треби аут стављам питање" Је ли вам јасно : Ко овлашћује председништео да огласи меета за упражњена и т. д? и н т. д. Нешто Је тншнје. Он почнње опет: „Господо још ннје бнло примера у уставном животу. да је скупштина допустила да )е при закључењима терорнше

Г