Srpska nezavisnost

— 349

ћете господо напредњацн проћи као онај јарац , кад јв с крова псовао мимо куКу пролазеби курјака. БакочевиЂ. Ресава. 3 јуна Капетан Јевта, потучен и дискредитнран заједно са началником Богићем . на изборним борбама 15 и 31 маја. продужава незаконитости. ваљда из утехе или из освете. Данас је извршио своје осуде од по 24 дин. над дубљанским и гложанским главним кметовима. што су били немарљиви у „ званичној Аужностн*. Излажемо тачно п верно догађај. због кога су они у очима капетановим скрнвили. па нека савеснн читаоцп пресуде: постоји ли кривица илп бес ? Коста пандур началннка Богића 30 пр. м. — дакле пред избор ! — саонштио је и једном и другом кмету. у њиховим седпма. наредбу начелнпкову : да са повереницима евојим. буду овога дана на конак у Бобови, где је било одређено место за изборну скупштину, — наговештавајући, да их тамо чека нечелннк. Они су ударили на Свилајнац. где нм је био најпречи пут за Бобову. намерни да ноћу оду у Бобову — као што су п урадилн. — Чим су овде дошлп, капетан их је звао п заповедио им да се одма врате у село, јер немају ништа посла уз поверенпке. Они пак, сматрајући да пре треба да послушају началника. заостали су овде. Тек су билп спремнп за пут у Бобову, у пб ноћи , капетан пх поново позове к себи. И они нису отши.ги. То је та кривица „неуредност у званичној дужности." Та пажња ових поштених људи , да у бурннм данима избегну ноћне доднре са оннм органом власти, који је дао довољно доказа о евојој самовољн — то је основа овој глобп. Ово је чудо што раде ови људи. Ми незнамо да ли имају памети. да ли знају куд су нагли. да ли имају толико свести да прозру у посљедице које нпчу из оваких радња. Свет ииначеузаврео иусколебанпојавама очигледног гажења закона и устава, и они ипак продужују сплетке и насиља: и они ипак не виде како распаљују живу ватру. Као да су поставнли себе за цељ причињавања нереда и унутрашње грађанске размирице. — Бог вас вндо! Не видите ли . да тиме варницу која тпња, поджижете у пламен који ће прво вас да сагоре? Освестите се и вратите се с тога несретног пута ак*. имате искре љубави према овој земљп! — Кајање обично касно долазп . а п не помаже. Р. Жабаре. 31 Маја 1882 год. Данае је народ среза моравског, сакупљен у Жабару да по ново себи посланике за народну скупштину избере, и

| опет јаено „као дан а показао својим из! бором, да му здраву свест и уворити патрнотизам. не могу паралпсат , ни претње полиције жабарске: Баба—Мп| љића и Бакића: ни врдарања и против I —закона радња вајиих напредњака и њихових иатрона; већ да ће народ и истрајат у светој народно-патриотској борби, а право своје неће нанустнтп, нитп ће суверенство своје проиграти. ни за благо Бонтуово, ни за варљиви блесак илузорне пријатељице Аустрије. Народ је и опет своје старе послаI нике поп Павла Радивојевића и Милосава Степановића скоро једногласно са 179 против 20 само напредњачких гласова — изабрао. Ако „надлежни- хоће да чују народни глас, па да народну вољу врше онако, како је она на хартији што се закон зове, написана. онда је већ и сувшпе на народ аиелован и народ је при свакој апелати у изобиљу давао одобравање и поверовање раду скупштннеке оаозицијс а не одобравање и осуду скупштинској | — назови већини. Народ је јако узбуђен, што му се њеI гова уставна права на очнглед газе: што се не водп рачуна о његовом вапијућем гласу н ако он из дубине душе запомаже: да „народну вољу" попгговати треба, и да узбуђеном духу народном ваља озбиљну иажњу поклањатц, а да се крајност не тера, јер крајност може изазвати немиле посљедицс. Напредњацима није довољна била сама полиција за сузбијање народне струје прнликом овог избора, већ је нанредњачкн клуб и свога нарочитога изасланпка Симу Милетића новоизабраног посланика жагубичког — послао. који је још пре три дана овде дошао. и сву енерђију своју развио, само да би посланике из оиозпције као људе бунтов нике и анархисте пред светом изобличио. и поновљенн им избор у скупштину спречио. Али је будна ^ародна свест, па она уме лепо разликовати Сову сд I Сокола. Ово подло подметање п панкање народних посланика опозиционара, од стране безстндног напредњака, народ је дотле огорчило, да је к Сими пошао руљом да тражп доказа о онаком резоновању >његовом" о бунтовничком смеру скупштннске опозицпје." Срећан је Сима у толико само био, што .је п не дочекав узбуђења народа спта и иресита напредњачких ујдурми, уватио чистац без | обзира. Слога је при пзбору била похвале достојна. Баба-Миљић је и апсом и најстрожијим казнама при отварању изборне екупштпне безразложно претио, за што би добио достојну награду од уз! буђених духова, да успех народне ствари није захтевао потпуну тншину, мир и поредак на изборној скушптнни. 179 повереника среза моравског, и са њима сав народ среза овога смело и поносно кличу: Да живи Народ Српскп. Да цвета свест народна. Слава и хвала нека је свој дичној опозицпји скуппггинској. јер је она својнм досадашњим радом доказала: да јој народни интерес искрено на срцу лежи и да је готова на жртвени олтар за народну срећу и себе принетн. Стид и срам нека је све оне паклене душе. које народну срећу на коцку став-

љају, које народну част за трице продају, које народну будућност у непријатељска наручија бацају. Иде време носи бреме! Нритиспуто јаче, све на више скаче. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Ниша нам иишу, како је нови секретар начелства врањског Мијанло Петровић, донео са собом речник шиФара те он сада сам шиље шиФриране депеше преко Ристе Данића, Гарашанину. Истина да он ово крије као змија ноге, али се заклела земља рају да се сваке тајне знају. Даље нам јављају како је тај исти секретар понео са собом нз Београда читаву хрпу, оних хартнчина што хоће да оу неки жалосни проглас бирачима од стране „напредног" клуба у Београду. Те је хартијетине растуривао свуда. Иазар то није агитацнја? Докле седругим одузимају службе ако само помоле бела зуба, дотле је „виделовачким" прнсталицама слободно чинити све. Из Пирота јављају нам, како је Мидан Васиљевић, постао ревносан -виделовац", ревноснији но остали ак-„виделовцц-. Тако то и бива, обично су ренегаги и однадници жешћи но „верни". Милаи се лакоми да иостане што нре помоћник, јер вели се да му је то и обећано, само ако се иокаже .вредад на послу". Тешко I .виделовцнма- кад су спали да и на врбове клинове вешају своје просијачке торбице. Милане, Мнлане, куд си гако брзо залутао, не трчн тако нагло може зец пре у јам} но што га ти ухватшц н натакнеш на ражањ. па ће онда бити, жали боже труда. А лако може онај који тако брзо трчи да се спотакне и падне. Чувај се , да не п^станеш богаљ „вндело1 вачки".!

Јавно питање, Г. Мшхутину Гарашанину минастру унутр. аослова. Немогуће је, да и ви не знате за оне гнусне варварске мер^, које су ваши потчињени из прве, друге и из свију линнја, употребљавали за сузбијање опозиционпх посланика, пре 15 и 31 пр. м. и у ова два дана. Ми вам износимо за сад само овај Факт. Пауна Јан. Пауникипа, Петра ВошковиКа, Тому Туркулови&а и Јову Гараша из Бобове, ао аоштењу, вредноКи и имању агрве људе из овога села = уапсио јв Начелник ср. ресавског Јевта Поповик 30 пр. м. пре подне. а пустио 31 пр. м. после подне Неки су од њих били повереници 15, Маја, те гласали за Катића. а све су бнли изабрати за поверенике нзбора од 31. Једна и друга прилика из овога очитује. Да су они уапшени зато, да буду спреченн у гласању за Катића: и Да се на тај начин протуре друга п п оузданија- лица из овога села за поверенике. Постигнуто је и једно и друго. Они нису бнли на биралишту: а 30 пр. м. у вече. један представник велике

власти (онај „ многоимени ц ) сам је изабрао поверенике на њихова места. 0 овоме последњем други пут. Сад вас у име слободе, којои сте умели да заваркујете лаковеран свет; у име реда и законитости, овако јавно питамо: Знате ли за овај догађај? Јесте ли ви овластили Начелн. ср. ресавског на употребу ове мере? Сматрате лн ово као дело пустог насртаја на личну слободу срнск. грађана? Оћете ли да наредите истрагу и да казнита самовољу. Или ћете да донустнте, да људи овако бешчашћени и лишавани слободе, прибегну сили них срестава које им закон и правда дају у име араведне нужне одбране. 1 Јуна 1882 год. Свилајнац. Сијасет Ресаваца.

* ТЕЛЕГРАМ предат 11 јуна Москва госиодину Михаилу митрополиту српском у Веоград „Данас пресели се у вечност митрополит московски М А К А Р И Ј Е Овако гласн тужна вест која је телеграФским путем дошла г. митрополиту из братске нам Русије. Иеђу живима нема више доктора Богословије, ФилозоФије и Историје митрополита московског М а г а р и ј аВелико *'ветило у целом иравоелав .Ђу угасило се за навек. Митрополит Макарије био је признат за највећег богослова. Његова знаменита догматпка чувена је у целом хришћанском свету, и преведна је на више језика. За доказ вал>аностн и велнке вредностн његове догматике с.тужи и овај Факт. што ј је он које за своја издања. а које за уступање да се на туђе језпке иреведе добпо 500.000 рубаља. Изме!>у многих његовнх спнса чувена је н исторпја цркве руске, која је до данас нздата у ХШ свезака : свака износи најмање 30—50 штамианих табака. Рад овог светнтел>а руске иравославне цркве обплат је толико, да се за њега може рећи да је он био величина нрвога реда не само у православној цркви но и у целом хришћанству. Губитак је велнки за нравославну цркву, што се ово јасно светило угасило баш онда када је нај-

под руке пратилицу, бојећи се. хоће је питати зашто се уздрктала прп помнсли да ће до мало впдети свога великога песника. Зар неће сву њену судбину решити један једини поглед, први поглед? Зар може бити у човечијем животу слађега часа од првога љубавнога састанка? Да лн се икада поново рађају она скривена чуства на дну срца и која се тада развијају? Да ли их човек још једанпУт налази, оне насладе што их је сркао тражећи, као што је било код Ернеста Лабријера, најбоље бријачице, па ИајлеПше кошуље, па Огрлицу без мане, па најбоље одело ? Што има посла у овом важноме часу, то сравњујемо са божанством. Човек сам себн прави песме у себи, које вреде толико колико и оне у женске; а све је то прошло онога дана кад се од једне и од друге стране то погодило! Зар није с тиме, као са цветом оног днвљега воћа, оштрим и благим у исти мах, који се изгубио у дну шуме и свакако је утеха сунцу: или, као што вели Каналис у девојачкој аесми/у теха саме биљке, којој је анђео цветова допустио да сама себе види ? То нам казује да скромни Лабријер није дотле још био љубљен, утоме сличан толиким бедницимаЈза које живот почиЊб'~^абото*Г и бригом око дпевнога хлеба. Он је дошао био дан Пре, па је

|одиах легао у постељу као каква каћиперка. онда би уклонио умор од путовања ; па пошто се окупао. обукао се онако како ће му лепо стојати. Можда је овде место да га оиишемо од главе до пете, ако не за што друго, а оно да се оправда последње Модестино писмо. Од добра рода из Тулузе, издалека род са министром, који гајеузеоу своје окриље, Ернест има онај згодни из' глед у коме се види одгајање почето у колевци а који је навиком иосла постао озбнљан без усиљавања, јер иедантерија је стена о коју се разбије свака рана озбиљност. Обична стаса. њега преиоручиваше нежно и благо лице, топле I ако и не живе масти, а које је тада украшено било малим брчићима и брадицом Мазареновом. Без овога доказа мужаствености он би много наличио на 1 прерушену девојку, Јер су му усне и целп облик тако нежни, па људи су вољни да женској придају оне зубе са прозрачним саватом и невероватном пра1 вилношћу. Узмите к овим женским свој' ствима још говор, мек кзо и лице му, мек као оне плаве очи са турским треиавицама, па ћете врло добро појмити, што је министар назвао свога ирвог личног секретара госпођицом Лабријеровом. ' Чело пуно, чисто, лепо окружено бујпим 1 црним власима, изгледа да сања и не

гони у лаж израз лица. који је посве мелаколичан. Испупченост очног облука, ако је и била врло елегантно повиЈена. ; осењава ноглед и овој сети додаје још туге, да кажемо Физичне, игго је иричињавају трепавице кад су врло спуштене на зеницу. Ова дакле унутарња сумња, коју преводимо речју смерност. оживљава дакле црте и личност. Можда ћемо ову укупност разумети, кад приметимо да би логика нацрта изискивала више овалности у овоме лицу. више простзра нзмеђу браде, која се нагло завршује, и чела, које је врло смањено било начином, како су власи намештене биле. И тако|лнце изгледа као пригњечено. Рад је већ повукао своју бразду међу обрвама, које су мало јаче, и наблизу као у љубоморних људи. Ако је Лабрнјер тада и био ситан, он спадаше у оне људе који се касније разв"ју и у тридесетој години необично се раскрупњају. За људе којима је позната Француска историја, овај би младић врло добро приказивао краљевски и непојамни стас Луја ХШ.сетнаскромност без позната разлога блед испод круне, милујући опасности рата и умор у лову а мрзећи на рад, бојажљив према својој љубазници да је готово поштује, равнодушан да би могао дати нрцјатеља погубитп. и кога би I могла протумачити само грижа савести

што је свога оца осветио на својој матери; је ли он био неки католичански Хамлет, нли просто само жртва неизле,чиве болести ?... Али онај црв, који је пио крв Лују XIII и одузимао му снагу био је у то доба код Ернеста оно просто непоуздање у самога себе, бојажљивос човека коме још ни једна женска није рекла: „Како те љубим ! и а нарочито излишна оданост. Поигго је чуо погребавање једне монархије у паду једног министарства овај бедни момак нашао је у Каналису сакривену стену и спод лепе маховине. па стаде дакле тражитп какву власт да љуби; па ово неспокојство псета које тражи свога господара даваше му изглед који је нашао свога. Ови облаци, ова чуства„ овај болни израз раширен по овом лицу даваше му много већу лецоту него пгго ј је Лабријер мислио који се врло вајкао кад је чуо да га женске стављају у ред лепих сенковића, јер тај род мода је оставила за леђа у времену кад је сваки желио да може сам за себе да има ! трубље од огласа.

(Наставиће се)