Srpska nezavisnost

Мојимо г. Милутина Гарашанина да прочита ове своје речи. Како му оне до.шкују сад?! Он их мрзп алн његове су, његове суште. па било у њнма — нао и у његовом завону о штампи — „биг*ш- мапа и или ие : пама је све једно ! То је оно. што -квари- народ! ПТто. кад ко није у власти: он пушта народ на власт свом силом своје „речитостп" и ставл>а власт под контролу иарода п сдободне речн. А, кад дође на власт, онда и народ и слободну реч подвргава под — контролу крнвпчног закона. Ево вам и дал.нх доказа. Судба је њега довела да му пред горњпх речи његовпх. где говори о шпијунству, тајннм договорима и праведннм револуцијама.... којпх нема кад критнкује народ _власт" н има слободну штампу са оним јединнм чланом — ставпмо још н ове његове пајновије, исказане у распису од 1. јула ове 1882 године где, са пуно збиље п л>утипе говорн: „И док полицијске власти спокојно седе у својим канцеларијама, дотле многи користећи се овом неказнивошћу, иде кроз народ и у њему ширн и утврђује разне обмане п заблуде које не само да народ обеспокојавају него из темеља аоЈршају веру нпрола у законе и у власти земпљги*. ' А некад вел.аше : тај исти човек: ^Али господо слободна јеречједино средство да се властн могу поуздано обавеститп о расположењу духова у земл>н".... А сад : „Како протпв оваквнх гласова (какве он већ набраја да се пуштају против внше нолитике) није увек могуће дејствоватн аигом закона опет је не мање на полипијсквм чиновницима дужност да аротив њих 4ејствују и (Расинс од 1 Јула 1882). Некад : _Оспм тога. где ћемо наћи јаче контроле власти, до у слободној јавној критпцп. не даје ли нам она начпна да власти аодвргнемо једном брзом суду.... Ми ако критикујемо в.гаст неКемо за то аодрити веру у законе.... ц Кад је г. Милутин био „народ"

ЛИСФ&К

МОДЕСТД МИЊОНОБА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с »ранцускога. (НАСТАВАК) — Шта сам ја теби казао, чедо моје ? рече Карло Мињон. наговешћујући своју сцену са кћером на морској обади. — Људи, да би се оженили. рече Латурнел, играју толико улога, колико матере уче своје кћери да их играју, те да би их се курталисале. — Ви дакле допуштате стратагемате ? рече Модеста. — И од једне и од друге стране, викну Гобенхајм; онда је партија једнака. Овај разговор био је испрекидан и у по картања и изрицања суда, који је себи свако дозвол>авао сврху господива Дерувила, кога особито хвалише мали бележник, мали Димеји и мали Бича. — Ја видим, рече госпођа Мињоновица смешећи се, да су госпођа Латурне-

| — он вели то ; а кад је постао в.гаст , он вели ово : „С тога вам (са иредходним погдедом на више чданака опет крнвнчног закона !) најозбиљеије наређујем, господине началниче. да вашу и вашпх потчињених нажњу обратите на појаве. о којима сам нанред говорио, да их одсуЈно ао зикону саречавате, да мене тачно извештавате, као и о мерама, које сте противу њих нредузели. а Одмах после тог расписа кдиче „Вндело и : „Ко је у нас од псколико месеци пратио наше друштвено п подитичко кретање... и т. д.... тај мора потпуно да ОДОбри онај, кодпко хладан. одмерен. прозпман скроз и скроз гвозденом вољом да се закон п закони ред у овој земљи морају чуватп неповређени, толико и одсудан распнс г. министра унутрашњих послова".... Још једном да поновимо после свега овога речи Милутина Гарашанина посданпка: „То мислим да треба за време усвојпти и мљење г. Алексе Поповића. који иредлаже: занон о штампи. члан I. и једини Штампа је неограничена. слободна п „Овај закон да остане дотле вели он даље — јок се устав не измвни , а после да ово наређење и у сам устав уђе и онда ћемо тек имати слободне ујамчсне штампе. Је лп овакав „државник"* сад на „свом послу" — како „Видело 44 мнсли ? и Имамо ли ми начелне гаранције за редован развитак наше домаће сдободе п поретка ? Није ли то „проституцпја и — једном говорити једно а после творити правце друго, томе супротно ? Како се имамо надатн да ће битп резона у оваквим иоступцима. кад се са начелима врши џамбарска м вашарска лицптацпја: „ко да внше !" — да после омане бол>е ! Има лп ту начела, истнне, поуздања, гаранцпје п сталности ? Нама се чини да нема! Је ли гледао ко кад се деца и младеж груда снегом уз белу недељу па се у њу умеша какав номаловица п мој снромах муж овде права чудовипгга. — Срећом по њега, пуковник није впсока стаса, одговори Бича, докле је његов патрон делио карте: јер човек голем а пун духа увек остаје као изузетак. Без овога малог разговора о праведности брачннх лукавстава можда би се рекло, да је дугачко казивање о вечеру, које је Бича тако нестрпељиво очекивао: али богатство, коме за љубав толике су се тајне подлости чиниле, можда ће ситницама обичног живота датп онај велики интерес, који ће увек развијати оно друштвено чуство, што га је Ернест у свом одговору Модести онако отворено описао. Оно јутро дође Деплен, који само онолико остаде, колико је требало да се ишту коњи на хаврској пошти и да се упрегну, од прилике један сат. Пошто је прегледао госпођу Мињоновицу, каже, да ће болесница опет добити свој вид, па од тога дана до месец дана одреди рок, кад ће се операција моћи предузети. Наравно, ово важно прегледање било је пред становницима Шалета, који сви дркташе очекујући шта ће рећи крал> у науци. Славеи члан академије стави слепој болесници десетак кратких питања, посматрајући очи спрам пуне светлости

тор дечко, да мало олади дланове п бупне мало ово дете. мало оног момчића, све онако но члану „првом и једином^, да је Бог дао снег и за мале и маторе дечаке и да је слобода грудања уз белу недељу „слободна п неограничена" — па кад се деца обрну и стане да звркти груда са свију страна. онда... хајд у нодицију на тужбу како су нека сокачка дечурлија. пуста и луда напала ноштена и мирна човека п — крптиковала му његов пос тупак ! Тако је и „Виделовац и са сло бодном штампом. Ирво нотпуштај народ на власт; после га — казнн за нанадаје и подривање власти. II ми завршујемо ову нашу исторпју популарпим речпма опет и стога г. Милутина „Гарашанина" некадашњег кмета грочанског говорене у дебатп о изменама зак. о општипским властима (ст. бел. стр. 973. 1882 г.) „Ти кмете нпси снособан да будеш кмет. Ствари, које су ситнијег рода, остављене су твојој памети ; па кад и то ниси у стању да радшп према увпђавностп твојој, онда значп да ниси способан да кметујеш : Скидај се дакле ! ц Е, сад може ли човек да се уздржи, да не узвикне: „сваки на свој посао ! ц п — ко нпје на своме месту нек се уклања. Внделовци ! Јесте ли, ирво вп на „свом послу" ? .

СКОБЕЉЕВ II сахраннлп су га! Али зар се може бесмртни геиигје сахранпти ? Не. заистане. Представнпци велпких мисли и кад умру они жпве, јер живи она велика мисао, које су онп бнли носиоцп. Словенска велнка мисао. нпје нешто махинално створено. но је она снла која потиче из историје. из живота и природе сто милаона Словена. Скобељев је бпо представнпк п носилац те велике мислп, п као такав он не може умрети све дотле докле жнви велико словенско нлеме. докле жпвп дух словенскп. дохле жпви свет словенска о велпком историјском позпву своме код прозора. Удивљена вредпошћу, коју је време имало за овог тако славног мужа, Модеста опази путничка кола пуна књига, које је учењак намеравао чнтати враћајући се у Париз. јер се он кренуо дан пре у вече, употребивши тако ноћ за сан и за путовање. Скорост, јасност суда, што га је Деплен донео на сваки одговор госпође Мињоновлце, његова кратка реч, његов начин. све то први пут даде Модести права појма о велеумним људма. Она опази огромне разлике између Каналиса, човека средњега реда. и Деплена, човека више него узвишенога. Човек ђенијалан има у сазнавању свога дара и у чврстом основу славе као неку живику, у којој се његов праведни понос упражњава и предише а да никоме није ни на сметњи. А онда, његова вечита борба са људима и са стварима не да му времена да се ПЈ )сдаје каћиперству, које подноси за помодне јунаке, који се журе да покупе жетву нестална годишта и којима сујета и самољубље изгледају као тражење и преметачина строге царине . која хоће од свега да иште наплату, што јој год дође под руку. Овај славни лекар тнм је већи упечатак учинио код Модесте, што је и он изгледао као удивљен њеном лепотом, а кроз његове руке баш толике женске пролазише и он ихје одавна посматраоу неком смислу лупом и с анатомским ножем.

Непријатељи словепства и његове будућности радују се смрти Скобел.евљевој јер мисле да се са његовим животом угасила и једна звезда. од оних, које осветљују пут ка великој будућности, које руководе словенство ка остварењу историјског задатка његовог. Али се ти непрпјатељи наши јако варају кад тако мнсле. Скобељев је био живи израз идеје словенске, као што су то и свп генијалнн н велнки људи, оп је умро, али није са њиме сахрањења у гроб она велика идеја словенска, која толико страха задаје непријатељима. Она живи, и живнће вековима. жпвиће вечно. Скобељев је био исполин, Скобељев је био геније. А шта је њега начинило таковим? Ништа друго но она сила која лежи у тој великој сдовенској идеји, његови узорити дарови. могли сусе самодо нраве величине развити нод том топлотом. И Скобељев корачајући путем кога осветљава та велика идеја постао је љубпмац. дика и понос словенства. Илн зар није тако ? јест заиста је тако. Расмотрите сав рад његов и ви ћете се уверити, да је он живио за словенство, да се он одушевљевао за велику будућност његову. Вели се да сунце, кад се рађа осветлп прво својим топлнм зрацпма врхове од високих гора и нланина. иа се тек онда сплази и рао сипље своју топлоту и светлост по, широким долинама, п равницама. Па и за велике идеје вели се то што Оне прво осветле велике духове на њпховим даљењем постају својина народа. И тако и јесте. И кад би бпла словенска идеја у своме ра ћању, кад би она сада тек излазпла на плаво славенско небо, онда би смрт Скобељевљева заиста била оно што мис.те непрпјатељи наши. Но еловенска идеја давно се ро дпла, она је загрејала срца, и осветлила духове целог словенства п Скобељев је Сио веран поборник за њу. Смрт његова је заиста велпки губитак за словенство, алн она нпје оно што мисле непрпјатељи наши она није и нестајање саме идеје. Ненобитна је истина да великп поборнпци за идеју, онолико псто вреде и после смрти. кодико су вредпли п у жнвоту. Њнхово пме, њнхов спомен дејствује онолико псто колпкоје и њнхова реч н њпхов рад дејствовао у животу им. И ту и у томе лежи бесмртност великих људи. Скобељев је умро, њега оплакује сав руски народ п цело словен— То би заиста била штета, кад би матп била лишена да гледа тако дражесну кћер. рече он оним галантнпм тоном, који је умео да узме и који је толико противан био његовом тобожњем преком начину. Модеста хоћаше сама да служи при простом доручку, који је примио велики хирург. Она с оцеми са Димејем допрати учењака, кога су толики болесници очекивали, до кога код малих врата и ту с оком позлаћеним од наде, рече она још Деплену: — Дакле ће ме моја слатка мати гледати! — Хоће, маза моја, ево моје речи, одговори он смешећи се, а не могу вас преварити, јер и ја имам ћерку!.... Кола однесоше Деплена после ових речи, које су биле пуне неочекиване милопгге. Ншпта не очарава толико, колико нарочито изненађење код даровитих људи. Ова носета била је догађај од дана, она остави у Модестиној души сјајан траг. Наивно се чуђаше млада ентузијаста овом човеку, чији живот принадлежаже свима и код кога навика да се занима телесном бољом разорила је појаве себичности. Оно вече, кад се искунише Гобенхајм , Латурнелови и Бнча, Каналис , Ернест и херцег Ерувил , сви