Srpska nezavisnost

— 550 —

јаче зраке светлости бацало на све ровића и Вељка изроди се мала чарчица. страпе словенског нравославног све- Молеровић одговарајући Вељку рече за та. Ми се нрндружујемо тузи бра- један његов навод, да „не казује баба ће наше Руса и велимо вели- како је с-ан успила. всћ како је за њу ком нокојнику : нека мује в е- боље." То је дало повода Вељку, да се чан спомен мсђу православ- на ђ е увређен, што га је Љуба назвао у н п м х р и ш ћ а н с т в о м ! „овом дому и бабом. Да му је то рекао у каФани, он би се речс, наплатио. Тражи задовољење. Љуба Молеровић на то изјави, да би морао бити луд кад би Всљка са толиком брадом назвао бабом. Вељка се на то још љуће наљути, но најзад ствар лсгне. Иосле те сцсне говорили су још: Ник. Вучетић, Димитр. Обрадовић, Ил. Иантелијћ, Аранђел Маринковић и председник А. Ђ. шшовић, — сви за нов предлог. По свршеном претресу говориојеминистар Гарашанин и после тога усвојен је предлог у начелу скоро једногласно. Наста одмор. После одмора отпоче специјална дебата. Трајала је од после 12 до 1*/ 4 Огромна веКина усвојила је измене и доиуне како их ;'е министар аредложио и евКина одборска ареаоручила. 'Гако се завршио данашњи састанак. Сутра је на дневном реду закон о црквеним властима. —

ИЗ СКУПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ 12. јуна 1882. Пред л едник А. Ђ. Поповић отвара састанак у 10 часова. За мпнистарским столом: Гарашанин, Новаковић, Радовић. Нови посланицн: прота Никола нз Књажевца, М. Симић из Зајечара и А. Здравковић из зајечарског округа полажу заклетву на устав и верност краљу. Читају се молбе и жалбе. — Упућују се дотичним одборима. Јова РајичиК интерпелира министра унутрашњих послова због расписа беогрг.дског окружног начелника од 12 Фебруара 1880 год. у коме је препоручено властима да пазе на Рајичића коме је истекао рок робовања, јер ће да обилази неке крајеве у. извесној цељи а по томе ће да се крене у Пешту, да се тамо с ким трсба договори. У интерпелацији се интерпелант чуди, како г. М. Јанковић као члан књижевног друштва може бити окружни начелник. — Министар нрима ову интерпелацију да на њу одговори. (Гласови као хитно).

цоцепам, ова иоја радња гољаше моје прсдпостављене те и то дадс ии енерличну вољу да мо што бољс гоне. А да ли сам и иогао другчије да радим нсго овако, ваиста не, јер о овоме постои ваш распнс, иа ј а поштујући сваке наредбе ваше г. Мннистре то сам учинио. Они ме све веКма почеше гоннтн; тако: да ако и даље останем у подручју н.нхоном, било би две несрећс прва је та, што би од н,их на: правио чудо, — тиие иене и иоју Фамплпју коначно убио, а друга та, што би оца и моју стаЈ ру иатер жалоснии гласовииа о иени — унропастио. Ето то су увроци, са коих саи иорао службу напустити, што би сваки други на иесто ноје учинио, јер ја пнсаи то нн у најгроаннјии иомен-

тииа иогао заборавити кору хлеба коју сте ии ви дали г. Мипистре постанивнш ме ва практиканта. Сада пак находим се г Враљп, као деловођа општ. суда, па пошто је ово стање ризично аа опстанак, — то вас најучтивије молии г. иинистрс, да ие и8волите ва нрактикаита у среву Цчинском поставити пошто има празно иесто, или у овдашљеи Начелству. НадајуКи се повол.нои резултату ове иоје молбе сматрам за највећу част нацвати се. Стеван М. Петровић Деловођа општ. Враљске. 26 иарта 1882. Враља.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ

Изишла је из штампе књига 31 ЕРОСдау 2 СЛ0Б0Д7 Чланци и расираве научног и политичког садржаја из ранијег и нознијег доба. НАППСАО Стојан БошковиЂ V и 383 стр.). расправа из ове књиге номињемо нарочи-

(На великој осмини. Од већих и мањих

Н©ВШЈЕ Непријатељи словенства, зарадовали су се што је Игњатијев одстуиио али та њихова радост остаЈова ПиколиК даје писмену оставку нанразно. Но најновијим вестина чланство у јуче изабраном одбору ј ма из Русијс, генерал Игњатијев железничком. — Прима сс и бира на ње- постати носланик руски у Франгово место Сава Брадић, , цуској, његова ће мисија бити у Председник. Пошто су три нова члана томе да склоии савез између Франпридошла, мислим да није нужно да се ! Цуске и Русије за све евентуалности. прозовемо. — Прима се једногласно. Нека се не радују ненријатељи Прелази се на дневни ред: закон о ј словенски наду Игњатијева, јер трештамаи. Известилац већине одборске, Др. Рајовић, чита измене и допуне предложене министром унутрашњих послова. У главноме се предлажу ове измене: да се узапти сваки спис у коме се распростиру нихилистичка и комунска начела; да суд првог дана решава о стављању под суд и хоће ли се окривљени бранити из слободе или ставити у затвор; да се на званичне исправке несме одговаратл, ако се не може доказати; да се све кривице казне по кривичном закону; да се пггампарски преступи суде као хитни; да се жалба у року од три дана поднесе; и најзад да нреступи застаревају за три месеца од носледњег акта власти, а за злочине годину дана. Одељено мњење поднели су Ст. Д. Поиовић и Љуба Молеровић и у главноме су противни да се штампарски преступи казне по кривичном закону. У опгатој дебати говорили су за предлог већине одборске Урога Кнежевић, који је наноменуо да је слободна гатампа деморалисала народ и нагласио је две основне мисли у старом закону о гатамии које ваља изменити и које се измењују овим прсдлогом. То су, да су казне благе и меке биле и да се застарелогаћу редовно избегавала казна. После њега говорио је Вељко Јаковљевић у истом смуслу. Вељко је навео како су њихови противници пзноснли лажи и неистнне, па су успели. Налази да ће, ако приме предлог, тек настати слободна гатампа. После њега говорио је Ђ. Негаић. а за тим Сава Обрадовић. Последњи је изјавио, да би била срамота за напредну партију. кад би изменила закон о гатампи. То би било горе од конзерватизма. Он је противан да се и једна тачка или запета измени. Поа Ник. КруиежевиК ставио се на гледигате мањине одборске: одобрава преиначење због застарелости али се не слаже са поогатрењем казни. Но. вели, влада која је поднела закон о укидању окружни начелника, па је сама попунила сва места, та може н одузети закон о гатамии који је дала

Живот Јула Цезара. — Прва законотворна скуншгина, чланци о уставним реФормама од 1870 год. — Историја света и природне науке. — Писмо г. А. Мајкову новодом Сан-СтеФанског уговора мира. — Владин предлог о промени устава. — Антикрист, или цар Нерон: студија о нолитичном сгању Рима из првог века хришћанства. Књига се може добити код В. Валожића и у свима књижарама београдским. Наруџбине из унутрашњости Србије и са стране нека се упуте књижари Валожићевој или самом нисцу. Цена 2 динара или 1 Фор. а. вр.

Огласи

ба да знају кад год он полази за границу, да се онда снремају велпки догађаји, којима се не радују на западу а особито у Берлину н Бечу. Споразум између Русије и ФранЦуске повућиће скорим важне догађаје као последицу. Тн догађаји биће корисни по словенство, али | по Немце и Аустрију никако. Сваки искрени словенски патриота же- ј лц нотнуно успеха у новом раду генерала Игљатијева. Његова мудрост и словенски патриогизам умеће и опет прибавити стварних ко- ј ристи општој словенској ствари, за коју он једино живи. У променн Игњатнјева, није се нпшта стварно у Русији нроменуло СловеноФилп остају и дал,е од меродавног уплива у свима државннм пословима.

ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА првог фабриканта европског; 13. гае (Г Нап4еп11е. Рапа, са Фабршима у Бирмингхаму и у Лијежу. Албум Галандов. велико дело о оружју шаље се гратие и Франко. иа захгев преко плаћеног иисма. (1 ,М. Оакши. (аћпсап! и' агшев 33. гпс НаикетШе, Рапв. 9—52 РОДИТЕЉИМА И СТДРАТЕЉИМА ЂАЧКИМ. НЕКД ЈЕ НА ЗНАЊЕ И ове године држаћемо предавања за време одмора школског рада — распуста. Спремаћемо како ученике. тако и ученице из свнју разреда основних школа, а нарочито оне ученике и ученице, који имају пријамни иснит да полажу, за у гимназију и вишу женску школу. Предавања иочећемо 1 Јула, а ио одобрењу оиштинског суда, др-

жаћемо иста у IV разреду женске теразијске школе, улица г кастриотова," — преко пута два „бела голуба" Београд 1882 Мил. СтојновиЋ учител. Ш раа. вар. шхоле. Лепосава Мил. Стојковић

бр. 140.

учит. IV раз. жен. школе 2—6

ШЕШШ ОД ПАНАМЕ У ВЕЛИКОМ ИЗБОРУ И КОФЕРД ПУТНИЧКИХ у разним величинама има на свом стоваришту трговгна ШОВШВШ и шчш КЊАЗ МИХАИЛА УЛИЦА бр. 139. 3—6

„Један загубљени концепт." Госаодину Министру Унуграгињих дела. Моје доеадан.е звање, које сам обављао као практикаит у срезу Масуричком, напустио сам из разлога ових : Начелник ерески г. Светолик Бркић а и писар г. Сава ИетровиК, гонили су ме до крајности из уврока тога што сте ме ви г. Мниистре поставили за практнканта, па су ме због тога ввалп шпнјуном г Богнћа што у ствари непостои јер просто ни једнога писма г. БогнК од меЈв добио није, шта вшпе г. Начелник а и г. нисар гонили су ме да се силом предплаппм на лист „Српска Цезависност," ја сам им тада казао да сам сирома човек кои пмам на храни, матер, жену, па и једно нејако дете, п да се немогу на овај лист преднлатнти јер имам других пречих потреба да са н.има подмирим, а паре ва бацање немам као што н јесте, јер ја са платом од 50. днпара месечно једва се са мојом породнпсм иаранпм. Мои предпоставл>ени гонлпе ме да ја предплаћујем л>уде пз срева на напредпоменути лист, што ја наравно инак ни сам чинио, јер да сам, ја просто не бн човек бпо, но махина ћеоова поједнннх личности, којнма је главна брига та да чине раздор, вбог свог партизанства међу мирним грађапима, као што су моји претпостављени радили. Најзад и то: један истерани учител. спремио је један допис управл>ен на Српску Независ-

ност у коме као б^јаги општнна Власинска у Мат " гл ■ I суричком срезу—изјавл>гџе неповерење свомо поЈош су говорили за предлог Стано1ло _ _ , . . 1 1 1 • сланнку г. Дими Љоанку и овгу Је нредходно коДрагул>евић и I ад. Недић. а за предлог регпран од странс моих предпоставл>ених. Ја тај мањине Љуба Молеровић. Између Моле- I доннс дочепам и у колони пред неколпко лица

Само код нас може се добитн, ако нам се уна^ иред пошаље 5 Форинти, елегантан, солидан ЈН Е Н Е В С Н И СПАТ извретне леноте, начињен из Фине сребрне композиције, који на сваком другом месту ко* шта 12 ф . Нрепродавцима дајемо ове сатове, шест комада за '21 Фр. Молимо за што скорије норуке, које ћемо тада тачно извршити. Ноштанс-ке новлаке не вреде за Србију. — Молимо за употребу немачке кореспонденције »р. 73. Ј. Н1ЈШТ18, СО ШШ, III НДПРТ5ТЕЛЗЗЕ-

ФДОИХд ЦИГДР - ПАПИРА Рг1Д.СОЈА. Р ГЕ.ВАНОВИТчА измештена је због регулације дунавске улице

бр. 142

Спасовску )ли(ј у „Старо Здање".

1—3

власнив „Дружина за потпомагањв Српскв Књижввности 1 * штамнано у пггаипарији л хојг С в. С авк 1 * кнез михаил. ул . вр. 4 одговорни уркдпик Др. Лззз Кости1»