Srpska nezavisnost

Нсним пределима нашим, или се пз њих иселити, на каквом се основу уоже ова слобода одреКи Србима ко.ји су за сриску идеју војевали ? Зар се, г. Милутине, ми у својој изборној борби смемо дотле заборавити да отаџбнне лишавамо своје суграђане? Где може бнти крај таквом тумачењу закона? Ми се сећамо да је некада аустријскн конзул Теја Радосављеви!) претио, да ће захтевати. да му се изда као аустријски поданик један наш данашњи виши чиновник, који је рођен у Руми. На пошто ни отац овога а ни он с&м нису ннкад иоложили заклетву на српско иоданство, а влада је Пироћанчева закључила уговор са Аустријом, да иикога од њеиих иоданнка не прима у поданство без Формалног одиуста аустријског. то би се сад влада „виделовачка," могла наћи у неприлици да изда Аустрији једног од најватренијих или најманнтијих „виделоваца а . Свакојако, но „тумачењу Пн роћанца и Милутина Гарашанина, над њповнм иријатељем остаје мач, који му свагда може главу у Аустрију однети, ако он не бн нохитао да „изузетно" стуии у српско иодапство докле уговор са Ауетрпјом закључени не стуии у живот. Ето како судбоноени и онаки могу да буду ноједнни постунци кад се законн г тумаче и но тренутној иотреби н сграсти! Не, ви сте се далеко претурили. Страст је р^ава учитељка а ви сте нод њепом унравом много што шта почннили. Навешћемо вам само још један пример истина мали. али којн нлустрира сву величину ваншх раснаљених страсти. Вн сте ире неколико дана довелн до оставке једног малог чнновника. којн се усудио у своме стану држати слику једног бившег мннистра. Какав ћемо подмладак чпновничкн нодпћи ми ако не будемо ноштовалн нн његове невине симпатнје? Без сумње, нодићи ћемо подмладак од нодлаца и кукавица, које ће нљувати за сваким министром, који буде са своје столице одлазио, а зна се да бар миннстри нису вечни. А шта да рскнемо о ономе телеграму Пнроћан чевом, којнм он налаже власти нз Зајечара : ^Ако ноштар не нзнесе

слику. избацнте ианоље и њега, п његову Фамилију и његове ствари.'' : Пироћанан нпје до данас онровргао ову дспешу. н ми, нознавајући човека, којн до нодие мисли зло целом свету, а од иодне себи самом, немамо узрока да сумњамо о њеној истинитости. Чули смо да јејсдан друг и једпомисленик НироКаи, чевог оца нуцао на слнку кнеза Мн1 лоша кад је овај нао. Од времена тога варварства дели нас размак од четрдесст н више година. па се морамо чудити кад видимо како нншта човечније није урадио ни углађенн ):аризлија Милан Недељкови1|, који заI поведа да се због једне њему немнле слике избаци на поље ч а к и ф а м илија једнога мајушног чиновника. Ако су страети за осуду п код простих људи, у колпко оие морају бнти гнусније у људи образованих који још стоје на челу унраве зе маљске! Какав правац могу таквн људи земљи давати ? Ми смо ево додпрнулн разна нитања. неби ли смо проиашли нравац. којим се данас Србијом управља, иа га ево. на жалост, нигде не иађосмо. Ми рекосмо у почетку орих врста. да је влада наша ушла у реакцпју, но сад, ношто нро1 )ОСмо кроз све њсне трзавнце, ми морамо закључити, да то ннје реакција ни грозница; то је стање врућице, у коју је она ушла Бог нека је Србији у иомоКи!

АУСТРИЈА И СРПСТВО (ПОСЛЕ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВ&НВ) (ПАСТАВАК) II Напослстку преговоЈш се новсд) г са једннм проФесором из дубровачке гимназијс да се прнмн звања директора школа у Боснн. НроФесор иред>'зе пут до Сарајева но само да тамо нађе најотсудннјн отиор за његове либералне мислн. Одатле буде позван да се посаветује са »босанском комисијом' - што седи у Бечу. Тамо. на своје упроиашћсње ; дозпа да. уместо једног велнког паставног плана за целу нокрајину. влада ;кели да се школски снстем регулише нарочитим актом војеног гувернера Боснс (.,Уегог<1пипдвтееГзс") како је где најудесннје за однарођујућ}' тактику у разним крајевима нокрајине: да се народна азбука (ћирилица) игаа искључитн из школа. но да у место ње свуда немачкн језик буде обавезан: и најзад да учитељн буду каплари у војсци. Босапска комиснја нијо му оставнла никаква места сумњи о нротив српском духу, у коме ће он имати

да улравља и контролише себи потчињене. ПроФесор, и ако ннје био Србин правослаине вере, био је и душом и срцем натриога; и, ири свем том што је био слаба етања, и што му је већа награда обећавана, одбио је понуду да се тог нрљавог посла ( п сНг1у \\-огк а ) ирими. Нема сумње да ће се за то момак брзо наћи, а за нас је довољно да знамо да је овај анти-национални систсм васиитања већ и каријеру своју отпочео. Тако на прамер у Требињу једаој малој херцеговачкој варопшци неколико мил.а од Д}бровника оно1 истог Дубровника иа источној обали јадранској, где је талијаиска култура ионела своје најлепше плодове : гдс сгановништво говори талијански кад неговори српски и где се та.шјански језик тражи за свако трговачко иредузеће — у тој варошици команданат је подигао школу за искључиво обучавањс у немачком језику — савршено сграном у овнм крајевима, и једино позиатом неколицини чиновника и војника. Гдс се нсторија и као предмет иредаје, учење истоирје српског народа је строго искључено за младу српчад, и сиособни урођеници се непримају у учитељску службу из иростог и довољног разлога што су Срби. Је ли чудо онда што се народ уиорно нротиви однарођујућем васпитању које му аустријека управа пружа? Шго је рсзултат тога да школе, и кад се подигну. остану празне, те да наонака пропаганда Беча ностигне у самој ствари једно, имено: да одржи народ у нстом незнању каком га је нрезрива немар тур?ка одрлсавала. Сад, да је Аустро-Угарска каква темељна држава — као на пр. Француска, Немачка нли Италија — да се наслања на један компактан народ — појмљиво би онда било ако би угњетачка политика, примењена гвозденом руком и једном вољом, и понела неџгго бар лривремена нлода. Али овака каква јс она, у управи окунираних покрајина, показујс и сувишном верношћу унутрашње противности које ју разднру. Истана је да с у у општем нротив-српском карактеру мера које се имају применити, сви ови разни агенти администрације сложни ; али опет сваки наврћс воду на своју воденицу, и тумачи, програм централне унраве онако какоје но интересе соиствене му народности најбоље. Ношто узајамни одчоси власти покрајнна још нису никако одређепи, н јесу унраво крајње ненормални, то из општег хаоса излази то: да је практично сваки званичник у свом округу мали цар, и да противне политичке струје имају ту најшире иоље. Тако на ир. немачки званичннци сасвим ириродно терају политику нонемчавања: Маџари опет Маџарску. Па н римокатолички Хрвати, и ако су Словени. јосу љути анти-Срби; и са њиховом латинизацијом као и Велико-Хрватском пропагандом — том омиљеном утопијом загребачког универзитета ( п И1е ре1 Шор1а о!'*ће А^гаш 1Тшуег811е1у а ) — која цнља и на Босну као год и на целу троједну краљевину, а коју пропаганду они врше и у време и невреме — хоћу речи ти Хрватн више но и која друга класа зваиичника узрок је онштем незадовољству. Додајте овом хаосу још и то: да су званичници, који представљају ове разне народности, један према другом крв н нож — тако чак: да се сам гувернер Босне н његов

адлатус (иомоћник) у Херцеговини узајамно гложе и један другом ноге подмсћу. Од самих званичника млоги незнају ни речи језика којим народ говори, а највећи део њих презире га и поступа с њим као са животињом. Ту се газе обичаји и погледи урођеника колико из незнања толико и из високоиарне равнодушности према њиховом бићу. Дан не прођс а да се нека иова рана незада оеећајима народа. Ево на прнмер један случа( из херцеговачке варошице Требиња неколико миља одакле ја живим. Тамошњи команданат — чија немоћ да се са урођеницима разуме издаје у осгалом словенско име * — успео је да огорчи Еа најнепартајичнији начин све класе грађана. (Наставиће се)

П Р Е Д Л 0 Г 110 КОМЕ БИ Се МОГЛА ОСТВАРИТИ „СРПСКОНАРОДНА" БАНКА (Свршетак) Да неби тога било. дужни смо да се иотомству одужимо, зато да сврнемо нато данас најозбнљнију пажњу па да се сви I братски споразумемо. необзирући се на / то ко шта верује и ко којој партији иринада, зато предлажемо: да свака окружна варош избере свој местни одбор коме ће бити та дужност, да претресе нотанко исиита овај пројекат за установу народне банке, — да се с нама даље споразумева. да објашњава народу користи и потребу такве установе, и да га спреми за упнс акција, које сваки може лако уплатити. јер према вредности тих акцнја и деоби њеној на 10. | части, свака. па и најслабија радња може по неку акцију узети. шта више и самн момци иа и жене. које туђе раде могу по коју част акцнје узети зато што је лако уплатитн могу. Ако свуда ио варошима нпедусретну грађани овај нлан. н образују месне I одборе за даљи рад и епоразум с нама 1 заиста нема сумње нити је може бити да нам скунштина и владе неће у ступити ово предузећс. јер држимо да нема у нашој земљи таквих људи, који воле туђину што год дати него своме. Ако се пак ми грађани несложимо' онда неће насти грех на скупштину и владу него на нас саме, а ако је икад нрилике било да се покажемо патриотични, то је зацело време сада. кад је већ на реду установа народне банке. Осим тога, ако се усвојн овај план остварења народне банке. извесно ће се сви новчани заводн претоиити у ову нар. банку, известно ће сс сви они дугови. наших грађаназанатлија и сељака. који еада 12—18—20. интереса прнватннм плаћају свестн на 6 / 00 11 бити исплаћени папирним новцем Народне банке. Народна Банка, може доцније примнти на се уз мали нровизнон и исплату трговачких упутница и чекова као и друге банкарске куће што раде, колико би само у томе олакшнце било за трговачки у обште прометпи саобраћај. * Ако се не варамо то је Бабпк — пуковннк у Требин»у. — Пр

МОДЕСТА МИЊОНОВД ПРИПОВЕТКА X. Балзака Нревод с. Францускога. (пастанак' Нсиоверљиви Ернест тражио јс дакле све евоје иреимућство у оделу, које је тада био у моди. За овај састанак. где је све зависило, од ирвога иогледа, узе он црнс чакшнре и чизме брижљиво углајисаис прслук сумпорове боје, испод кога се виђаше ванредно танка кошуља са иуцетима од опала. црн оковратник, крат«к горњи канут плаветан украшен розетом, који као да је неком новом мајсторијом саливен био на леђи и у струку. Имајући лепе рукавице од козје коже. Флорентинскс бронзане боје, држаше он у левој руци штапић и шешир на начин доста налик из времена Луја XIV, а како је већ место изискивало, показивао је своју вешто намештену косу у којој је светлост пронзводнла сатину подобни сјај. Још у почетку мп-

се он се наместио иснод кора, на је нспнтивао цркву. посматрајући све кршћане а још вишс кршћанке. које су умакале своје прсте у свету воду. Кад Модеста дође. глас један унутрашњи викну јој: Ево га! Овај канут и то држање сасвнм парнско, ова розета, ове рукавице, ова палнца, мирис од косе, све то није било из Хавра. И тако кад се Лабријер окрену да погледа високу и горду бележннковицу, малога бележннка н оне хаљине, у које се Модеста обукла, сиротица ако јс и била добро спрем: љена. ипак је нешто љуто такну у срце кад виде оно несничко лице. осветљено сасвим внделом од врата. Није се могла варати: малена бела ружица готово покриваше розету. Хоће лн Ерпсст познати своју незнанку, која се сакрила иза стара шешнра украшена предвострученим ваћелом?... Толико се бојала Модеста прозорљивости љубавине, да узе ићи као каква баба. — Жено, рече малн Латурнел полазећи на своје место, овај господин није из Хавра. — Иа долазе толики страни љ> ди, одговори му бележниковица. — А кад су долазили странци да гледају нашу цркву, којој нсма ни двеста година? на то ћс бележнпк.

Целе мисе остадс Ернест код врата, а међу женскадијом не виде ни једну, која бн му наде остварила. А Модеста једва око краја службе могаше савла, вати своју дрктавицу. Осећала је радост коју је само она могла опнсати. Најзад чу на илочама ход мушки; јер миса се свршила и Ернест обилазаше цркву, где су остали само још љубитељи б.гагоговенства који су посталп предметом мудра н оштра нрегледа. Ернест оиази велико дрктање зборника у рукама женске под покривалом, кад је мимо њега пролазила, па како је она једина била, која је скривала лице, то се побуди у њему сумња коју потврди одело Модестино. које је он проучио као љубопитљив заљубљеник, Кад госпођа Латурнеловица оде из цркве изађе и он и нратијаше је у пристојну растојању и виде где са Модестом уђе у кући краљевској улици, где је госпођица Мињонова по свом обичају чекала до вечерња. Пошто је доста шетао испред куће украшене грбом. занита Ернеет једнога мимоходећега за име бележниново, нашто му овај готово с поносом имснова господина Латурнела, првога бележника у Хавру... Идући он тако по краљевској улици, еда бн како могао гледнути у кућу, Модеста опази свога љубавника и рече, да јој је тако зло, да неће ићи на вечерње, а госпођа Ла-

турнеловица остаде код ње. И тако залуду би крстарење сиромаху Ернесту. Он се не усуди отшетати до Енгувила, беше му као шггање части да се повинује, на се врати у Париз, пошто је чекајући да се кола крену. нанисао иисмо. које ће Фрањица Кошетова сутра примитн са жигом из Хавра. Сваке ведеље обедовали би 10Споднн и госноћа Латурнели у Шалету куда бн иосле вечерња одвели Модесту. И тако чим боља иопусти младој болесници попеше се у пратњи са Бичом на Енгувил. Срећна Модеста сад се дражесно обуче. Кад се сиђе на обед, заборави на своју јутрошњу прерушеност, на тобожни ревмаг, иа певукаше: Не спавај више. већ и љубичица Мирисав богу шаље уздисај. Лака језа пређе Бичу, кад виде Модесту, тако му је дошла преображена, јер љубавна крила као да су јој приденута била нараменнма, изгледала је као еилФида а на образнма указала се божаставна боја радости. — А од кога су оне речи, на ко)е си ти онако лену арију начинила? запита госпођа Мињоновица своју кћер. — Од Каналнса, матн, одговори она, па онога часа поцрвсни од врата до чела.