Srpska nezavisnost

— 428 —

пославика на Цетнњу. барона Темела, у Беч, да му ноднесе усмен извештај и Кривошијанима који су у Црној Гори интернирани. неби ли се једаред то питање деФинитивно решило. Познато је, да су ти Кривошпјани одсудно изјавили, да се неће вратптп у Далмацију на основу последње наредбе далматинског губернатора, барона Јовановића. Они су у званичној Форми саошптилп црногорској влади. да су положили оруже од своје воље и само на реч п заповест кнеза Николе, којиимје свечано обећао да ће их Аустрија амнестпрати . да ће им учинити све олакшице радп повратка у отаџбину и да ће их за прво време потпомагати материјално да изране своје породице. Услед тогапостаоје положај кнеза Нпколе јако мучан , пгго му није могуће да испуни обећања у обавезе којеје према Кривошијанпма узео на себе. Кажу да је кнез отворено изјавио барону Темелу. да ће, ако се то питање брзо и успешно не реши. бити принуђен оставити устаницпма да раде шта хоће, т. ј. да дпже руке са те ствари и неће о њој нппгга више да зна. У исто време споменуо је кнез расположење у црногорском народу, које се све јаче бунп и узнемирује због недаће своје браћеКрпвопшјана. Он ће, морати заврши кнез, издати Крпвошијанпма оруожеје ппустити пх из земље, па онда неможе ни за мир гарантоватп. — Кнез је отишао са неким својим министрима у Његоше и тамо ће сачекати одговор аустријске владе. Због нових иобуна у источној Хејрцеговини досељавају се многе породице из тих крајева у Црну Гору. Аустрпски војни мпнпстар наредио је да се армпра (наоружа) тврђавица Св. Нпкола у пристапншту Шибеничком, и да у вароши од сада буде сталан гарнизон. Досад су стигле двечете пешака и једно одељењс артиљерије.

Подунавска Комисија. Аугсбуршке ^Опште новине" доносе о подунавској комисији ово : Правила, која је подунавска комисија израдила за пловидбу по Дунаву, имају 108 чланака. од којих су најважнијп ови: Чл. 1 п 2 утврђује, еагласно са 16 чл. париског уговора, слободну пловидбу по Дуиаву, бесплатно. Прибрежне државе имају права, да од лађа што пристају, наплаћују таксу за одржање лука п других за бродове и трговину кориснпх установа. Чл. 3 говори . да горепоменуте таксе не смеју бити извор Фпнансијских нрихода за дотичне прибрежне државе п да не смеју прећп меру, потребну за исплату процента н амортизовања главнпце утрошене на подизање лука. За отплату главнице узимају се само таксе, потребне за одржање оваких уређења. Чл. 4. Подигнути мостови на Дунаву морају бити тако начињени, да не сметају пловидби. Планови за нове мостове морају се најпре подносити на преглед општој комисији. Чл. 5. Тако је исто наређено и за смепггај воденица, поднзање гарде

за ловлење рибе, иригационих стројева, и т. д. које се могу подизати само на оннм деловима реке , којима се бродови не служе. Чл. 6. Царинска пруга мора ићи дуж обале, не пресецајући реке ни у ком случају. Из овога следује , да царинске власти не могу узнемираватиЈЗродове, све док оне плове илп стоје на котви по сјКедини реке, не долазећи ни у какав сношај са обалом. Ово правпло вреди и у случају,ако би обе обале припадале једној истој држави. Чл. 97. Извршење ових правила ставља се у дужност мешовитој компсији , у којој Аустро-Угарска, Бугар| ска. Румунија н Србија имају по једног делегата. У тој комиспји председава делегат Аустро-Угарске. У радњама мешо, вите комиспје има учешћа и један члан ; јевропеке подунавскекомисије, постављен 1 на 6 месеци , за које се време користи свима правима. која имају и остали чланови мешовите компспје. Делегати јевропI ске подунавске комисије, као прпсутни у мешовптој комисији, одређују се по азI бучном реду држава. Чл. 9. Рок пуномоћија мешовите компсије оноликн је. колпки п иуномоћннка јевропске дунавске комнспје. Чл. 99. Мешовпта комисија састаје се два пуна у години: кад се одређује време састанку, мора се пазитн, да састанак мешовите комисије не падне увремесастанка јевропске дунавске компсије. Мешовита је комисија независна у својпм саветовањнма но кад донесе одлуке. које имају значај општих мера, она те своје одлуке претходно подноси на преглед подунавској јевропској комисији. Чл. 100 Учињене трошкове мешовите комиспје сносе прибрежне државе у овој сразмерици: Аустро-Угарска п Румунија по четири десетпнЈ, а Србија н Бугарска ио једну десетину. Новац од казнизанарушење ових правила улази у благајнпцу мешовите компсије. Чл. 101. Мешовитој компсији потчињени су ови чиновници: надзорник, известан бро) помоћника надзорнику и капетани луга, тајници и нпжи агенти. Чл. 102. Ове чиновнике, осем капетанелуке, одређује мешовита комисија. Капетзна луке постављају прибрежне државе. Чл. 104. Дунав између Ђердапа и Галца дели се на четпри надзорништва; прво надзорништво простире се од Ђердапа до утока Тимока, простором 200 километара; друго од утока Тимока до Никопоља, у дужини 240 километара: треће од Нпкопоља до Сил^стрије удужини 213 километара и четврти од Силпстрије до Галца у дужини 224 километара. Чл. 108 Мешовита комисија има своје седиште у Ђурђеву.

дописи

Шабац. 13 јула Интересоваће вас сигурно ако вам јавим да се амо код нас од неког доба ба

вн путујућа позоришна дружина под управом г, М. Суботића. То нас је мало извукло из обичног мртвила, у Шапцу, јер , у опште ретко има гди човек да лзађе ради забаве, па у толико морамо оити 1 захвални том друштву за његову заиста : искрену заузимљивост да нам нгго више прибави душевне забаве. Репертоар му је заслужио сваку похвалу. Поред многи ! лепи комада синоћ смо уживали гледајући Шилерове „Хајдуке". Београђане ће ; заниматп како изгледа тај наш л театор". То је саграђена једна зграда од дасака без крова, месечина се мора претпостаставити иначе се одлаже комад због -рђавог времена и , на крововима од суседних кућа види се бесплатна публпка, шегрти и деца са свију страни око вас публика, обично под капом и са цигаром у устима. која живо води дебату, који пут о тешком данашњем времену. о дацијама, о Бонту-у п т. д. У суседној авлији чује се крчење и лупање: баш сад нашо неко да вади на ђерму воду а међутлм на позорници се ори: „умри Амалијо^. 0 самом Шекспировом комаду који је тако рећи за школском скамијом написан који је толико одушевљавао немачку млађу публику а будио негодовање код старији — критика је изрекла свој суд. У опште, Шилер је заиста песник срца. Његови идеали о друштву, љубави и слободи обучени у дивне и свечане акламације, ориће се вечно на позорницама. У његовом Фијеску, Девојки Орлеанки. Дон Карлосу, Вилхелму Телу и т. д. већином видиш родољуба, патриоту, песника али увек- поштена човека. Његов толики занос за слободу као и стил којнм је то ппсао, карактерисао је Мајер коме је Шилер у рукопиеу читао „Фијеска": .он кад и обично хоће да каже: .затворите врата" изговорн то такпм тоном ко кад би казо: „спаспте отаџбину^. Изузетак му је В ленштајн. Но ако се у Валенштајну у заплету његове радње у стварним погледима и т. д. огледа ум Шилеров онда му се у овпм осталим комадима види срце његово. Тошко по дужности као рецензант. Међутим имали би приметиги: преводиоци су погрешно ставнлн, јер тако је било на позоришним објавама -Разбојници- у место _Хајдуци и : јер, допустпћеду. да је разлика не само у именима но и у цељи и једнпх и других. Разбојници су људи којнма је цељ крађа, отимање грабеж: хајдуцима: слобода. Шилерови Хајдуци кад су се већ одметули у гору они се боре противу неједнакости у друнггву, капиталнста и т д. г Али чујте — велп Шилер — шта збори Мор Арамбаша ! Кажите том поштованом суду што суди на живот и смрт. да ја ннсам лопов, који користећи се помрчином прескаче зидове да краде , кажите му да ја враћам мило задраго и т. д.

На представи од млађих снага у уло! гама Карла Мора и Швајцера особито ; су се одликовали: М. Стојковић — Мор ј — и Ђорић — Швајцер. Пратећи их као I глумце видимо у њима знаке почетника а гледајући их као почетнике видимо у њима вештаке. Остало особље такође је ваљано одиграло само би се имало Амалији — г. Зорки — пребацити ужасно трзање у говору, иначе је ваљано одиграла. Г. Суботић познат је већ београдској публици у улози Фрање Мора. Овде би могли завршити али неможемо а да не напомевемо ово: У Шапцу има толико богаташапа могли би кад нећеду друкчије. а оно на акције које не би више коштале од 10—20 дук. да подигну једну зграду за позориште у којој би се зими могле још свадбе и балови држати, па најдаље за 10 год. било би им све исплаћено и остала би зграда њихова. Шабац је после Београда највећа варош и толико има публике која би заиста могла издржатиједно позориште. И

БЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Лознице, пишу нам, како је полиција употребила сва средства да осујети избор Кундовића за главног кмета. Зна се шта је све -виделовац- начелник Нешић чинио противу Кундовића у разним приликама. али све то не поможе. и грађани лознички сузбијају полицијске напоре у свакој прилици. Кад би се све испричало шта је све полиција радила противу свести народне у овој вароши. у разним нрнликама. а поглавнто о изборима посланика, па и сада приликом избора главног кмета, онда би се пак могло видети докле је заишла полиција. Но биће времена да се и то све изнесе на јавност. Но и поред тога Гарашанинова је полиција и сувише позната народу са свога рода. те сваки може себи представнти и род овд. полиције. У Лозници има врло мало .виделоваца" и # они колпко су бројно мали. толико су и ио вредностп н значају незнатни. Али полиција би силом хтела да надува овде .виделовце", да створи из ничега нешто. што би све па и општинску власт узело у своје руке. Али свет је грађана лозничких далеко познато, њу ни апе, ни претње. ни новчане глобе, ни друге разне шикане нису у стању помутити ни сузбити. У колико се год полиција више труди да сузбије народну свеет у толико је она јача н снажније паралише сваки неоправдан насртај полицијски. При последњем избору главног кмета, опет народна свест победн. те се изабра Кундовић за главног кмета. Полиција оста и опет на цедилу, п сада измишља-

МОДЕСТА МИЊОНОВД приповетка X. Балзака Превод с францускога(ВАОТДВАК) Па употребпвши један од оних нарочитих маневара женских кад су саме, Јелена Дерувнлова пришапну Модести све оне клевете, које су на песнзка износиле женске, које су завидиле госпођи Шолијевици. Ова ситница, доста обична у разговору међу младим људма, показује с каквим су се већ упорством отимали о благо гроФа Делабасти. За десет дана мњење у Шалету доста се променило у погледу на оне три личности, што су чепале око Модесте. Ова промена, свакако на штету Каналисову, оснивала се на посматрању, које би требало да на дубоко премишљање изазове носиоце ма какве славе. Гледајући страст, са којом се иде за каквим автографом, не може се порицати, да јавно љубони-

тство мора славом живо битн иобуђено. Већина људи у провинцнји очевидно немају чиста појма о начину, како славни мужеви везују свој оковратник. како иду по булеварпма, продају зјале илн једу котлете; јер они кад виде човека обучена у зраке моде или који се сјаји од наклоности внше пли мање пролазне, они веле: 0! то је! или: То је смешно! и друге чудне примедбе. Једном речи, она чудна дражест, коју причињава ма који вид славе. па н оне која је праведно стечена, не може да опстане. Нарочито за површне људе, за подмигљивице или завидљивце то је осећај нагао као муња и који се више не понавља. Као да је слава, исто као и сунце, топла и сјајна издалека, а кад јој приђемо, хладна као врхови високих планина. Можда је човек заиста велик само за себи равне; можда мане, што иду уз људску природу, губе се пре у њиховим очима, него ли у обичних обожатеља. Да би се допадао сваки дан, песник би дакле требао да развија оне лажне милине људи, који знају да прибаве опроштај за своју незнатност прпјатним начином и својим учтивим разговором: јер мимо велеум иште од њега празне врлине салонске и добродетељ породичну. Велики песник подграђа сен-жермелскога, који није хтео да се потчини овом друштвеном закону,

виде, како наступи вређајућа равнодупшост после очараностн причпњене његовим разговором у ирвим вечерима. Дух, који се трати без мере. производн на душу упечатак, што га твори на очи дућан са кристалима: доста је рећн. да огањ, да сјај Каналиса набрзо умори људе, који су, као пгго они говорише. љубили оно пгго је солидно. Приморан наскоро да се покаже као обнчан човек, песник нанђе на многе ирепоне тамо, где је Лабријер снискао благовољење оннх, којима је у прве био иепријатан. Људи осећаше потребу да се освете Каналисову уважењу претпостављајући му пријатеља његовога. Такви су најбољи људи. Прости и добри реФерендарије није вређао ничије својељубље; ко би се њему вратио, сваки би нашао код њега срце, велику скромност, поуздану разложност и прекрасно понашање. Као вредност политичну, херцег Ерувил много је већма ценио Ернеста него Каналиса. Песник, неједнак, частољубан и покретан као Тасо, љубио је раскопшост, велелепоту, правио је дугове; а млади саветник непромењена карактера, живљаше мудро, користан без праске, чекајућн на награду а не молећи за њу и уз то имао је заштеђевине. Иначе је Каналис и сам дао разлога, да су се у свом мњењу о њему утврдили грађани, који су га по-

сматрали. Од два или три дана он показиваше нестриељивост, клонулост, сетност без видљива разлога. оне јпромене у расположењу, које су плод нервозног темперамента у песника. Ове оригиналности. као што то веле у провинцији, изазвате узнемирењем, које је осећао са своје како који дан веће неправде спрам херцегнње Шолијевице, којој је требао да пише а није могао да се на то репш. бише примећене у потанкостима од стране благе Америчанке п достојне госпође 1 Латурнеловице и постадоше предметом не једнога разговора међу њпма и госпођом Мињоновицом. Каналнс осећаше последице тих разговора, а није могао да их себи протумачи. Пажња ннје више била она стара, лица нису више показивала онај усхићени израз првих дана а овамо стадоше Ернеста више слушати. Од два дана покушаваше дакле песник да омами Модесту, па би сваки час, кад I је могао бити сам са њом, употребио ј да је увије у конце страсне беседе. Ли| це Модестино показало је оним двема | госпођицама, с каквом је насладом наследница слушала слатке концепте сла. тко говорене , па узнемирене таквпм ј успехом, оне прибегоше крајњем средству женском у подобно) прилици, оговарању, које ће ретко промашити свој циљ, јер се обраћају на најжешће физи-