Srpska nezavisnost

— 440 —

ске иобшшзира, и што се Европа није могла сложитп за заједничку акцију, те је у намерп да прпкрпје своју неслогу натраг се повукла, да ће Енглеска сама решавати и решити мисирско питаљс, у последњем случају опако како то у њеном интересу буде лежало. По томе можемо скорим шичекпватн важније вести из Мисира. — Пре неколико дана састалн су се царевн Фрања Јосиф и Виљем у Ишлу. Састанак је имао строго прпватан карактер, и то је доста значајно да се у овом мутном времену нису око њих нашлн њиховн први минпстри, те је тако одузета прндика немачким и аустро-угарскпм листовпма да из тог састанка граде капитал. У исто време кад се овај састанак удешавао, јавнше неки аустро-угарски листови да ће руски цар ускоро походпти Фрању ЈосиФа. Намера је била очевидна. Хтело се доказати, да је и руски цар у друштву својих другова. Но радост беше кратка, јер одмах иосле тога дементоваше руске цолузваничие новине ту измншљену вест и изјавише да се у меродавним руским кру говпма и не помишл>а на то. — Нова влада у Француској одложилаје седнице нарламента н сената Француског. — Румунско минпстарство дало је оставку. Крал> још нпје решпо. — Из Босне се гомплају знацп незадово .ЂСтва протнв аустрпске унраве. Тако сад јавл>ају сами аус триски листови, да новн рекрутн, које су аустријске власти недавно узеле у војску, у масама дезертирају из војске. Највише беже Турци, који .преко Србије" гледају да се докопају Цариграда. Тако бар јављају маџарски листови. (То као да Србија потиомаже те аустрпјске војне бегунце? У.) Србп опет, којн напуштају војску беже у планпне и придружују се г разбојницпма -; . — Међер су Турци поштенпји од Срба; онн и ако беже пз војске, ве иду бар у хајдуке. Даље саопнггавају ти псти аустро-угарски лпстови, даје нрошле недеље у џамнјн Бањалучкој један Турчин ножем заклао тамошњег начелнпка града,

ШОДЕСТД мињоновд приповетка X. Балзака Превод с Францускога. (НАСТАВАК) Но! та вп ме гледате као онај што гута сабље. Ех! мој драгп велики песниче, ви сте човек узвишен, ви знате добро, да је благодарност реч за глупаке, њу мећу у речнике, али је нема у људском срцу. Благодарност има вредности само за неко брдо, које нити је Парнас пити Пинд. Мислите ли ви да ја много марим за моју госпођу што ме је она одгајила ? Та цела јој је варош исплатила тај рачун поштовањем, речима, дивљењем, што је најскупљи новац. Оно се не може доброчинством назвати, где човек вуче доходак од својељубља. Људи изнењају међу собом промет са услугама; реч благодарност означава дуг, и то је све. Што се тиче сплетке, то је моја божица. Шта ! рече на покрет један Ка-

такође Турчина, ког је ћесар не давно одликовао аустријским орденом. Сви иризнају да је то иолитичко убиство, и да је начелник погипуо као жртва свог убеђења, наиме што је проиагандисао за Аустријанце. — Јавни претрес у Боптуовој ствари биће октобра месеца у Паризу. ИЗ ЛИСТОВА а.) срххс^изс „Српском Листу" јављају из Котора 20. Јула ово: Кад год је пазарни дан (а и прости) ја трчим од једнога до другог Црногорца па га станем распитивати за нашу јадну браћу, којој је суђено да до последње капи испнју г »рку чашу. Издангубим ту по неколико сати, па једва да се може штогод искучити им, јер су Дрногорци хитри све превијају и изврћу разговор, баш као да се н они држе неке високе политике. Еле да Вам изложим, што сам дознао после последњег мог извештаја: Питао сам једнога од тих Црногора| ца, да ли су Бокешки усташи примили какву карту , а он ми одговори : „а ти хоћеш да речеш јесу ли примили ону Ћ Прокламаи,ију" , што је издао Јовановпћ?" — Да, да, па јесу ли је иримили? — На моје велико чудо добих одговор, да је нису примили ни главари ни нико од усташа. Ја му не веровах, али ме после и други Црногорац увјерио, а то исто дочух и од мјеродавне особе. Колико је ово чудно, то је још више и загонетно, јер је та прокламација била прилепљена по Котору и осталим местима Боке, штампана је била и у званичннм новннама, а није била саопштена онима за које је била издата. Изгледа у неколико ово смијешно, јер се тражи да се покоре за 14 дана, а њима се ништа не јавља, или се мишљело, да ће усташи доћи па читати ту „Прокламацију" по которским пијацама, или нијући црну каву и пушећи цигаретлу, да ће је читати у „Објавитељу Далматинском- или по другим каквим њемачким новинама!!... Мн држимо, да је ово сасвим погрешно од владе јер ако је њој озбпљно стало до повратка Усташа и њихових породица, онн су морали послатн ту Прокламацнју усташима и њиховим породицама и видети шта ће они на њу одговорити. Ја сам начуо, да усташи траже од ЦрнеГоре пасоше и да хоће сви листом да се иселе,- али где, то не могох дознати. Ако се ово обистини, тада ће то највшпе осјетити налисов; зар ви не обожавате својство, које допушта лукавом човеку да победи велеумна човека, које иште беспрестано посматрање порбка и слабости наших претпостављених, као и познавање аастирскога часа у свему и свачему! Питајте дипломатију, није ли најлепши успех тријумф лукавства над снагом. Кад бих ја био ваш секретар, господине бароне, вн бисте набрзо били председник министарства, јер бих у томе ја имао највише корпсти... Вид'те, хоћете ли доказа за моје мале способности у том погледу ? Слушајте ! Ви обожавате госпођицу Модесту и ви имате право. То чедо ја поштујем, то вам је права Парижанка. Хоће и у провинцлји ту и тамо да се нађе по која Парижанка... Наша Модеста кадра би вам била човека о^оритп... Ова има ово, рече н у зраку измахну песницом. Ви имате страшна противника, херцега; шта ћете ми дати, ако га натерам да оде из Хавра, пре но што прођу три дана?... — Да испразнимо ову боцу, рече песник и наточи Бичину чашу. — Ви хоћете да ме опијете ! рече писар и испразни девету чашу шампањскога. Имате ли кревет, гте бих могао дремнути један сат ? Мој патрон трезвен вам је као камила, а госпођа Латурнеловица исто тако. И једно и друго ка-

наша држава , јер није шала из једног малог округа, као што је Бока Которска, изгубити преко 4000 душа!!!... Од Херцеговачког Устанка толико сам у стању јавит Вам, да чете Турске све то више напредују, јер их сами Турски бегови подпомажу, дочим хришћадске чете опадају и данас ће бити у Црцој Гори до 500 Херцеговачких Уеташа» Што Православних што Мухамеданаца. У прошлу недељу 4 (16) Јула било је жестоког окршаја међу Херцеговачким Усташима и Иесаревом војском за Таром. Вођа Усташа био је каиетан Ивановић, који је дошао из Русије в коме је Србија била зауставила оружје. У овоме окршају поред велике Ћесареве војске учествовала је и Турска редовна војска, која се налази у Пљевљу, где Аустријска војска стоји поред Турске. Ово је канда посљедица Мисирског заплета, јер је Бизмарк учитељ Султанов, а где је Бизмарк ту је Аустрија, па оно што ће Аустрија помоћи Турској у Египту, Турска одвраћа Аустрпји у Херцеговини! Еле заједничка војска Аустријска и Турска. опколиле су капетана Ивановнћа и после подужег боја, прегнали су га у црногорску гранипу, | те је и он данас са својом четом, која броји око 50 друга, интерниран у Никшићу. Пре неколико дана Црна Гора је издала Херцеговачким Усташима „Прокламацију", коју је потписао министар унутарњих дела Војвода Машо Врбица. ^ „Прокламацији ц , савјетују се Усташи, да се поврате својим кућама, пријетећи им категорично, да ће им нрестанути давати хљеб, ако се не поврате. Гаранције им за повратак Црна Гора недаје, него само вели, кад се који поврати, да га мора жена. мати нли сеетра пријавити оближњој власти. Ова је Прокламација јако огорчила Херцеговце, а највише она ставка, где се вели, да пх жене морају пријављати власти, те су одговорили, да се неће враћати својим кућама, све дотле док Аустрија не укине ландвер и не обори вешала. — Поред тога и Херцеговце су почели делити, као Бокеље. Тако позвали су на Цетиње Јова Мрава, а у Улцињ Игњата Татала и Ђорђа Радуловића. Што ће они сада тамо, идемо да видимо, а ако ишта дознам, ја ћу пзвршити моју извјештачку дужност и саопштити поштованим чптаоцима. дописи Брус 18 Јула 1о82 год. Заслуге зватних људи немогу се у маси народа никад заборавнти. Идеја за коју се боре н кристалншу милнонпма дри би били грдити ме, па ће имати право, а ја нећу пмати право, јер ја треба да пншем акта... Па онда, као што то чине напити људи, врати се на своје раније мисли без икаква прелаза и повика: — Па каква памет!... Она је таква као п благодарност моја. — Бича, внкну песник, та мало час казао си, да немаш благодарностп; ти сам себи противоречиш. — Ни најмање, одговори ппсар. Заборавити, то је скоро увек сетити се! Ало! напред! ја сам створен за славна секретара... — А како би ти то удесио, да отераш херцега? запита Каналис, коме је сасвим право било, да разговор сам по себи иде онако, куда би хтео он. — То се вас не тиче! одговори писар и поштено штуцну. Бича окреташе главу на раменима и погледаше час Германа, час Лабријера и Каналиса, као што то чине људи, кад осећају да их вино хвата, па би хтели знати, колико их још поштују; јер у бродоломству пијанства може се приметити, да је својељубље једино чуство, које неће да потоне. — Кажнте ми дакле, славни песниче, нисте рђав лакрдијаш! Ви ме дакле држите за каквог свога читаоца, ви који

једномислевика — мора се остварити. Смрт генерсига Михаила Димитријеви&а — Окобељева поразила је сво овдашње грађанство. Сваки нрави Србин мора иризнати. да је руски народ свагда у тешким приликама и црним данима помагао Србији. Ово сведочи историја, та учитељка живота. Овдашње грађанство са свештеницима ценећи јако и братско пријатељство Русије, и на далеко чувеног јунака и поборника словенске слободе, генерала Скобељева, давало је у овдашњој цркви парастос за упокој душе славног неумрлог Скобељева уз велико учешће народа После парастоса изговорио је кратку но живу беседу овдашњи свештеник г. М. Беочанин, у којој је изнео славу и заслуге великог покојника.

Чачак, 22 јула 1882 год. Код нас су апшења н гањања политичких противника на дневном реду. Тек што је свршено са звонењем Алекси Протовом и Жуњићу, потргну се на одговор ц осуђују: Ми.генко ЈечмениК и Мијаило МирковиК , за које јависмо у 40 броју овог листа. Пресуда је одобрена. Није томс сметало ништа, што до осуђених нпје бнло кривице па ни кажњивог дела. Кад се већ мораде прпзнати да п личе гајде на музике% Јечменић је молио да му се казна затвора новцем замени. Уз молбу поднео је општинску уверу, којом доказује, да је владања и имаовног стања доброг, и да би велику штету претрпео кад би у радном добу морао затвор издржаватп. „Јок, нема од тога ништа. Наше су касе тако препуне (!) да се не може ни будаком силом набити, ама баш ни један динар од казне лнбералаца ц — говораше злогласни Васа Јечменићу, при саопштењу решења о неуважењу замене. Пресуда се пзврши. Мпленко и Мијаило ставише се у затвор, ал не заједно и у једнаке одаје. Миленку се даде чиста соба у самом начелству, где му сваки могаше слободно долазити, а Мијаила стрпаше у зпдану апсану, са зликовцима и под катанац, где му несмеде нико доћи да га обиђе. Што ли то Бого мили? питаће се поштовани читаоци. Е, што, за то: што је Мијапло писао дописе противу барон-Иве и сметао му да интригнра по извесннм општинама, па је сад згодна прилика да му се свети, а п време је кад: „За два брата једноимењака у ћитапу не пише једнако" Да смо весели! И ово није све. Тек што Јечменић и Мирковић издржаше затвор, а већ се узнмају на одговор : Илија ГавровиК столар, Живко Гавровиб и Чеда ИкониК бакали — све чланови либералне странке. Они су се јошт о прошлогодишњим свога пријатеља шаљете да колачки јури у Париз, те да прибави података о кући Мињоновој... Ја лажем, ти лажеш, ми лажемо... добро! Али учините ми част и верујте ми, да ја умем толико мудровати, да ћу увек знати, колико је мени потребно. Ја као први писар мајстор Латурнела, ја имам срце као кутију са катанцем... Моја уста не дају никакав папир, који се тиче клијената. Ја знам све и не знам ништа. А онда, моја страст позната је. Ја љубим Модесту, она је моја ннтомица, опа се мора добро удати... Па ја ћу наговорити херцега, ако би требало. Али ви се жените... — Германе, каву, ликворе!.. рече Каналис. — Ликворе?... понови Бича и подиже руку као тобожна девица, која би да се противи омамп. Ах! моја бедна акта!... баш има некакав брачни уговор. Вид'те, мој други писар глуп је као каква брачна корист и кадар би био, да з... з... засече у прћију будуће супружнице; он мисли, да је леп човек, јер има у висину пет стопа и шест палаца... шмокљан један! — Ево ово је кајмак од чаја, ликвор са морских острова, рече Каналис. Ви, кога госиођица Модеста пита за савет... — Она мене пита за савет. — А па шта мислите, да ли ме љуби она? запита песник.