Srpska nezavisnost

БРОЈ 108.

УТОРАК, 20. ЈУЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

Д22Е 31 С?В317: ■ 4 годжну 24 дин., на ПО годннв 12 днн., на чктврт год. 6 дин. 31 СГГИБ ЗЕЕЉ2 Е1 Б11ЕАЕС1СШ ГГС370ТСЕ7НА ГОДННТ 30 «рлндка, на по годинк 16 «р. на ЧНТВРТ год. 8 *р. 51 А7С7РЗ-7Г1РС17: и годннг 15 *ог. у влнк.. на по год. 8 ♦. на чегврт год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ЛБ 1РЖ1ББ : ка годнну 36 •ран., на по године 18 «р., на чктврт год. 10 «р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИН01, ЧЕТВРТН01, и НЕДЕЉОН ТА-ПА1ГУ ГРВДННШТВО ЈВ ■ АДМНННСТРАЦНЈА 7 КГКИ Г. ТОКК АНДРЕ.ЕВНХЛ 6ВИЈНТ.КВ ВВНАЦ.

ЗА ОГМСЕ РАЧУНА СЕ: првн пгг 12 днн. пара од рвда, а посхк сваки пут 6 пр. ЗА ПРИПОС.1АНО 50 ПАРА ДИВ. ОД РЕДА. Руиописи шалу св урвдмиштшу, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ31В2СН0СТ 2". РУКОПИСН НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕПА ПИСМА НЕ ПРИМА ЈУ С*.

ВЕ0ГРАД, 19 јула Виделови чланкописци упели су се из петних жила те вам не дају никако да извинимо болесно стање љиховог мозга великом врућином; јер ево ти мозговп онако исто мисле н од како је мало захладпло, па, ако се добро еећамо , тако су умовали и у сред зпме. По томе је јасно, да та ..безобразна врева" у њиховим мозговима нпје последипа сунчеве жеге, него аихове унутрашње ватрЈ-штине, њихове узавреле страсти и накости. њихове ускипеле нечисте савести. Под насловом „нашн смо!" напада претпоследње „Впдело" по толикн и толикп пј т на зближење либералне и радикалне партије, на удружење целокупне опозииије у Србијп протнз напредњачке владе. Ми врло добро разумемо н уважавамо новоде впделоваца да нападају на то удружење . имају п рашта. Они осећају но нагону самоодржања — и ако њихов дрвенп фплософ у броју 100 „Видела" назва тај нагон „опасном клицом" — да ће нм то удружење, тај споразум данассутра доћи хака. То страховање виделовачко све је жешће из дана у дан, тако да већ постаје забавно. Особнто је занимљиво сматратп. како се виделови планкопнсци у жестини свога страха иребацују, те као Смаил ага Ченгић. „џилитну се, не ногоде цпл -а, па још слепе меште раје Турке". баце лубарду у своју барутану , место у редове својих противника. па одмах за тим јадикују, како „од невенгга гора плаче"! Они н. пр. причају, како је пре четнри године један опозиционар уверавао једнога мпнпстра либерала: „са ђаволом ћу се удружити да вас оборимо". Не велп, до душе, је ли тај некадашњи опозиционар данас напредњак или раднкалац , ал одмах за тим потвара на радикалце, да сад вичу: „са ђаволом ћемо се удружити, само да п вас оборимо. да вас уништимо!" — По томе изгледа као да је онај некадашњп опозиционар сада раднкалац. А молићемо, с киме су се тадашњи радикалци удружилн да оборе либералну владу? Зар нису с вама? А с киме сте се ви удружили у истој племенптој цељи ? Зар не с радика .шима? И зар је опло већег ђавола по вас консервагивце од покојног Адама? Па нисте ви то билп, што сте том вашем некадашњем ђаволу , у најужем смислу речп , заиалити све&у.' Истоје тако забавно посматрати, како су виделовпд све своје бриге збринули, па им је сад само једна брига остала, ко ће кога пре-

I варитн, кад постигну оно што желе, | да ли либералн радпкале, или ра| дикалп либерале? Или, као што нам они са своје висине тепају, да ли пензионарн сеоске ћате, понеке учител>е, трговчиће и малолетнике, нли ови оне? Не водите бриге, господо виделовачка! Ви знате да смо мп стари противншш. ми либерали и ви напредЈ њацп, управо консервативци, да јес! мо и остајемо противнпцн у свему и свачему, па исто тако и у нашој дружби са радикалцима, па и у последнцама те дружбе. Радикалци су се могли с вама дружити само донде, док вас нпсу познали, а чим су вас познали по делима , вндели су да су се , као што ево сад п ви ' самц признајете, „здружилн са ђа; волом". Са свим ће протпвно битп ј с нама. Радикалци су нас могли сматратп као своје ђаволе само донде, док нас се нису дотицали, док су нас се клоннли; а чим смо се нашлн у једној муцн и невољи, одмах смо осетпли, да једни другима нпсмо ни из далека онакп ђаволи. као што нам се то пре чинило. Зато господо вид ловачка, не водите ви нашнх брига, пмаћете још доста и својих! Али ви нас корите . ви корите „здружену опозицију", да су наше агптацпје „прешле границе закона, и ушле у СФеру — анархије". Вама су од неко доба пуна уста I закона, свака друга реч вам је закон. Ми ћемо вам за који дан доказатн, да ви које незнате које не| ћете да знате шта је то закон, и ј да има један ваш првак, управо ваш вођа, који са свим искрено нема ; појма о томе шта је закон , који не зна, да ли се то једе или пије, плп носи. За сад пак још неколико речи на ваше „границе закона" и на вашу „анархију". Наћн ће се ваљда и међу вама који поузданији зналац историје, па запитајте га, да ли је псторпја пронашла какав општп непосредни уз; рок револуцијама, превратима, или ако хоћете, анархијама ? Ако га I искрено запитате и ако вам исрено ј одговори, он ће вам искрено казај ти да има један општи, неносредан I узрок свакој анархији и преврату п да је: Праузрок сваком преврату и свакој анархији сама влада. под којом се тај нреврат пли та анархпја појавп. Ако дакле у Србији има или ако ј — да нас Бог сачува! —буде каква год анархија илп преврат, онда ! ће тај догађај забележитп историја

ј света као један од најочевиднијих ј нримера, да је то болесно стање у држави и у народу — СТВОрмла сама влада. „Зна се", вели писац виделовог , чланка: сваки на свој посао, „да човеку лежи у природи да је мало и прилењ". Да ли је за то ил' из другог каквог узрока, тек свакојако је непобитна, историјом освештана истпна, да никакве агитације нису кадре узбунити народ и покренути га на отпор, бар на велики. скоро једнодушан отпор против какве му драго владе, док се 104 та влада држи строго закона. Но чим сама влада сврне са пута чисте закони ' тости и уставности, чим она сама ј почне тако поступати, да се то може не само и тумачити као не за, конито, онда— збогом паметп! Онда ; је она сама створила „агитацију што прелази границе закона и улазп у СФеру — анархије". У самовољним. апсолутним државама важи оно старо правило: ге{>^8 ас! ехешр1иш *оШ8 соиГоппа1иг огћГв , у крал>а се огледа цео свет. У државама уставннм замењује и у томе место неодговорног владаоца одговорна влада. Каква је она, онака ће јој битп и владавина, онака и држава. Народ се и нехо тице угледа у оне који њим управљају, н у добру, па и у злу. Ако је влада добра. она се неће бојати нпкакве агитације, јер агптацијепротив добре владе могу имати мах само у поквареном народу, у народу који пропада. Ако је пак влада рћава, онда не треба агптације, она је сама ствара, и сваки отпор против ње мора бити коначним успехом увенчан. Бадава ћете ви народ пптати. „да ли је то реакција, кад се од новннарскпх преступника тражи одговорност за изнашање неистине против једног ноштеног човека", — кад опозиција не кривп ваш закон за то, што тражи одговорност „за пзношење неистине против једвог аоштен01 човека", него и за нзнашање истина протпв неаоштеног човека, пскључујући доказ истине. Бадава ћете ви за све редом наредбе новог закона о штампи питати, „је ли то реакција", кад ће народ самсебе нитати: „па што су онда давали ти л.удп онај закон од 12 марта 1881, кад нпје ваљао?" А кад се тако запита, пма само два одговора: „Или су били незналице и неспособни, па онда: нећемо их! Или су имали какву споредну тајну спекулацију с тим законом, какву год подвалу, на тек онда: нећемо их!"

На таке мисли морају доћи и најпростији умови, за то не треба никакве агитације. За то се оканите, господо напредњачка, тражнти узроке анархије, ако је има или кад је буде, у „агитацијама" здружене опозиције, него их тражите у вама самима п ту ћете их јамачно и наћи. Погибао твоја од тебе, Израиљу.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Фресинетов кабинет у Француској дао је оставку. То је прва значајнпја политичка последппа мисирског питања. Ми смо у своје време саопштили нашпм читаопима ток мисирске дебате у Француској коморп. Тада се огромна већпна народних представника изјаснпла за полптички савез са Енглеском . т. ј. да Француска у заједнпцп са Енглеском поврати мир и поредак у Мпсиру. Услед тог вотума Француске коморе могло се очекивати, да ће влада тражити од коморе кредит који би био довољан да се та цел. постигне, те је, тако рећи, унапред била назначена сума у 40,000.000 динара коју је комора мислила да одобри. Но Фресинет, који је за време дебате више пута изјављивао да ће се кабинет у мпсирском питању најстроже држатп вотума коморе, као да у самој ствари ннје био одушевљен за савез са Енглеском, кога је већина народних посланпка препоручивала. Томе је најбољп доказ, што је мпнистарски савет решио да се Франпуска ограничи на чување сујецког канала, а пацифпкацпју Миспра да оставн Енглеској. Према томе је влада поднела предлог за одобрење креднта у 9'/, милпона дпнара , но Финанеијскп одбор коморе одбациоје одмах у првој седнпци већпиом гласова тај предлог. У прошлу суботу решавала је комора о томе кредпту. Као што се могло предвпдетп, комора је са 450 цротнв 57 гласова одбацила предлог владпн, ма да је председник мпнистарства, Фреспнет. био ставио пптање поверења. Услед тог решења поднело је мпнпстарство оставку, коју ће председник јрепублике на сваки начин морати уважптп , ако не жели да дође у колизију са комором. По свему томе тек је пптање другог реда, коће заменпти Фреснпета; главно је да ј ће, ма ко дошао, моратп водитп народну нолнтпку, што другим речима значи, даје Енглеској осигуран савез Француске. Поговара се, да ће Леон Сеј, минпстар Финанснје у Фресннетовом ккбинету, образовати