Srpska nezavisnost

6Р0Ј 115.

ЧЕТВРТАК, 5. АВГУСТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЗЕЕЕ 31 С?Е2Х *А ГОДННУ 24 ДНН., ВА ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧКТВРТ год. 6 дин. 31 ::Т1ЛЕ ЗЕДЛЕ ЕА БАЛКДЕСК:^ П:170Т:К7. НА ГОДИНТ 30 »РАНАКА, НА ПО ГОДИНВ 1б *р. Н» ЧЕТВРТ ГОД. 8 *р. 31 1ГСТ?:-7Г1Р:КГ : ■А ГОДННУ 1б »ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 *. 31 СЗЕ :СТ1Л2 ^?Ж1ВЕ НА ГОДННУ 36 •РАН., НА ПО ГОДПНЕ 18 •?., НА 1КТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНКК01. ЧЕТВРТИОII, н НЕДЕЉОМ Х3:_а_ 1ГЕЛОМ ТГ-Л Тј А ^-СТ7" УРЕДННШТВО Ј* И АДХИННСТРАПИЈА Г КУТ^П Г. ТОМЕ АНДРЕЈЕВГЕА 6ВНЛИ*ЕВВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПГТ 12 ДИН. ПАРА ОД РБДА, А ИОСЈЕ СВАКН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОС-1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РКДА. Рунописи шалу се уредништшу, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ 2Е3132СЗ:СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СК. НЕНДАЋЕНА ИИСМА НЕ НРНМАЈУ СВ.

НАПРЕДЊАЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА. I. Као што имају добрп л.уди разне врсте п врлнне разне висине, 1 тако имају и грешници од сваке руке и греховп разне дубљине. Имају грешници који могу иризнати своје грехове и искрено се покајајати; имају такп који не могу да ; познаду свога греха; пма их који га познаду., ал' га не могу признати јавно но у себп одлуче да се поправе. Свп се ти грехови могу опростпти, све таке грешнпке прима „човеков син", а по њему и хрппЉанско друштво, у своје „царство ц . Но кад су гресп такп да их је грешник морао позиатп и увидетп, па ипак не само што неће да их призна, него се још њ«ма хвалп п размеће и разглашује је их као врлпне па п дал>е иде на грешничком путу п безданим гресима тражп дно: такоме грешнику нема нп поправке нп повратка, а друштво које би таком грешнпку праштало и кроз прсте му гледало, само би себи ишло о главп. Такав је грешпик иаша „вапредна странка", таквн су окорели грешнпци нашн „нанредњацп" у својим јавним, државнпм пословима. Та њихова грешпичка окорелост п огрезлост огледа се највише у главноме делу њпховом, у њиховој же лезници. Већ пропаст Бонтуова, та историјска брука по све оне који су тога пробисвета и протуву скупштини препоручивали и народу наметали, бпла би ијоле душевнијим грешницима озбиљна опомена , замашан, опипљив шешеп(о шог1 да је крајни час куцнуо да се зауставе на вратоломној нпзбрдица, којом су нагли. Али људи, који су онолики легењ бруке и срамоте нопили нанскап, а као да ни брка нису оквасили тп могу још впше поднети те црне течности. Сасвим је наравно да ће тп људи свакп даљи рад у тој ствари вршити у истом духу и правцу, у ком су га почели и довршили са Бонтуом и наставили са аеговим тамним н невиђеним потрагушама. Зато јејучерашња објава радикалног лпста, да је напредњачка влада Француским Чивутима уступила приходе српске царине (ђумрука) и да их је минпстар финанције пустио у свој званнчнп стан. — могла изненадитн само оне, који су се надали, да је било већ доста бруке и ерамоте и да мора доћи час кад се н најогрезлији грешник освести и науми поправитп се. То је само један великн корак „у паиред" на путу, којим се пошло онпм драговољпим дн-

зањем забране на имање Генералне Уније, које се нашло у Србпји, у корист градитеља турскпх железница, Виталиса, и ако је било јасно, да је све то било својпна Генер. Упије и да Виталис ту није имао нп једнога клпна свога. Л>уди којп тако лако почну напуштатп поверене им интересе државне не бп могли нзазвати чуђење у добрих зналаца њиховог умног п моралног значаја ни онда, кад би све кључеве државнпх благајница уступилп том пстом Впталпсу. Кад се тако ради у Београду, и страном п домаћем свету на видпку, у седишту саме владе, на домак јавне критике, да каква чуда и покори тек имају тамо дубље у земљи где се градп та злосретна железнпца ?! Наш један прпјатељ стручњак прошао је овпх дана прутом којом се овде-онде нешто копка и сипка што некада треба да буде српска железница, па нам прича ствари, које човек не би веровао да бп се под икаквом другом владом могле догодпти. но које се под оваквом владом саме по себп разуму , п чудо би било кад бп се друкче догађало. Познато је колиг.у огромну, капшарску цену народ мора да платп за ту железницу. Па ипак, нп тога нпје доста. Лакоми предузетнпци намамили се изненадним и нечувеним напуштањем српске владе те по познатој Франдуској пословини 1' арреШ У1еп* еп шап^еаги онп све више пшту што им впше дајеш. а наша влада даје немилпце еве што год они запшту. Таке пријатне п добродошле прилике пма влада евакп час при откупу, експропријацпји зем љишта за железницу. Зар вп мислите да се ту ппта, да ли је баш нужно да се откупн од сељака сва она земља штоје цредузетнпци ишту? Боже сачувај ! Чиновнпку који бп ту потребу имао да пспита мо| рале би се платитп дијурне, а то ј се може уштедити за — Внталпја. Што год Витали заиште то се на ј прву реч откупљује по што по то, тако да бп Виталп био будала кад ј не би за српске паре накуповао | толике српске земље дуж пруге своје, | да бп ту могао населитп сву своју пз Руспје избеглу једноверну п једнокрвну браћу. Наш прпјатељ је пропутовао сву пругу до Влашкога Поља п уверио се, да је и <: леве и с десне стране толико земље откупљено од сељака, да би половина тога за праву потребу железннце била довољна. Осим тога онде, где пруга прелазп какву косу, откупљивано је редовно више

земље испод, него изнад насппа, а то је једно нротпв сваког правила железничкога грађења, а друго већма штети и државну касу и оне сироте сељаке. од којих се та земља откупљује; јер ва коси сунижппотесп вазда плоднији те тако п скупљп иего впши , а за железницу је, због опасностп од воде п подлокавања, побочна ппсипа нотребнија за обраду, него што је низппа. Но то још није најжалосније и најнедотупавнпје. Има један случај, из кога најпростији човек може увидеI тп, да се наша Железница не гради за то да је Србија има онаку какву треба да је, него за то да се туђинп и појединп људи обогате. На километру 38.600 има један огроман насип, где је, по свима прописпма и правилима науке и пскуства требао да буде вијадукат или сухи мост. Тај насип пде преко имања Милоша Жарковића п још друј гих сељака. Комисија за оцену оценила је само Милошеву земљу на 1800 дуката . а осталих на неких 400, укупно 2200 дуката. Да се нак на томе месту градио сухи мост, као шго је то влада и требала и могла захтевати од градитеља, онда не би требало за то више потрошити на земљнште од, највише, 200 дуката. Таким својим лакоумно доследним поступцима напредњачка влада двоструко штети државу. Прво и најочевпдније штети државну благајницу непотребнпм трошковпма; дру: го штетп државну грађевину допу! штајући да ее гради онако како се то нигде не чпни где се има на уму што боља израда. а то чинп само за то, да нредузпмачу заштеди неколико десетина хиљада , у колпко би сухп мост бпо скупљи од насппа; треће, напослетку, штетп и еаме оне сељаке којима се та земља откупљује, јер п ако пм се платп онолпко колико земља вреди , ппак је ј сељаку тешко наћи другу земљу исте вредвости п по исту цену, новцем пак није вичан трговати, те тако му се , без потребе државне , пзвлачп оенова досадашњег живота пспод ј њега а тиме се најпречим путем отварају врата српске државе насељаваљу и онаких страпаца, који неће баш допринети ојачењу српства у држави српској. Још је већа саблазан са гледишта грађевинскога како се гради тамник (тунел) код Рипња. Ту је напредњачка влада откупила градитељпма зсмљиште да се праве цигље којнма се подграћује свод у тамнику. Но ваља знатн да у том тамнпку вода провнре са свих страна. Па сад нека читаоцп себи зампсле, како ће цигља, па још р1>ава цпгља,

моћп зауставити воду да непроцурује у тамнпк, и да не штети свод и да не смета сваки час провозу железничких возова. Очевидноје да ће то моратп битп ненсцрпнп извор непрестаним оправкама и непрегледним вечитпм новим н новим трошковпма. којнх ће накнаду предузетници тражитп од државе под пзговором, да је то покварила вода, дакле виша сила, Согсе тајеиге. Ако тада будемо нмали владу и савеснпју и разумниЈу и чвршћу од напредњачке, она ће ипак од напредњака п у томе послу наследити, ако ништа друго, оно — бар прнјатне парнипе. Па шта је, запитаће чптаоци , с нашим дпректором еа нашпм надзорницима, инспекторнма. у опште с нашим државним инжињерпма? Зар онп то не впде? А впде ли. за што. по дужности, неопомињу владу на те неправилности и опасности? А чине ли ту своју дужност, а узалуд, зашто не изађу на јавноет те не скину пред народом одговорност еа себе? На све то ћемо одговорити у другом чланку.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Румунскпм листовима јављају из Добруче, да од неког времена многн руски н бугарскп оФпцпрп обилазе румунске гарнизоне на Доњем Дунаву. Румунске власти указују тпм ОФицирима највећу нажњу. шта више показују им околину и поједпна утврђења , п иду им у евему на руку. Држп се да ти оФицпри имају задатак да пспптају земљиште . н да обележе згодна места за преброћење Дунава — за случај. ако бн дошло до тога да руски козацп опет напоје евоје коње на Дунаву. — У Петрограду очекивају кнеза црногорског Нпколу, који ће скорим доћи праћен својим министрнма Врбпцом п Радонићем. — Крал, п краљпца грчка дочекани су лепо у Петрограду. Чим су тамо прпспелп, одмах су отпшли у Петро-Павловску цркву да ее поклоне гробу покојног цара Александра П. — Из Букурешта јављају да је мпниетар-председнпк Браћано поново образовао мпнистарство. Он је уједно п војни мпнпстар. Даље су постављенп: Дим. Стурпа за мпнпстра спољнпх п Кпка унутрашњих нослова, Статеску правде, Лека Фннансије, Аурелијан ваставе. — Поговара се да је царскн породпчки савет решио да се Александар Ш крунише у Москвн 1 септембра о. г. ПЈјјпреме се чине у ве-