Srpska nezavisnost

— 369 —

ково постуиање са једним потпуно невиннм човеком, који је у сваком ногледу добар. ни мало не служи на част полицији, а ни ономе који је н»ој наложио да се са н.имс тако поступа. Народ показује се куд гамо свесннји од оних који треба да у свему нредњаче, те више но они цени своје учитеље, знајући да им они нодмладак изводе на пут светлости. Овакове поступке са народним учитељима од стране полиције мора сваки свестан Србин строго осудити. Из Кладова јавл>ају нам и опет како је међу грађанством тамошњнм велнка узрујаност, што се не креће оданде несретни пон Мијаило Атанацковић. који је црна н прљава пега на светлом образу општине кладовске. Његова недела позната су већ и малој деци, за њих без сумње морају знати и сви надлежни, па шта бива ? Нншта, он се непрестано башкарн по Кладову и тера свој гадни занат. Па докле ће се наша триељивост злоупотребљавати? Нека нико не мисли да су кладовљани без жучи. Чаша је пуна, не треба допуштати да се прелије, јер онда Бог зна куда може нотећи оно што се у њој напунило. Из Цариброда јављају нам да су они Црногорци што су били у Ужицама од српских властн иозатваранн, стражарно испраћени преко Цариброда у Бугарску. Пратња се саетојала из двадесет и више наоружаних војннка.

Отворено писмо

Познатом ревизору Господине, На исниту, који сте као ревизор држали 17 ов. мес. над ђацима једне од овдашњих школа. показали сте се у свему (и у ионашању и у тражењу и у испитивању) да још нисте дозрели за ревизора, н ако велите да сте тај посао одавно почели. У ннтересу наставе, школе, ђака н учитеља, као и у интересу вашег про«»есорског и ревпзорског имена, желпм рам да се у будуће поправите. ако се то јест надате да ћете још који пут ревигор битп. и да вашпм деспотскнм понашањем на испиту, вашим закерањем н г морскимпитањима, што све ревизора за препотопског издаје и импертинентннм га чнчинн, не збуњујете наставнике у њихову раду на испиту, када треба да су онн, у интересу свога унапређења, најрасположенији и најбистрији; да их не кињите и не малоуважавате и тпме их не доводите V љутину (анимозитет). Осем тога, преноручујем вам дау будуће као ревизор добро прочитате дато вам од г. министра упуство, н да се крећете као такав (ревизор) при испитнва-

њу ђака у основ. школ. у границама закона о томс. За сад оволико, господине ревнзоре, а другн пут више. На послетку казаћу вам још и ово: проФесор средњих школа непсдагогиста, којн хоће да је данас ревизор, он треба да полаже за то испит. 17 јунија 1882 г. у Београду. Један, ноји добра желн и хиколи и учитељу и рееизору.

Еара-Стајином Томи Допнс у 68. броју „Српеке Независности ц о накнадном избору посланнка 15 Маја у Врањи, узнемнрио је Тому КараСтајиног. Тако обично бнвада се грешник узнемнри кад му се његова хрђава дела износе на видик. Сиромах, више од десет дана прибнрао се да к себи дође и видишта ли ће му требати на то рећи, и тек сад у 91. броју свога партајског п Видела ц изађе па каже да налази за непотребно одговарати на тај доппс у „Срп. Независности ц бајаги с тога, п што је исти допис потекао из пера човека који незаслужује ннкакве пажње са своје покварености у свему а нарочито са својих дела на Давндовцу. Јест, јест, Кара-Стајин Томо, обично се налази за неаотребно да се одговара на оно што не иде у рачун да се призна а неда се порећи. Види се да је Кара-Стајин Тома ногођен посред лобање оним допнсом. 4 Више од десет дана иремишљао је па ништа боље немогаше смислити н ништа му боље његови саветници немогаше саветоватн. Где је потнисан тај дописник да г >н се знало ко је н је ли „покварен": а за цело доппснпк није из Врање дошао овде да се сам јави Томи Кара-Стајпном. По чему се дакле могло рећи насигурно из чијегјепера иотекао онај доппс ? Па онда, ако се на тај допнс неналази за вредно одговарати због покварености уображеног дописника онда на што н тај одговор ? Та баш тај одговор једино је и упућен дописнику, кад се само он спомиње а ништа на ствар неодговара. По томе се види да се на допис неодговара само за то што се нема шта одговарати н ио томе се признаје истинитост дописа, апоквареност је омиљенн предмет којим се забавља душа Кара-Стајиног Томе, па о њој једино и говори. Разумемо дакле што Кара-Стајин Тома неналази за вредно одговарати на онај допис ; али што он говори о некој аоквареносги , нека нам допусти , да га мало припитамо за објашњење, јеру томе он је потпуно стручан и капацитет. Дакле — ко је то покварен и по чему је

покварен ? Мн пак држимо да није покварен онај, који је свагда био нодалеко од острашн Кошајлије. И ми држимо, да нико неможе бити покваренији негоонај, који сав живот свој проводи уденунци* рању, клеветању и опадању својих ближњих иочсв Турцима па сад и својим новим јолдашима, и коме је гнусан живот његов по онштем јавном мњењу жигосан назнвом : остраган Кошајлија ! Сад има реч Кара-Стајин Тома. Изволте ! Онај е Давидовца.

ИЗ СКУПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ Јуче је бидо нре и после подне седаице. Нре нодне јс усвојен закон о безбедности имаовинској, коме ће министар унутрашњих послова одреднтн и ирописатн ближа нравнла. Но том закону поставнће се чувари јавне сигурности у цели лнчне и имаовинске безбедности, радн чуваља граннце и утамаљивања хајДука. Дебата је трајала до близу 11 часова. Јова НиколиА изјавио је да у дворани нема довољно посланнка, но председник се не хтеде на то обзирати. За тим је решено да се стенограФске белешке огласе за скуп штипске протоколе. Дал.е је решено да се још но једна пара динарска удари на даначку главу за наплаћиваље трошкова чиновницима^и елужител.има. Носле тога одобрени су накнадни кредити на суме лреко буџета утрошено. 1. Прво на санитетске потребе око 30.000 динара; 2. 42.230 динара на рачун народне скупштине; 3. 700 динара одбору за преглед ратних рачуна; 4. 493 динара на рачун ванредних непредвиђених трошкова; 41.639 дпнера на рачун редовних непредвиђених трошкова целог нравитељства. Све ово прошло је без велике дебате. Један посланик карактерисао је тај рад овим значајним речнма: оставите, заБога, штогод идругима даодобре. Само се код 700 динара за дијурне одбора за преглед ратне касе водила жестока дебата , што тај одбор није поднео извештаја, а тражп дпјурне.

На свршетку саетанка узакољен је цредлог мипистра војног, којим се укида коптролно одељеље цри мннистарству војном. Састанак је закључен у 1 час. После подке Састапак отворен у 47* часова. Нрисутни сви министри. После неких ситница подноси министар Финандије буџет за рачунску 188 1 А годину. Буџет је овако састављен: Нриход .... 32,635.000 дин. Расход .... 32,611.181 „ Према томе вишак 23.808 дин. У расход су ушле ове суме: I. Цивилиста 1,200.000 дин. До сад је било 700.000. Нротив иовишења те иозиције говорио је београдски носланик Ник. СиасиК. 2. Државпи дуг: железнички 5,400.000; лутријски 1,650.000; руски 359.937; свега . 3, Народ. Скупш. 4, Државни Савет 5, Додатак министар. председн. . 6, Дворски чинов 7, Изванредни непредвиђ. трошк. 8, Редовни непредвпђенн трошк. . 9, Пензије мшшст. н послаинцима . 10, пензије чиновницима . . . 30.000 „ II, Авансовања . 15.000 г 12, Периодична повишица . . . 10.000 „ 13, министарство нравде н главна контрола 1,823225 , 14, просвете. 15, спо.ђних нослова 16, унутрашњих „ . 17, Финансије „ . 18, во.јно 17, грађевине Буџет је нримљен у 8 1 / б часова у вече. После тога изнесен је предлог о глонополу соли, но у нркос по дужем појетском говору министра фи-

7,409.937 дин. 200.000 „ 138.980 „ 5.052 „ 16,166 40 п. 380.000 „ 70,000 „ 20.000 „

2,636.388 „ 670.692 „ 4,846.746 „ 1,201.89« „ 8,953.593 „ 2,200.000 „

— Господин Димеји! Кад чу да га иријавшие, кад стаде пред Каналиса, усред кабинета исто тако богата колнко елегантна, стојећи на ћилиму сасвим онако лепу као и најлепши у кући Мињоновој, па кад га својим спремљеним погледом погледа песник, који се играше китама од своје покућне хаљине, Димеји се тако забезекну, да му овај славни муж мораде први ироСЛОВИТИ. — Чему имам да благодарим на вашој иосети, господине? — Господине... рече Димеји стојећи. — Ако имате да се са мном подуже разговарате, рече Каналис упадајући му у реч, то ћу вас молити да изволите сести... И Каналис утону у волтерској Фотељи, прекрсти ногу, горњу издиже нишући до ирема оку, па не скндаше очију са Димеја, који, како но војнички рече, осети да је сасвим меканизован. — Ја вас слушам, госнодине, рече песник: моји тренути драгоцени су, министар ме чека... — Госнодине, поче Димеји наново, нећу много отезати. Ја не знам како, али ви сте преварили младу једну госпођицу из Хавра, лепу и богату, последњу, једину наду две племените породнце, и ја сам

дошао да вас питам. које су ваше намере. Од три месеца амо занимао се Каналис важним пословима, хтео је да буде комендатор почаснога легијона и посланик код каквог немачког двора, па је тако сасвпм смео с ума писмо из Хавра. — Ја? викну. — Ви, понови Димеји. — Господине, одговори Каналис смешећн се, ја вас не разумем боље што ми говорите, него да сте ми то казали јеврејски... Ја да преварим једну девојку!... Ја, који... Горд осмех указа се на уснама Каналнсовим. — Ајде само, господине! Ја нисам толико дете, да бих се забављао крадући дивље воће, кад имам лепе и добре воћњаке, где зрију најлепше брескве у свету. Сав Париз зна, камо се односи моја љубав. Драги мој господине томе се ја не бих чудио, што у Хавру има млада девојка. која за љубав мојих стихова осећа сирам мене неко дивљење, макар да ја ње иисам достојан. То је сасвим обична ствар. Ево гледајте! Видите ову лепу шкрињу од абоноса, извезену седеФом а украшену гвожђем израђеним као чипка. Ова шкриња долази од папе Леона десетога, добио сам је од херцегиње Шолије а она је добнла

од шпањолскога краља. Ту шкрпњу одредио сам, да у њу мећем сва нисма што их ода свуда из Европе добијам од женских или од непознатих млгдих лица... 0! ја осећам најдубље уважење према овим китама цвећа, узабратога и послатога у часу усхићења, које заслужује ноштовање. Да, што се мене тиче, занос срца племенита је и узвишена ствар Друти, који се радо ругају, савијају та писма, да њима пале своје цигаре или их дају својим женама, којн на њих обвпјају своје кудре; али ја, господине, који нисам ожењен, ја сам толико деликатан да као у некој скннији храним ове приносе тако безазлене, тако несебпчне; најзад, ја пх купим са неким поштовањем; а кад будем умирао, спалићу их на моје очи. Тим горе но оне, који ће рећи, да сам смешан ! Шта ћете. ја имам признавања а ова уверавања помажу мп у подношењу критике и незгода књижевнога живота. Кад ме с леђа ногоди какав непријатељ, којн се сакрио иза каквих новина, ја само погледим у ову шкрнњу па помислим: Ту и тамо има по која душа, којој сам ја ране пзлечио, нли олакшао, нли превно... Ова нојезија, изушћенч даром вешта глумца, скамени малога касира, коме се очи избечнше, а велики песник уживаше у његовој забуни.

— Што се вас тиче, рече овај иаун шепурећи се, и с обзиром на један положај који ја знам оценигн, ево вам па отворите ово благо, па тражите ту вашу девојку : али јасамсигуран с мојим рачуном, ја памтим имена и ви се варате, ако... — Ето шта бива од сирота детета у овој париској иропасти!... викну Димеји; љубав њених родитеља, радосг њених пријатеља, свачија нада, милована од свију, понос једне куће н којој шест оданих лица са својим срцима и својим имањем праве заклон против сваке несреће... После неке почивке настави Димеји: — Впд'те, госиодине, ви сте славни песник, а ја сам само сиромах војник... За оних петнаест година што сам служио отачаству и у најнижим редовима, нисам чуо једно тане како ми је свирало око ушију, ја сам прошао С ибирију где сам остао заробљен; Руси суме бацили на кибитку као какву ствар : ја сам толико нрепатио; најзад ја сам гледао моје другове да гомилама умнру... е добро! ви сте ми у кости улили језу, коју ннкад дотле нисам осећао!... (Наставиће се)