Srpska nezavisnost

6Р0Ј 107.

НЕДЕЉА. 18 ЈУ/1А 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн пут 12 дин. пара од реда, а посјв сваки пут 6 пр. за припос.1ано 50 пара дпн. од реда. Румописи и/алу ев уредмиштву, а претпдата адтинистрацији „СРССЕВ НЕЗА82С25СТ 2"рукописи не враћају се. неплаћена писма не г1римају ск.

иее2 31 срб2гг i ■а годнну 24 днн., на по годнне 12 днн., на чвтврт год. 6 днн. 31 ССТИ2 ЗЕЕЛ.5 21 гШ12Х2 СОЈГТЗТСЕТ. на годнну 30 »ранака, на по годннк 15 «р. на чктврт год. 8 «р. 31 17СТРС-7Г1РС27 иа годнну 15 #0?. у ванк., на по год. 8 ♦. на чкгврт год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ1ВБ : на годнн7 36 *ран., на по годннк 18 фр., на чктврт год. 10 »р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /ТОРШО«, ЧЕТВРТА01, II НЕДЕЉ01 ХХЕ^ГО^ ТЉЈЊЉЈЕГ&уридннпгтво јк н адмнннстраднја у кукн г. тоик лндрејквнзд ввијнхвв ввнац.

ИСТОРИЈА ..Биделовачког сдободљаштва - ' Дванаестог ј)"на ове године огравичена је тако звана „слободна штампа". Дванаесетга јуна нодигнута је у скушнтинској згради јавна оптужба како онознција и њена _једна гомнла од 100—150 л.уди" чини злочинства и ирестуне пером и хартијом, па с тога је — ограничена слобода пнсања. Још истог данапостаоје предлог миннстрау вутрашњих нослова и закон и данас ми живимо под том новом .гаранцијом" г слободне штампе" — како „Видело" опет 12 јуна плсаше — али оста непресуђена парница: ко „проституише" слободну штампу? Да ли то чине органн опозиције, да ли онп други органи ? Да видимо ко тера слободњачко лицемерије, ко једне године говори једно, друге годнне узакоњава друго, треће године заиоведа треће? Да претресемо једном и тај Виделовачки слободњачки тевтер: да видимо како је из године у годину .преносило" суме својих начела: да нема негде да је што дотурено, што је после одваћено. Нек нам опростп поштовани г. министар унутрашњих дела, Милутин, ми имамо сад вољу, да баш у њему видпмо оличену ак-виделовачку „слободну штампу 1 . И сад ћемо дачитамо како он — „слободно" мисли са народом и за народ. Нама не лежи у традицијама да нападамо. Ми ћемо само да изнесемо свршена Факта. јасне, изговорене и написа. речи: Јавно мњење нека суди по правди! И кад свршимо ту парницу о „проституцнји" — онда нристајемо, како „Видело" ономад довикује, да идемо: „Сваки на свој аосо а \ Јер одиста: — онет како .Видело" вели: „од невешта и гора нлаче!" И од невешта министра и — земља плаче. Што се тиче прво „проституције" слободне штампе, ми ћемо свакој домаћој и европској компсији и суду изнети све бројеве нашег листа а и други опозициони листови, држимо, пристаће на то, с тражбом да се у исто време, тој истој комисији изнесе на преглед и пресуду „Видело" и „Садашњост", органи „српске" нанредне партије — — па нека тај суд нзрече пресуду, „ко је проституисао" и штампу и све што с тим у свези стоји; ми ћемо на основу писаних и печатаних докумената с тим судом бити задовољни. Дал.е нећемо ништа да говоримо. А сад да пропратпмо развнтак

начела слободне пггамие у . Ниделовачкој" заштити , поглавито по документима садашњег г. министра унутрашњих послова не за то. што он био најмудрији човек и Виделовац, но за то да — останемо у границама „надлежности" ; он је сад најнадлежнији за слободну гатампу. Српска слободна штамна била је и у његовим устима и у његовим рукама. Ми је сад познајемо са оба места, као што познајемо нашега Грочанина како изгледа и у опозицији и на влади. Морамо почети мало поиздал.е. Вило је 8 декембра 1875 године. Тога дана биле су на претресу измене и допуне закона о гатампн. Дакле исти предмет као и 12 јуна, а и млоги исти л>уди и 12 јуна 1882 год. И тада 8 декембра 1875. Алекса Протов узвикује: „И ако нисам млого носвештен у суштину слободне штампе, то вас ппак мо.тим да ме чујете како мислим о штампи".... Па како после дуге -непоевештене беседе мисли „не посвештениАлекса ? Ево овако : „Према томе мпс.тим. да је за исту најбол>е овако наређење: нараграФ први и једини : Штампаје у Србији слободна и неограничена!" (чује се: Врло добро) ст. бел. стр. 800. Мало за тим устаје један који овако почпње:... „Мени господо недостаје сва стручност. те да о њему (о предлогу) са потпуном стручношћу говорим : али сматрам за моју посланичку дужност да о њему бар онолико кажем . колико сам кадар п колико ми моја несгручност допушта" (ст. бел. стр. 805). А знате ли, ко је овај што признаје да је нестручан ? ово је онај исти који 12. јуна рукује судбом српске слободне штампе и слободом уредника листова — то је Милутин из Гроцке, онда посланик на скупштини. И носле својега нризнатог незнања, Милутин притврћује предлог опет „непосвештеног Алексе Протова и вели: „....То мислим да треба за време усвојити и мњење г. Алексе Поповића, који предлаже да се узакони: Закон о штамнп. Члав 1-ви и једини „Штампа је неограничева. слободна". Ето тако говорв Милутин Гарашки. Упамтите да то није нико други, но овај исти Милутин од 12. јуна. Па сад молићемо : колико је корака од овог јв,1ино1 члана закова о неограниченој слободној штампи, до његовог закона о шта.ши од 12 марта 1881, — који већ броји пет

глава и четрдесет и два члана, у којима се већ говори о „злочинствима", о „робији", о „затвору од две до десет година", о казни од 100 по 1000 динара" и т. д. итд.? Има ли овде досљедности ?! Ми не критнкујемо ни прво ни друго. Ми овде говоримо само о политичком мењању длаке. Закон Мнлутина мннистра почетника већ има — четрдесет и два члава, са ограничеиом штампом који је од 13 Фебруара до 12 марта био под катанцем п није потписан, док није усвојен — Бонту. Но и то није доста! Година и три месеца равно прођоше овоме закону од четрдесет и два члана и 12 јуна чујемо шта говори исти Милутин. „Зар господо, ми који смо направили (баш!) један закон, зар ми себе смемо држати за савршене и да не дамо да се у тај закон дирне све, ако у њему има и битних мана..." Да станемо! Дакле ни овај не вал>а. И он нма мана, и то не ситннх но „битниХ". И онда већ свп знамо да је од 42 члана повишена циора кажњавајућих чланова на неколико стотина чланова — кривичнога закона, под чије је милостиво окриље стављен руком Милутиновом онај његов „првн и једини члан закона о неограниченој штампи" Ето, — то се зове бити досљедан. То ви је уједно и псторија „Виделовачке слободне мнсли." То су вам начела оних. који су, како веле „скинули окове са слободне речи!" — 12 јуна 1882 год. А за што је ово све? „ Видело" бр. 88 истог дана рече: „Нов закон о штампи предупрећава дал,е проствтујисање слободне речи. он не еамо да не скучава слободу штампе. него је шта више и — гарантује".... дакле н „нов закон" од неколико стотина чланова кривпчног закона чак „гарантује" слободну штамну. Е, наравно, то само „Видело" може тврдитн, да је овај закон у интерееу слободе п ми би му веровали да је најаче „гарантован" онај који је везан конопцем за шљиву и всровали би му да г.ривичним законом „гарантована" слобода штамие , кад не бп мало пре њега нешто министар рекао, што изгледа да гаранција смсра не на слободу штимче. но на слободу — „Впделоваца". Мпнистар велп својпм пријате.Ђнма 12 јуна у скупштпнекој згради: „Дакле господо, ја вам кажем, вп можете регаити како хоћете, ви можете овај закон исправити како вам

је вол>а, ви то можете оставити недпрнуто, учинити како хоћете с њиме : то је вагаа ствар Али (сад настаје „гаранција" —) ви господо и браћо моја ! Ви кад се враћате у своја места, не враћате се у њих онаква каква су била кад сте отуда отишли. не налазите комшије и пријатеље ваше онако расположене, као што су билп.... То је пред вама господо. Немојте се варати: ви ће те видети да вас то чека. А ви нисте вични да се од тога браните. — С тога ви изволте решити хоћемо ли томе стати на пут...." и т. д. И решише — да се томе стане на пут : да нико несме говорити нн писати. о „виделовцима" а мпнпстар им је са 5—6 редова пре тога казао: „и господо, кад ви наиђете на ваш праг ви се на првој речи сусретнете са гласом, који је свуда и сваком казао да сте овде продали земл>у. да сте издајице. да сте Бранковићн, да стеустановнли ужасна плаћања и порезе на сваку крушку. на сваки ора, на сваку шхиву, на свакн чокот у винограду на сваку козу. на свако руно п на свако повесмо на преслици. То је пред вама господо".... вели њима министар. Реч је силно дејствовала, те крпвичвп закон поста закон о слободи штампе н „гарантоваше" се — „слободе". II Но како се брзо школује човек. Некад говораше Гарашанин : „мени господо не достаје сва стручност, те да о њему (предлогу о слободној штампи од 1875!) са „потпуном стручношћу говорнм..." с тога предлаже само један члан : „штампа је неограничена !" А сад како лепо говори : „с тога ви изволте решнти хоћемо лп томе статп на пут..." са неколико стотина чл. кривична закона ! Али то није све: још је Милутин говорио као не — минпстар овако: „ Говори.ш се да ће слободна реч критикујући рад јавних органа. аодрити веру у еласти, у законе земаљске. Али господо, слободна је реч једино средство да се п властп могу поуздано обавестптп о расположају духова у земл>и ; то је моћан начин да се застрањено мнење народа на прави пут изведе; она понпштава увелико шпијунства п тајне до10воре.... и (А пре тога вели :) „...Ми сви знамо, у једној нама суседној земл>п нпкакве тако рећп гатамие нема, али увићамо и то, да ее нигде чешће и праведније револуци/е недогаћају". (Ст. бер. стр. 807. 1875.)....