Srpska nezavisnost

БРОЈ 112.

ЧЕТВРАК, 29. ЈУЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

иЕНЕ 31 СРБ2Ј7: ГОХННУ 24 днн., НА ПО ГОДИНЖ 12 ДНН., НА чвтвгг год. 6 дин. 31 :СТ1ЛЕ ЗЕЕД.Е Н1 БА1К13Д:2 ПС37СТСК7. ГОДИНТ 30 ♦РАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 15 «р. нл чктвгт год. 8 «р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: . ГОДИВУ 16 ♦ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЈЈГВРТ ГОД. А •. 31 СВЗ ССТИБ 1?Ж1ВЕ : ГОДИНУ 86 «РАН., НА ПО ГОДИНК 18 *Р., НА ЧКТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНШ1, ЧЕТВРШ1, I! НЕДЕЉОН ТТ А. ХЈ^УГОМ ТАЂЛ Т-Г-?ТРИДНЖПГГВО ЈИ И АДКИНИСТРАПИЈА Г 1ПЛ Г. ТОИИ ЛНДРКЈЕИГБА вВИДИТЛВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ИРВИ ПГТ 12 ДИН. ПАРА ОД РИДА, А ПОС1К СВАКИ ПГТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАПО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукошиси шалу се уредмиштау, о претпмата адтимистраци /ш „СРХХСХВ НВЗАВ2СНССТ2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈ* СЕ. ШШЛАЋЕНА ПНСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

НОВЕ ВАРОНШЦЕ. У посзсдље време, а управо од како „Виделовци" управљају судбином Србије, почеше код вас вицати нове варошице баш као опо печурке. Толика села којпма толико годива вишта не оскудеваше што су села , навукоше на се варошко одело; толика места што су била села, у најновије доба постадоше варошице. Ево имена тих села пгго их данашња влада ставп у ред варошпца.- 1., Ариле, у округу ужичком; 2., Наталинци (пређе Ново село); 3., Тоаола, оба у округу Крагујевачком; 4., Голубац, 5., Жабари, 6., Кучево (до скора Горња Крушевица), сва три у окруту Пожаревачком; 7., Десаотовац (до скора Војник), и 8.. Велики Поповиб, оба у округу Ћуприском. Кад би назпв неког места био само гола Форма без значаја п последица, па ма да п небп личило да се некоме селу да назив варошице, онда бв се зар и ово пронењивање могло прећи са ћутањем; многп би се путнпк само насмејао што се и таквом селу као што је н. пр. Велики Поповић у срезу Деспотовачком дао назив варопгаце; насмејао би се исто тако као што бн се насмејао кад би на дућанчету каквог крпача обуће прочитао натпис: г Прва повлашћена Фабрика крпљених ципела". Али на жалост , проглашавање села за варопшце није за смеј, и не само није ствар равнодушна по материјални напредак земаљски, него је још од судбоносног уплпва и по целцати опстанак и развитак земал.ски. Нама се чини да се при решавању питања. да ли да се неко село огласи за варошицу, мора вазда мотритп на ове прилике: 1., да ли је број становвпка таквог села толико великп да његови становншш могу разним занатлијама и трговцима доста п довољно посла да дају; 2., да ли је исто село довољно удаљено од постојећих већ вароши и варошица, па ако су ове доста близу, онда нема ни потребе за нову варошицу, јер не само што ће се шкодпти интересима тих постојећих варопга и варошица, него и сама та нова варошица једва ће живкарити баш као оно човек који пати од суве болести: 3., да ли такво село има и других услова потребних за развитак варошице, н. пр. да ли има такав положај да се може ширити п увећавати, да ли има довољно воде за већи број становника; да ли није у каквој рупчаги (као што је по богу случај

{ са Великим ПоповићемЈ, да ли није на каквој чуки, и т. п., јер би то све чииило да такво место нема пи првих услова за варошицу; 4., све кад би неко место свима овим захтевима и одговарало, остаје опет да I се оцени: да ли је слично и приј лично , да се неком селу у коме ј норед 2—3 механџије има јоште и 1—2 ковача и ваљда уз то још један колар. да ли је прилично да се I таквом селу даде назив варошице. I А овакав је управ случај са Жабарима и са Деспотовцем, а јамачно ће бити исти случај и са осталима новим варошицама. При овоме испитивању можда је потребно да се упитамо: 1.. шта је - карактерпстички знак да се неко место зове село, а друго опет да се ' зове варош или варошица; и 2., има ли разлога за тако разликовање места у природи самих тих места. Што се тиче онога првог цитања ми мислимо да се карактеристика ! једне варопш састојн у томе, што I се њени становници својом већом ! већином баве варошким занимањпма и пословима, а ти су: разни занати , разне трговнне , нослови око књига п науке, послови вештине и I т. н. Зато је , колнко неприродно, толико и као исмевање вазвати ва| рошицом оно село, V коме огромна већина његовнх становника ради тежачке послове. Што се пак тиче оног другог питања, да ли т. ј. у ј природи самих тих места има разлога за разликовање на села и вароши, одговарамо: да има. и да су поглавити ови. Људи још пре него су сазнали ј за оно велико п чувено економно начело: иачело о деобш рада, знали I су да се у послу боље успева, у колико човек буде мање разноликих послова и заната радио, него се огра ничи ва једну радњу, на један по! сао. Отуда је и произишло да су се занати и трговине повукли у вароши па ту и чинили напретке не само у своју корист, него и на корпст самих потрошача, дакле и сељака. Јер варошке су занатлије п трговци у стању да купе робу јевтиније, брже и јевтиније да дођу до својих млађих помагача, радећи на више, јевтиније могу и да продаду своју нрерађевину, а имајући доста посла, не губе ни један дан узалуд, па испуњујући све своје време радом овај их стаје јевтпније, а због тога опет онп су у стању да своју робу и јевтиније сељацима даду. Или зар може ко да тврди, да је у селу ујемчен напредак занатлији или трговцу, кад поред боја-

џнјске радње мора да ради и берберски посао; кад поред продавања ћннћува мора да купује н цродаје вуну и коже, а уз то да радн и поље. Развитак и усавршавање занатске вештине нису никад потицали од занатлија по селима, па и ако зар појединим сеоским занатлијама није радња бнла лоша и штетна. Али при решавању питања да ли да се неко село прогласи за варошицу . не гледа се толико на лични интерес појединог товека, него на интерес већине, на интерес целине. А кад се са овога цравилног погледа оцени најновијн појав, што влада толика села огласи за варошице, није могуће да човек не увиди, како се тиме није подмирио никакав општи интерес, не само земаљскн. илн онога краја, где је то село, или та сада нова варошпца, него нису задовољени ни интереси саме те варошнце. Јер ево које ће последице да наступе у тим селима што су проглашена за варошице: 1., на место аренде, што су дућанције у општинску касу годишње плаћали. од сад ће нови варошани морати то да плаћају прирезом или иначе. 2., на место што је за досадање сеоске становнике била највећа мера — максимум 15 тадира порезе, од сад ће им као варошанима бити та граница 30 талира. Па тако исто ће им бити и са крчмарпном и другим јавним наметима. 3., Од сад ће у томе месту као варошица имати и ка«ана, ана тој принови за цело неће ћарити ни воља за радом. ни наравственост становпика. новнх варошана.4. Истинаумножиће се можда дућани у новим варошицама али с умножењем дућана тешко да ће се умножпти и благостање , а ово поглавито с тога неће, што су махом нове варошице тако близу до већ постојећих вароши и варошица, да је немогућно да од њих преотму сву радњу и ако ће им зар по нешто откинути. Зар се може и замислити да ће моћи и Аранћеловац напредовати — а баш носледњих годпна беше почео — а да може и нова варошица Тоиола само два сата удаљена од Аранђеловца обући, као што би требало, рухо варошанско. А уз то од Тополе је недалеко оиет једва нова варошпца Наталинци, а од ове опет недалеко Рача, до које је опет близу Баточина, а ни Крагујевац није бог зна колико удаљен. Зар ће се Вел. Поповићу што помоћн што је постао варошица, кад лежи на средокраћи измећу "Куцрије н Свилајенца,

удаљен по 4 сахати од оба места, а само 2 сахата од Деспотовца, оиет једне нове варошице. Кад би се нашем сеоском свету изнеле пред очи и користи и штете, I које га очекују од проглашења села | за варошицу, извесно је да би већина задовољно и даље задржала ! своје место за село, па можда чак механџије и дућанџије, који управо и предњаче у тражењу да се неко ! село огласп за варошпцу, јер н за ! њих саме рађају се нове опастсти ј о којима они и не сањају. Као год што су до сад сељани Вел. Поповића или Жабара носили своје производе на пијапу у Ћуприју , Свилајенап или Ножаревац. ! тако ће исто и од сад новп варо! шанн из В. Поповића и Жабара Ј чинити, а то ће чинити и даље та| ко с тога, пгго ће у поменутим ваI рошима добити бољу цену за своје производе. а куповаће јевтиније што им за кућу треба, но што ће моћи куповати у В. Поповићу или Жабарима. Свакојако је за пољораднике више уображена корист отуда што им се село назове варошица. За механџију је опет опасност у томе што ће му у скоро доћи у госте кафеџија, који ради све оно што и механџија. само што не прима путнике па нреноћиште. Зна се пак да је кирија за каФапе мања него за механе . иа зато каФеџија може и рану и пиће да даје јевтиније но механџија, те ће тако каФеџија привући к себи госте бар мештане; еле за механџију доста штете. А за Ау&анџије настаје још и већа опасност. јер ће им доћи у комшилук мало вештији конкуренти у I занату и трговини, но што су наше ! занатлије и трговци , а то су синови Израилеви. Зато и рекоемо да ; кад би се све ово изнело пред очи сељацима, механџпјама и дућанцијама, којнх је и до сад у по неком селу било, да би се и сви онн сами ратосиљали оних „благодети 1 ' које замишљају да ће постићи кад им се село огласи за варошицу. Али они то не знају, а власт као да и овпм намирује друге неке сво| је рачуне, јер као што се чује, Свилајенчанима је већ у виду освете казивано : .Кад хоћете Катића за посланика, ево вам сад Жабаре и Вел. Поповић за варошпце". Но пре свега да није овпх синова нзраиљевих. цело ово питање умножавање варошица — неби можда било тако важно ни тако страшно. Али Евреји чине те ће оно имати судбоносан уплнв па цео наш економни и народни развитак.

Ј