Srpska nezavisnost

6Р0Ј 91.

УТОРАК, 15 ЈУНА 1882 ГОД

ГОДИНА II

сше зл спг:т: ■ А ГОДННУ 24 ХИН., НА по годпне 12 дјн., на чктврт год. 6 днн. ЗА ССТ15Е ЗЕЕЛЕ 2Д Е1Л2ДЕИС11 ПСЗТСТСНТ. ал годннт 30 ♦ранака, на по годннв 1б *р. на чвтврт год. 8 »р. 31 17СТ?С-7Г1?СКГ 1А ГОДННУ 15 *ор. г ванк.. на по год. 8 ♦. ка чегврт год. 4 ♦. 31 СБЕ ССТ122 1?818Е • на годннг 36 «ран., на по године 18 «р., на чвтврт год. 10 фр.

ИЗ/1АЗИ У 5Е0ГРАДУ УТ0РНШ1, ЧЕТВРШ1, СУБОТ01 и НЕДЕШ ЈЕТ А ГГ А •РЈЧ.ЈГУ ГРВДННШТВО ЈЕ Н АДМПНПСТРАЦИЈ А 7 КУВП Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈВВНХА вБПЛНТ.ЕЕ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првп пп 12 дпн. пара од рвда, а посје сваки п7т 6 пр. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Руиописи шалу се уредништву, а претплата адтимистрацији „СРПСЗЕ 2ЕЗА32С2ССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

РЕАКЦКЈА Отворено ве!> гааи наша влада у реакцију. Што је до јуче радила крншом и завијено, то данас вршн она без свакога зазора. До јуче је она, преко својп.ч органа. п.ћувала па деда својих нретходника, а данас пл>ује на своја рођепа дела. Влада од 19 октобра 1880 ,јавила се Србији, отворнвши врата тавничка крпвцима за државну велеиздају, т. ј. онима, који су на своје команданте нуцали у тренутку. кад је непријатељ стајао на граници Србије, а српска војска полазила на Косово; такве ирестуннике пуштада је она нз тавнице да би обележнла своје сдободоумд>е, а данас иочела је она пунити тавннце повереницима народннм,члановпма бирачквх одбора и л>уднма, које је народ на својим изборнпм скуповима одлпковао својом апсолутном већином за народне посланпке. Влада је почела своју радњу са најсјајнијим обећавањем свнју могућих и немогућих слобода, па је данас почела да подкресава и оне, које је сама узаконила. Једино дело н>ено. које се, са гледишта слободе, могло сматратп као непрекорно, био је закон о штампи од 12 марта 1881 године ; но тај закон једваје преживео годпну дана. па ево већ где сама влада узима инпцијативу, да га измени у духу највеће реакције ; ова га је толико стеснила, да је он далеко изостао иза онога закона. који је она затекла. Доста је да напоменемо само да њен новн закон од 12 ов. месеца не допушта ни одговоре на званичне исправке, докле и сам првобитни закон о штампи од 1870 године пије забрањивао одговоре у бројевима, који би следовали званичној исправци. Кад је Мптко Ценић у своме „Раденику- развијао најшпре теорије социјализма. М. Гарашанинсе задовољно смејао, јербо је Митко. наравно не бадава, наиадао на противнпке владине. Нека Митко растроји радикале. мислио је у себн Гарашапнн. па нека после ако хо ће, настане и потоп света. јер носле нас може и потоп доћи. Гарашашш се морао дивити својој промућурности и мпслити. да му је то ремек-дело државннчко. во ево га сада где после године дана мора да тражи законодавне мере нротнв социјализма. Ов очевидно тече искуство; но нека га тече о свом трошку, а не о трошку државпом. То би он 1.10 учинно. да је још остао да кметује у Гроцкој, па после да буде, ако хоће, и капетан

грочанскп и тако редом до мпнистра. Но он је бно нестрпљив, па сад експериментише на рачун целе земље. н то на рачун — врло штетан. Кад су владпни органи почели нападати на своје нротивнике начином недостојним. клеветајућн и прљајући све. који нису у колу „внделовачком", ондаје свакога почела подилазити зебња. да .ти ова саблазна не смера на то да слободу речи проституише. па да онда ограничи онај закон о штампи, којп је влада у својим меденим месецпма пружила. И кад данас видпмо пзмене и допуне тога закона од 12 ов. м. сумња престаје. а њено слободоумље не треба дал>е никаквог објагањавања. Но ми немамо намеру да овде нарочито говоримо о ограннчавању слободне речи већ о нравцу еамозваненаиредњачке странке у ошпте. Као што је она иочела са најшпром слободом штампе. па се сада враћа на етање оно. које се не може упоредитн ни са оним стањем. које је она затекла 19 октобра 1880 год.. тако се „виделовачка~ странка почела разметати и са „чистом уставношћу,- па је сад дошла до ове тачке, где свака уставност престаје. Највећа заблуда. највећп грех њен лежи у манији да „тумачн" устав како јој кад треба. Њена скупштпна почела је да решава без онога броја посланика које устав чл. 82 предвпћа. Тумачећи крпво закон о пословном реду у народној скушнтинп, она је почела да одузима уставно право појединим људима да могу битн нзабранп за носланике народне. а кад народ овако незаконо искључене посланнке опет својпм поверењем у скупштину иоврати. она нм сво ја врата затвара. а влада зове у скупштину оне. који су после изабраних највише гласова имали. Под свима владама практпковано је да се избор посланика. којп не бп нмао уставних својстава. уништи на другн нареди. Тако су радпле прошле владе. па тако је радила и сама данашња влада. На избору од 30 новембра 1880 год. изабрат је бно у срсзу зајечарском неки Јов Јовановпћ. који није имао година, које устав изнекује, 30 година|, на ова пста в л а д а ннје дозвала у скупштину онога, којн је после њега имао највише гласова. но је са скупштнном избор уништила н другн наредила. те је на место Јоново дошао у скупштину Лала Николпћ. Ако узмемо за тренутак да је скунгатпна и могла оним посланицима, који су

оставке далн, одузети нраво да се на ново бирају, (штопо уставу нпкако несме битиј, опет се не бн смела употребити „®ормула", која је сад новнм тумачењем устава и закона пронађена, да се у скупштину зову они, који после изабранпх највигае гласова имају. То је тако очпта, тако крупна повреда устава, да она управо устав обеснажава. Кад би власт могла зватн у законодавно тело онога, кога она по своме тумачењу нађе за сходно, онда управо устава неби више ни било. Влада није у стању ни да замисли опасноети, које се могу да изроде нз таких прецеденција. Шта би наступило, ако би свака влада. која се не би могла законим путем из својнх тегоба исплести, стала тумачпти устав по својој потреби и тражила -Формуле". ко>јима би се у нуждп помогла ? Устав бп тада постао заклон за свакојака безакоња. за свакојаке потребе. воље н ћуди људске. Један је овдашњи лист већ наговестио, да може доћи време, кад се и закон о миниетарској одговорности може разно тумачнтп, па ако се још по прецеденцијп, ко.ја се да нас ствара. може и већпна скупштинска по тренутној нотреби састављати и крпити, онда би се загазпло у мећусобно сатпрање и истребљавање противника а све путем — .тумачењ а". Куда бп све то могло одвести ову земљу ? Она би се могла претворити у огњипгге страсти п освета. које бн је расточнле. ослабиле и одузеле јој сваку животну снагу. Не. опасан је. врло опасан ноложај оне земл.е, у којој страсти завладају. а влада уместо да пх зауставн, и сама усваја заблуде једне странке. Док су закони у поштовању, докле се они чисто и хладпокрвно прпмењују, све се нево.ље народне дају пзлечити. Но гата значи издаватп законе онде, где слаби ннгау себи у заслугу. кад их могу изиграти. а где моћни себи рачунају у сзаву, кад пх могу погазити ? Бнли ти законп колико му драго спасоносни, остају опет бескорисни, а често само умножавају оншту забуну. „Има случајева и положаја граћанских. каже један Франнускп историк, у којнма спас земље не зависи од закопа." а то су, додајемо мн. онн положајп, у којима су законп кривим тумачењем и извртањем пзгубплп сва1 ко поштовање, а тиме и сваку сплу и снагу. Влада слободе, то је влада закона ; где закон не влада, ту нема слободе. Кад се поремети аукторитет закона. поремећава се н аукторитет властп. Као доказ мо-

гу нам служитн жалосни догаћаји са старешинама у срезу крушевачком и у Јагодпни приликом накнадних избора. Ннје никакво чудо што смо у оваквпм приликама дошлп до стања у коме реч једног опозиционара као што је н. пр. Ранко Тајсић, данас вреди више у народу, но реч наших државника. Све је то плод системе, којом влада пде. Силом свакојаких експеримената, влада је наша ушла потпуно у трзавпцу, где је изгубила компас из својих руку, па сад блуди по пучнни својих погрешака п заблуда ни сама незнајући куда и докле. Тако свагда бива кад људи незнају прнлике у којима живе и прецењују своју снагу; они се тада свачега лаћају, а ко хоће све, тај обично ништа не постизава, ништа не свршава. За двадесет месецн своје владавине ..виделовачка" странка ударила је мотиком у сва поља државног живота : економна, Финансијска. грађевинска. уставна, административна. политична, црквена н т. д. Нема нитања, које она ннје додирнула. алп п нема пптања, у коме се она ннје коначно обрукала. Акојој је што случајво и пошло за руком, то је она сама брзо погазила, као што је сада учинила са законом о штамнн. Трзавнца на сваком кораку, трзавпца на пољу уставном, трзавпца у законима, трзавица у администрацијп. Зар није трзавица кад влада у очи избора 31 маја протерује из земље Мпјаила Миајловпћа. српског патрпоту у најширем смиелу речи. који је впше привредио српској народној идејп. но сви „виделовш!" скупа? Он је нашао заштите у српском Ппјемонту, био је указни чпновник у Пнроту и ту има и своју кућицу, па се ево сад налази пребачен нреко гранпце, лишен своје усвојеве отаџбине. за коју је готов и крв своју да пролије. Дознајемо да је 30 маја полпција пиротска претила прогнанством из земље и још једном патрноти српеком, који је у нашем другом рату подигао био и предводио неколико хиљада народа из Трнског п Брезнпчког краја протпву Турака. па кад је Трн доцније припао Бугарској, он је у Трну напустио велико своје имање. па предпоставио остатп у гранпцама Србпје, за коју је дисао и борио се. По каквим је основима онај први могао бнтп протеран, а овај други, којн је н сам бно нага указни чиновник, врећан претњом прогнанства из Србпје? Да лп и то није било по каквом тумачењу незнамо каквих закона? Кад је по бсрлинском уговору п самим Мусломанима дозвољено да могу илн остати у ослобо-