Srpska nezavisnost

БРОЈ III.

УТОРАК 27 ЈУЛА 1882 ГОД

ГОДИНА

ЦЕНВ 31 СРЕИЈ71 I ГОЈРШУ 24 ДИВ., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ год. 6 дин. 31 ССТИЕ ЗЕ5^с2 Н1 ЕАЛИЗаСЕ ПСДГСТСКТ. к ГОДИНГ 30 ОРАНЛКА, НА по годинв 15 фр. на ЧЕТВРТ год. 8 «р. 31 17СТ?С-7Г1?СН7: I ГОДННУ 15 ФОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКТВРТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТИЕ 1РЖ1В2 : I ГОДИНУ 36 #РАН., НА ПО ГОДИНВ 18 *Р., НА ЧКТВРГ год. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОМ. ЧЕТВРТНОН, и НЕДЕЉОН 11ЕЛОМ урвднжштво јж и адмннистрација у к>"ли г. Тоии Аидрејевнка ОБП.1 ИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПГГ 12 ДИН. ПАРА 0Д РВДА, А ПОСЈЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛЛНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Руиописи шал>у се уредништву, а претпмата адтинистрацији „С?ПСК2 2Б3182СНССТ 3"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕГ1ЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

БЕОГРАД. 26. Јула, Брчна пера виделовачка мора да живе три света у слатком уверењу да они мученпци овога сввта, којп су осуђени да читају њихове „умне" погревине по „Внделу", не чнтају ништа више на свету. Опц мора да себи замишљају те своје жртве, којих ћеједва толико бити да би миннстар полиције могао саставити од њих своју чету „чувара јавне безбедности", као саме птице нојеве, што испред сваког противничког разлога зарију главу у песак жарке пустиње „Виделових" уводних и осталих чланака и разглаголствија, па мисле, кад они не виде ништа, да неће нико опазити ни њпхове невол>е. Тако се „Видело од прошлога пе!ка по толики н толики пут куне да његова странка није у реакцији, него да је опозпција на томе путу, а није му, од силног напора, преостало ни толико снаге да бар покуша да побнје који год од разлога опозиције. У место тога „Видело" транп своје читалачке гладнпке оаом храном, које су већ одавна снти и нресити, нрича им о неким злоупотребама. неким преступима опозиције, којнма су, као што се само жали, дале повода слободе што су их напредњаци на Србију „сручилн". Од најдавнашњнјих, тако рећи лањских жалбених погревина „Ви делових" 1 опет је на првоме месту тужба на покојну велику слободу штамле и њене жалосне последице. Види се „Виделу" да никако не може да прежали што су његови иатрони били тако лакомислепн да скуиштннској опозицнји тадашњој тај кобни закон продаду — за Бонтуа. Е, кад би се то могло све напред знати! Да се могло знатп да ће Бонту бпти тако кратког века, ви би бол.е чували своје бркове, којпма сте консервативну седину премазалп нанредњачким црним бркомасом. не бисте ни каљали тих бркова љубећи богнњу слободе јудипим нол,упцем. Ал' овако, шта ћете! У том се сребрничком пољупцу скннуло мало бркомаза са ваших проседих бркова, ва, и ви се још чудите , што то свет впди н што вас по томе нознаје! Но утешнте се, ви сте се у исти мах н осветили. И на образу елободе остало је од оног вашег пољуица нешто црног бркомаза, управо онолико колико се скинуло са вашег брка, па сад, сиротица, има муке да опере тај црни спомен. „Новннару се нпшта не може , узднше Видело сећајући се црних дана слободне штампе; „он се крије по београдским вијугама (ко не нознаје Београда тај би мислио да су то бар неке париске катакомбе пли

„непроходна места" лондонских проспјака)... и после трп месеца трпумФално куца власти на врата. на је с иронијом поздравха: „протекзо је три месеца; по закону нисам више кривац. и Пре свега препоручујемо минис тру полиције да задене за шешир ту прекрасну сведоџбу што „Видело" издаје његовој полицнји. Каква је то вајна полиција иснред које може тако нозната личност као што је какви му драго новинар , да се „крије но београдским вијугама", пајош читава три месеца?! Да како се тек мора сигуран осећатн Деспић и другови му у горн, која сва плаче од тешке вештине мннистра полиције! — У осталом одбијамо то „Внделу" на дару; то је само један диван пример, како оно уме да је јасно и разговетно, те да му реч ' увек одговара мисли. те кад је збрка у мнслима да је мора бити и у речнма. . У главноме „Видело" хоће да каже, како не може да преболи, што ј су се писци опозиционнх листова послуживали одредбом апсолутне застарелости покојног закона о штамии, да се спасу од Гарашанинових тамница. Оно ту наравно предпос| тавл.а да је писац увек био збил.а | крнв кад год је био тужен. Да не би ко помислио да је та предпоставка Виделова истинпта. ми ћемо овде испричати један случај који је тако значајан. да га не треба тумачити, јер ће га разумети и онај којп није правник , и ако је предмет правнпчкп. Пре нека три месеца позову нас пред суд и оптуже нас што санћим. као што вели „Видело" — „уводимо своје читаоце у све већу бруталност, не штедећи нп неприкосновеност највише личности у земл.и". српски речено: због „увреде влада оца". Тужба се осннвала на једном стаеу окривл>еног чланка и нашла ; је да је у томе ставу једна реч уI вредљпва. Ми смо доказива.чи да се цео тај став никако не тиче владаоца, ни по граматици ни по логнци. Предложимо да се тога радп испитају вештаци и стручњаци у српском језпку и у логици Суд наше искање одбије и ако смо предложплн за ерпски језик мипистра просвете г. Стојана Новаковића, а за логику проФесора те струке на Вел. Школи г. М. Кујунџића. Хоће ли „Видело" и то казати да су напредњачке судије тако л.уто папредне. да су у срнском језику поузданији | од Стојана Новаковића, а у логици виснрепијп од проФесора логике?! Толико о целом онтуженом ставу,

правплу, и о вези његовој с осталим члапком. Што се тпче онеједне увредл.пве речи, мп смо доказали из „Рјечиика Вука Ст. Караџића", да та реч у српском језику нема увредл.ииог значаја. Но суд је нашао да му се на то не треба обзирати. нашао је да Вук Ст. Караџић вије голики авторитет у српском језику, да му српски судови могу веровати. — На сад кад когод према таком суђењу употреби бенефицију застарелости, онда то по „Виделовој" памети значи да се „новинару нншта не може". Ето нека види ррпеки евет, зашто се морао променити закон о штамни. Није лл за то да напредњачки влас нпцп могу по во.ђи дати осудити сваког на кога су кивви, па с њим заједно осудити и Вука Ст. Караџића као незналнцу у српском језпку ?! Па како стојимо са законом „о I ошптинској самоуирави"? Ви се тужите и наводите томе трп нримера, | како се тај закон криво тумачио. Па што „градите" таке законе који се могу и тако криво тумачити? Што градите таке законе који се одмах на првом кораку показују као неспретни као немогући за правилну владавину као што је ви сами раI зумете ? Потужите се на то каквоме [ странцу који је ијоле вешт „грађењу" закона и државној управи, п свакп ће вам казати : тако вам треба ! Што сте тражили то сте нашли. •Јер једно од двога: или сте били незналнце и невешти послу кога сте се латили; или сте и тпм законом имали некп споредни, неправилни смер, ' неку подвалу, која вам није пошла за руком. П у једном и у другом елучају изгубили сте право да се ј тужите на криву прнмену, на криво тумачење тог вашег закона. Па још се тужите како „Марко гради . вила разграђује" ?! Марко којп тако „гради", јамачно није био сасвнм трезан, па кад се у такоме стању градп, онда се то разграђује само собом, зато не треба никаквпх I „вила" ! Иа послетку запамтите: што се ■ впше кунете. да „нисте ви онп који ! водите земљу у реакцију", све мање ће вам свет веровати вашим клетI вама, јер знајте да имате носла са сриашм пародом који има своју народну пословицу о „ономе" што радо удара „у клетву" и о „оној" што удара „у плач". То је српскн облик оне старе реченпце : (Јм шпшчн р|'о1ш. сопПапит ргоћа{.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Поеледњи дан тршћанске изложбе узрујао је госте и становнике Трста и узнемирио јавно мишл.ење у свој Аустро-Угарској. Тога дана у вече пошли су ветерани. стари ислужени официри и војници аустриске војеке, са бакљадама пред конак аустријског губернатора . барона Претнса, у коме беше одсео брат и заступник ћесарев, велики војвода Карл Лудвиг, који је нарочито због изложбе походио Трст. У путу, пред гостионицом „А^лПа пега" упаде I једна бомба усред ветерана, убије ; једног ђака и размрска ноге Др. I Дорну редактору „Тршћанског лпс1 та." Бомба је морала бптп бачена из једне од оближпих кућа, но позитивно се незна из које. Сумња се на италијанске иреденте . а то су чланови велике италијанске револуционарне партије која ради на нрисаједињењу 'Грста Италији. Ус' лед тог догађаја прекинуте су свечаности. које су по програму бпле спремл.епе, а велики војвода отпутовао је одмах сутра дан парочитим влаком за Беч. Аустро-угарски лнстови говоре доста отворено. да је тај атентан наперен нротив др.кавпог једпнства н да је дело пталијанске владе. Впдпћемо. хоће ли се то потврдити! Енглеске трупе поселе су сујенки каиал. Мећутим је пталијански посланик у Нариграду нредложпо у конФеренпији великпх снла да се организу .је одбрана за сујецки канал. п као што отуда јавл.ају. прнхватпле су тај предлог све велике силе осим Француске и Енглеске. По том предлогу имале бп све велике силе да пошл.у војску у сујецкп канал. и да га заједппчки бране. Мисао није рћава. но тешко да ће се остварпти. У Француској још траје криза мнниетарска. Једино је извесно да председник републике неће поверити Фресинету ново образовање кабинета. По парпским вестпма постоји већ листа будућих министара. но како су у њој већнном све стари минпстри, то се мора с разлогом посумњати у доставерност те лиета.

ИЗ ЛИСТОВА

странзпс. _Нов. Слоб. Преса" донела је под 19. о. м. један занимљив допис из Котора. који у главноме потврђујс све нојединости у „Голосу", са којима смо у прошломе броју нашег листа упознали читаоце. Ми тај донис у изводу износимо пред српску публику. По жсл .11 и навал.пвању кнеза Николе нозвао је гроФ Калноки аустро-угарског