Srpska nezavisnost

ГОДИНА II

ЗЕНЕ 31 :?Е2Ј7: ГОДИНТ 24 ДИН., НА ПО ГОДВНБ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ год. 6 дин. 31 ССТАЈ^ згиљг ЕД БИКАЕ:Н:2 Е:ЗТОТ287. . ГОДПНТ 30 СРАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 «р. 31 17СТ?:-7Г1?И7: I ГОДННУ 15 «0Р. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧБГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ13Е : I ГОДННУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 «Р.. НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРШШ, ЧЕТВРТН01, и НЕДЕЉ01 ГРЕДННШТВО ЈЕ Н АДМИННСТРАДНЈА У КГКН Г. ТОИЕ АНДРЕЈЕВИ ЕЛ вВПЈНТ.ЕВ ВЕНАЦ.

за огласе рачуна се: ПРВИ ПГГ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАХИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИЈТОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рупониси шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРССКЕ НЕ3182СВЗСТ 2". РУКОПИСИ ИЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД, 5 јула Има једна врста људп , коју је сав осталн свет, од како га је, узео у подсмех, па ппак пе само да ннје нестало те врсте, него се из дана у дан све већма множи, нз дана је у дан све јача. све поузданпја, све поноснтпја, јер, о томе нема сумае она нма велике заслуге по светску књпжевност. Из те су врсте позајмили АристоФан в Плауто, Рабеле, Молпјер и Текереј своје најдпвније. своје најсменшије слнке. И српску је књпжевност обогатила та врста једним од најпопуларнијпх нозорпшпих типова. Што је Франпузу Молнјеров „Буржоа Жантилом", што су Инглезу ненадмашене слпке Текерејеве о „Сноб"-овпма, тојеСрбину Ј. Стерије Поповића „Покондирена Тиква": вечити неиспрпни извор шале, смеха и нодсмеха. Нема земље, нема народа, нема слоја друштвеног, у коме не би навек било покондирених тикава. Има их по селима и по градовпма. има пх у колибама и на дворовима. Но колика је заслуга те врсте људп по веселост својих ближњих у опште, толика је штета од њих кад наиђу на безазлен свет. који поверује да и тиква може бити кондир, те им помогне до моћног положаја, до власти. Тешко земљи, тешко народу, кад се покондпренн тикванп дочепају власти! Они су онда најмудрији , најпоштевпји, најродољубивији, они су непогрешпви, тако да би сав народ онога часа пропао у земљу, кад бп они изгубили власт. Но за сад имамо посла саједном безопаснијом сортом. У „Впделу"' се појавио један уводви чланкоппсап, који хоће да нас учи „салонском тону писања" и — „српском етнлу" и „благородном укусу". Све то зато што смо у нашем последњем разговору са „Виделом" употребилн у једној слици речи „свпња" и „сте нипа". Сад бар знамо. да се V господском друштву не сме ни о коме казати да „тргује са свињама". и да морамо поруменнти од стида кад ко спомене „лек од стенииа". Може ли што бити покопдирастпје и тикванскије ? Но не само што смо научили шта је зазорпо сномињати у отменом друштву, него нам износн и оне речи. које одговарају г салонском тону и и морају „облагородити укус српске публике", а то је пре свега „благородно слово и : сирлња\ Тако нас. у племенитој освети, назнва покондирена тиквица „Виделова" : — лажни назнв „либерала*\ вели, „који је постао као нека снрдња итд. и Нека се виделовачки салонски писац обрати на виделовач-

ког „првог Фплолога" ради корена те „естетичке" речн, на онда нека „пшри и расиростире" тај „салонски тон и но салонима нокондирених тикава внделовачкпх! Нека нам онросте читаоци, што смо се толико позабавили око те „књнжевне* 4 ситнице; ал крајње је време, да се у нашој књижевности, особито у нашем новпнарству, стане на пут отужној разметл>ивости неких стармалих почетника и намет .Ђпвих незналица. То нпје само књижевна беда у нас, то је праузрок многој друштвеној па п многој политичкој нево .ЂИ нашој, којој пема коначне помоћи без основне реФорме у нашој просветној струци. Дотле пак дужност је сваког озби .Ђнпјег ппсца да таку умну недоношчад немилостиво жнгоше. да обележн нред светом сваког поконднреног тиквана. Да видимо сад, шта нам „Впдело" одговара на наше разлоге о дружби лпберала са радикалима. Впдело обарајућп наше упоре1>нвање срнских и пнглескнх страпака, вели да је грдна разлика између српских и ннглескпх странака; „сравните," вели н. пр. Гледстона н Гренвила са бнвшнм мнтрополнтом (та ваљда није бившим , виделовче? Зар сте се већ дотле обезобразили, да одузимате митрополиту више него што му је отео Стојан Новаковић , да му одричете и назив митрополита?) или са Јаковом Туцаковићем или н. пр. Чарла Дплка са Васом Стошићем." Из тога изводи „Видело": „Што је слободно енглеским либералима и радикалима. није слободно српскнм". Така логика сасвим доликује ирншипет .Ђама првака свих иокондирених тиквана, душе напредњачке странке, оног разглашеног нроФесора логпке, што је из пословпог реда извео ону дивну теорпју двогласаца. Сваки зна да су инглеске странке и њихне вође далеко развијеније од срнских. Алн. јадан не био, зар нису у развпјенпјнх странака развијеније и разлике . карактеристнке? На зар нису много лакше, удесније, прнродпије, онравданије везе, алијансије пзмеђу странака онде , где су још неразвијене , где су још у зачетку, него тамо , где су им се значајне особине и противности развиле до вршка, као што је у Инглеекој. Пакад се либсралн и раднкали на пајразБИЈенпјем стенену могу без осетне штете по своје особнне спојити, онда се тим лакше могу погодитн док суу неразвијеннјем стању. То је бар сваком обичном мозгу јасно н разговетно, само впделовач-

I ком као да нпЈе , који као да Је ј заборавио правилно мнслити. од како му нрезидира нроФесор г науке о мишл>ењу и . Виделов чланкоппсац иризнаје, да су многи старији члановп „њихне нартије и »иринадали некада колу конзервативном, а и бпли су конзервативци. 11 А зар је онда бпло у Србији и у сриству више за конзервирање, него што је сад ? То тек нећете нн ви смети казати. Па од куд сад нанредњаци кад би нешто и било за конзервовање, а онда конзервативци, кад јг за консервовање био само турскн устав ? Па зар либерали назадњаци , који су Србији створили устав, а ви нааредни , који тај устав сваком приликом мећете на муке, само за то што I су га лнберали створили ? Па зар вама да народ верује да ћете му дати бол>и, нанреднпји устав од овога што га пма , вама, који не знате ноштоватн ни овог устава? Ви иризнајете да сте назадњаци, да сте реакцпонарп, али, велнте, „иротивакције ваших предходнпка-. Против уставне акције ваших предходника. додајемо ми: н у токе правцу спремате промену устава. Тешко нама, да ј *е у вас толпко науке , искусгва н чврстоће , колико разметљивостп, можда бп сте ј*ош успелп са вашим тајним, криптогамим уставом. Но срећа наша, што сте поред зле воље још п незналице и страснпцн, те вам поуздано можемо казатп, да вас на великој скупштини, ако је пкада сазовете, неће — буха ујестп.

АУСТРИЈА И СРПСТВО (у очи српског устанка против аустрије) (НАСТАВАК) И лорд Дерби писао је Турчину 1875 да „угуши устанак" — у истој Херцеговини ! Али прерушена карта Јевропе показује докле су Турци и лорд Дерби могли дотерати у том правцу. Стара је то песма. „Тајмс" свога времена угушио би и све Вашингтоне и све Виљеме г ћуталице"; он би угушио и све јунаке Моргартена и Семпаха; па можда би, с наиредком источних истраживања, пронашли и истоветне речи где какав , рецимо Миђански г Тајмс- или Мићански Дерби претсказује угушавање Гедеона и његових три стотине друга. Искуство недејствује на л>уде г Тајмсове и сорте. али искуство показује као што навестих. да није увек лако угушивање тих народних покрета, и да особито у Далмацији и Херцеговини устанпци имају неко особито својство V том погледу. — Какомудраго, по берлипском уговору, Босна и Херцеговина бише предате аустријској администрацији. Крал> Угарске није овде ловио ону стару титулу своју краља од Раме. као што те среће би стара титула краља од Галиције и Лодомерије кад требаше Пољску или бол>е рећи Русију, пљачкати. Фрања Јосиф — тај иотомак неколицине Аиостолскпх краљева што плаћаху данак Турцима — радо седе на место каквог турског кмета — утолика

радиЈе што се том ириликом закачи и једно парче Црне Горе. Ово велим што се зна да је један део ослобођене Херцеговине Црна Гора морала предати новом .администратору", који је ту добио жељену прилику да оштети свог сиромашног суседа и са другог краја — дупло дакле ! Него ово је чиста заслуга ћесара Аустрије. Крал> Угарске, по нагонима своје краљевине, неби доиста ту ничега допринео. Хоћу рећи Маџари, право са своје тачке гледишта. осуђују окупацију Босне и Херцеговнне, и налазе да она само јача словенски живаљ двоглаве монархије. Како му драго тек нови „администратор" могаше ући у Босну једино — силом. Сво мусломанско, па од части п хришћанско становнипггво даде јуначки и ако безуспешни отпор његовој навали. Покореном земл>ом предузе онда да се управља, али на такав начин да дотични и Турци и Срби заборавише на своје старе размирице и слошки усташе противу општег угњетача и туђина. Збил>а, било би у нлану Аустрије да задобије Турке за се — да поведе ону политику тако природну сваком принцу латинске цркве, која је научила и наше рођене старе оној доброј молитви. .сачуваЈ" нас Боже и папе и Турчина" , и која се није скидала са усана старих цркава истока све одкад они знадоше за ово двоје. Али страно господство немогаше задобити турска срца као што незадоби српска а то зато: што су и ти Турци Србмкрвл>у и језиком, и што је и њиматакоисго мрзак онај глуни покушај што га наш „Тајмс- зове уношењем „цивилизације-, но које за њи значи подјармљење и измећарење једном швапском принцу. У осталом један резултат тако званог „решења~ берлинског бн тај: да створи Фрањи Јосифу један веома повољан услов ако би му кад пало на вол>у да јурише на ујамчена права Бокеза. Тада неће више бити тако лако на троје поцепаној браћи — од Црне Горе, Херцеговине и Далмације — да се један другим на невол>и налазе. Аустрија је тим војнички добила, или мислила да је добила Херцеговину 5 док Црна Гора , призната од целе Јевропе као држава са одређеним границама. везује се сваком међународном обвезом па неутралност — што опет у очима дипломације значи . стојати и мирно гледати како ти туђа рука тлачи рођену браћу. Али ни Аустријанац није хитао. У његовим очима Далмацнја, Херцеговина и Црна Гора јесу само ступњи већој мети. Већ, ошпте је позната ствар да Аустрија у својој комбинацији иде да, на какав му драго начин , загосподари балканским полуотоком. Тако исто сваки тамо знаде да највећа опаеност не долази више од пропалог Турчина већ од ненаситог, всчно лукавог н вечно бездушног дома Лорена и Хапсбурга — као и да су све завере нихилиста , комуниста и интернацијоналиста просте сиграчке према заверама једног оваког Апостолског крал>а. - Вазда у освојачкој заседи, и за најмању добит за најплоднији начин — ова лажна „царевина- — та хваљена „класичка — уетавност и консервативна сила- — она је прави мир нарушавајућп елеменат на истоку Јевропе — она је та што се неће скрасити докле год буде имала слабих и малих жртава око себс. Та ено је где, у својству угњетача Срба, изигра слободну Србију („Ггее 8ег1ла-) и ионизи њеног владаоца вазалском круном («Ј19ћопоиге(1 181 рппсе \укћ а Деренс1еп1 сго\уп "). Господар норобљених Румуна она вређа слободну Румунију, те се на тај начин одужује за помоћ оној влашкој верностн која допринесе да се његов иресто одржи у часу кад га садањи л>убнмци , Маџари хтедоше оборити.* Ово је опште позната ствар у до* Мн неанамо да ;ли ће н Власн мо1и полагатп тако млого права не безОедност Фрање ЈосиФа кад се номпслп колнко су Маџарп 1848—9 рекрутовалн н дрмалн но Ердел,у п другде, док .слободна Румунцја- ннје нц зуба помолила а камо лп каквог КннКанниа послала — алп за. једно молпмо свакога а парочито г. Фрчнана, а то : да нас Србе п наше заслуге ^ако каковпх