Srpska nezavisnost

— 45? —

о целој стварн. Као пгго је познато у овим крајевима ни један преседник општине није бог зна како образован, па још кад се деси за старатега по неки аминашки јарџија, да видите како се учитељу везе, јер они неће то другчије да узму него да је учитељева нрнјава проста тужба управх>сна противу кметова, н тако у место да изврше нарсдбу срескс власти, постарају се да учитељу непрплике створе. Прво покуша* вају код народа, отпочну купитн од њега прирез па га опет терају код школе да кулучн, н кад когод упита за што се то с нама чини, онн му одговоре, па учител> тужи, и тражи; зар невидите да ће да нас упропасти! Народ тада онога проклиње који је учнтеља њима н пратио, па кад им ни ово не испадне за руком онда се послуже и другим начином, наговарају л>уде да учител»а туже, нлн ако нм и то не пође за руком они онда самн подигну тужбу министру у којој наводе како учител> напада па свештеника у цркви, како му говори како обреде да свршава, злоставља децу, људе врбује на партије и приморава их да се претплате на неке политичне новине; како је саставио некп одбор „ђачког удружења" и т. д. По њиховој тужби г. министар наредн да се има ствар на лнце места нзвндитн, среска власт упути по некога да овај ислеђење над учитељем обави; овај полнцајац пошто је обавио над учитељем ислеђење понова је саслугаао опшпински суд и бившег алекснначког јарџију, који су по учитељевом одговору тужбу подизали, н за тим је, што /е најчудннје, позвао џреко кметова сву школску децу у механу да и њих претоколарно саслуша. Зар може и сме ово бпти ? Зар школска деца да се у механи саслушавају? То је ето учннио Светозар Милошевпћ срескп писар, који је осим тога прилпком једне велике кише изишао у срез н тамо некако око Џепе нли гдегод на путу ишамарисао је неке сакате кметове н послао их везане у Врању, па онако пијан ободе коња те у Ораовицу како је дошао, он најбоље зна; У Ораовици насртао је на учитеља и учитељку пред свим сељацима како је учитељ осуђен на три дана затвора; ружио је механџију и претио му да ће га он наредити ако му трошак наплати, и називао га погрдним именима. Бто, таким се људма овде поверава да надзиравају школе.

Званична исправка „Српска Независност ц у 112 бр. под „вести из народа" штампала јеједну нотицу одавде из Врањ : „како полиција по округу гони учитеље ; како им преко

својнх прнсталца ствара којекакве неирилике. како бн нм нашкоднла н т. д." Колико мстнне у овоме нма, вндаће се из овога: У целом окруту, протнву јсдног једнтог учнтеља предузето је ислеђењс због полнтнчке кривице, која се тнчс владаооца, но н он још ннје узнмат на одговор. Осталн учнтељн, у целом округу, ни један нн зашта није повлачен н узнмат на одговор, а мање да им се стварају кривнце и да страдају на правди Бога; дакле донета нотица сасвим је измишљена: „да полиција по округу гонн учитељс и ствара нМ свакојаке неприлике и кривнце". Од начеоништва округа врањског Л2 4690. 4 августа 1882 год. у Врањи.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Рођен дан Њ. В. Краља прос^ављен је у престоници уобичајеним начином. Пре подне је била свечана служба у саборној црквн на којој је Њ. В. Краљнца присуствовала у народном оделу. Па теразијама образовала је војска шналир и иоздравила је Њезино Велнчанство при провозу. У вече беше на топчидерском брду спремљен ватромет, но због кише и ладног времена морао је нзостати. Варош је била окићена заставама а у вече осветљена. — „Српске Новнне" од уторника донеле су текст конвенције о уапјамној"и,омоКи у сулским 4*лима, о издавању криваца , о нослеђима и о иловилби све закључене између Орбиј« и Аустро-Ушрске. — Бечка „Трибуна 1 * јавља као позитивно , да је маџарска кредитна банка закључида са српском владом уговор због монопола соли. Дакле и ово испод руке, а лицитација ће тек само Форме ради да се одржи.

0 ПИВАРСКОЈ ДРУЖИНИ (н АСТАВАК' При прегледању ових рачуна сравњнвали смо књиге са документнма, па смо овим прегледом и сравнењем нашли : I. По књигама: По главној књизи за 187 3 / 4 годину, а на основу биланса што су гапредглехачи рачуна од почетка друштвене радње па до 1 априла 1873 за које време друштво сматра Симу Миленковићаза управљача, његовом радњом он је задужен друштву и то : а. Са зајмовима које је онучинио одборницима : гроша чар. пара Драгољ. С. Поповићу 24.000 Јовану Дилберу . . 6.000 Велимиру Протићу . . 12.887 Мијаилу Ристић у . . 1.200 44.087 б. Са недостатком у 273.294 30

Свега 317.381

30

V

Елеонора се погледа, внде оне танане борице на своме челу, које се у даљинп губише, па уздахну, јер мишљаше да се са тим уздахом прашта са љубављу. Она тада заче мушку мисао, узвишену над женским ситнаријама, мисао, која опија за неколико тренутака и која заносом својим може да протумачн ону благост северне Семнрамиде, кад је своју младу и лепу супарницу удала за Мамонова. — Кад се тако поштено владао, рече, хоћу му помоћн да добије и милионе и девојку, ако је та мала госпођица Мињонова тако ружна, као што он каже. Три ударца, куцнута на елегантан начин, пријавише херцега, коме његова жена сама отвори врата. — А! теби је боље, мила моја, викну он са претворном радошћу, коју дворани знају тако добро да показују и коју кад шмокљани виде тако лако дају се ухватити. — Драги мој Хенриче, рече она, ја заиста не појмим, да ти још ниси добио наименовање Мелкијорово, ти који си се за краља жртвовао докле си био министар за ону годину дана, макар да си знао, да ћеш на том месту једва и годину дана бити. Херцег погледа у Филоксену, а коморница му неприметним мигом показа на

Са оволнком сумом задужеп је био Снма на главној књизи за 187 9 / 4 год. На одужење овог дуга употребило је друштво зајмове, које је Сима гореименованим одборницима дао, примив зајмове у оним цнфрама да друштву вајмо□рнмци дугују, н по томе, кад се она ци♦ра зајмова одбнје у 44.088 гроша, онда остаје дуга Снмина 273:294 гр. и 32 пр. чар., па је са оволиком сумом Сима и задужен ио главној књизн 187 4 Д год. На одужење овог дуга, уписује друштво што је примило ох власти и других у име кирије и других новаца и то : Од кнрије преко полиције 2519 гр. 20 п. „ „ Тодора Костића 2710 гр. 20 п. Свега 5230 гр. чар. По овоме кад се одбије та сума, онда остало јс дуга од 1 Септембра 1876 год. 267.064 гр. и 32 ■. као што је означено у главној књизи на листу 10-ом. На одплату овог уписано је, што је примљено од власти у име кирије и дуговања и то: а, од нолицијс 2. Марта 1877 .... 1.210 гр. 10. Октобра „ 500 гр. 20. Јануара 1879 .... 7.509 „ 25. Августа „ . - . . 2.380 „ 23. Септем. 1880 у више пута 4.720 „ б, од трговачког суда: Из масе Мохачанинове . . 1.759 „ Свега 18,078 гр. 30 п. По овоме кад се ово одбије од остатка дуга, онда би Сима остао друштву дужан од 1 Октомбра 1880,год. свега 249.986 гр. 02 п. Према овоме, н по самим књигама требало је само онолику суму дуга Снминог ставити у биланс а не {Ј48.744 гр. и 10 п. као што су прегледачи друштвених рачуна ставнлп, и према томе увећали су дуг Симин, а тнме и активу са 98.758 г. и 8 пара. Увећање ово дошло је отуда, што су одборници купив Снмин „Турскн Хан ц Августа 1879 год. од тада плаћали и дугове Спмине што су на том доОру били, па су са овим плаћањем задуживали Симину партију, — у место да су тиме друштво одуживали у куповној цени „Турског Хана^, тако стављено је на партију Симину. што је друштво платило, н то : 1. Августа 1879 г. добошарија 3.788 гр. и 20 п. 28. Септембра „ управи Фондова . 77.569 гр. и 20 п. 26. Новембра 1879 дуг г. Панти Јбвановићу 17,400 гр. Свега 98.758 гр. и 10 п. По овоме кад се ова циФра захужења дода оном остатку дуга од 1 Октомбра 1880г. у 249.986 гр. чар. Онда излази таман она цифра која је и стављена у билансу под тачки 5-ој у 348.744 гр. и 10 п.

као да је Сима оволико био дужан на крају Септембра 1880 године. Друштво није могло задуживати Симу и са оним сумама, што је од куппвне цене за „Турски Хан и плгЊепо таксе и дугова, што се је затекло на том добру, него је имало најпре себи по књигама да задужи са куповном ценом, па после да одужује са појединим одплатама од те цене, и пгго овако није учињепо, ми бележимо као једну неправилност. На питање, зашто је овако неправилно рађено, одборници су навели као разлоге ово: што до краја Септсмбра 1880 год. нису још добили тапију на „Турски Хан ц и пгго није изашла распоредна пресуда по Симином дуговању. Међу тим разлози ови не стоје ни у колико, јер су знали да је друштво сопствсник овог добра од 3 Децембра 1979 год. и по томе што би платили за то добро, — платили би за друштво, а не за Симу, нао што су и кнрију од тог добра и од тог времена рачунали за друштво а не за Симу. Осим тога одборници су знали још и у том времену, шта имају да примају од Симе јер је то охређено пресудама судскпм које су биле још ранијеизвршне, и по томе одборници су знали шта 1 од Симе имају да примају за друштво, те им није требала распоредна пресуда ј на којој су очекивали. Не само да су одборници нсуместно ' стављалн на партију Симину и оне ду; гове његове што је дуговао другима на „Турском Хану ц плативши их до краја | сеитембра 1880. год. него су продужили тако стављати их и даље све што су за њ платили дугова, који су били на овом добру. Тако ставилп су му на дуг

као да друштву дугуЈе, платили за њ : 4. Октомбра 1880 г. дуг Хаџи Томп . . . 7. Октомбра 1880 г. дуг Јов. Шапчаннну .

и ево што су 13.440 гр. 50.120 гр. 20 п.

Свега 63.566 гр. 20 п. И над се ова сума Симиног дуга дода ономе што је у билансу показано у . . . . 348.744 гр. 10 п. Онда би изашло да је Сима друш. дужан 412.310 гр. 30 п. као што то и стоји у књизи друштвеној, — што га друштво по сампм књигама задужило, п тако изгледа, да се Снма не само није друштву ни уколико одужио до 7 октомбра 1880 год. него да му се је до тога дана све више задуживао, и ако му је, све што је имао узапћено и продато, и по томе није чудо, што жалиоци праве примедбе на овај рачун. Одборници саслушавши ове наше примедбе, у погледу на одужење п задужење Симино у марту месецу ове године, сасв м су другн рачун о томе задужењ\' и одужењу начинили и у књигу упн-

писмо из Хавра. које је на тоалети било. — Ти ћеш се у Немачкој назевати п вратићеш се у завади с Мелкијором, рече херцег искрено. — А зашто ? — Та зар нећете бити онда увек заједно?... рече овај бивши посланик са смешном доброћудности. — А не, рече она; хоћу да га оженнм. — Ако је веровати Ерувилу, драги наш Каналис и не чека да му ти будеш проводаџија, прихвати херцег смешећи се. Јуче ми Граплије читаше места из писма, што му га је херцег писао и које је без сумње његова тетка удешавала за вас; јер госиођица Дерувилова, вазда вребајући какав мираз, зна да се ја и Гранлије скоро свако вече картамо виста. Добри онај мали Дерувил моли кнеза Кадињана, да удеси у Нормандији краљевски лов и препоручује му, да тамо доведе краља, како би завртио главу госпођици, кад буде видела да је сва та парада њојзи за љубав. И заиста. две речи Карла Десетога све би у ред довеле. Ерувил вели, да је та девојка неописано лепа... — Хенриче, ајдемо у Хавр! викну херцегиња упадајући мужу у реч. — А под каквим изликом ? рече озбиљно овај човек, који је био један од повереника Луја Осампасстога.

— Ја још никад нисам била у лову. — То би подносило, кад би краљ тамо ишао, али то је штрапац да се тако далеко пде у лов и он неће ићи. баш сад сам с њиме о том говорио. — Можда би мадама могла тамо доћи... — То би вишс вредило, прихвати херцег, па херцегиња МоФрињезовица могла би ти помоћи да је одведете у Росни. Краљ у том случају не би замерао, ако би се за лов узели његови коњи и кола. Немој ићи у Хавр^ драга моја, рече херцег с очинс««.м старањем; то би те растужило. Ја мислим, да би ово бољн начин био. Гаснар има на другој страни бротонске шуме свој замак Розамбреји, па што се не би искало, да он дочека све те људе ? — А кј да их дочека? — Па његова жена, херцегиња, која иде на причешће заједно са госпођицом Ерувиловом; опа би могла замолити Гаспара, а та матора девојка нека је поучи. — Тн си прекрасан човек, рече Елеонора. Ја ћу написати неколико речи маторој девојци н Дијани, јер треба да наручимо ловачко одело. Ја мислим. да овај мали шеширић особито даје млад изглед. Јеси ли јуче био у добитку код енглескога посланпка?... — Јесам, рече херцег, сад смо се изравнали. — Пре свега, Хенриче, обустави што се тиче Мелкијорова оба наименовања... Пошто је нанисала била десет редака лепој Дијани МоФрињезовици п знања ради једну реч госпођици Дерувиловој, Елеонора завитли овај одговар као ударац бичем по Каналисовим лагаријама. Госиодину барону Каналису. „Драги мој песниче, госпођица Делабастова врло је лепа, Монженод ми је доказао. да њен отац има осам милиоиа, ја сам хтела да вас њоме оженнм, зато се срдим на вас, што нисте имали поверења према мени. Кад сте имали намеру идући у Хавр да жените Лабријера, ја не разумем, зашто ми то нисте казали пре но што сте полазили. И зашто да петнаест дана не пишете једној нријатељици, која се тако лако као ја узнемири? Ваше је писмо неколико касно дошло, ја сам већ била говорила са нагаим банкером: Ви сте, Мелкијоре, детињасти, ви спрам нас употребљавате лукавство. То није добро. Сам херцег увређен је вашим поступком, вели, да ј се не владате као племић, чиме у сум! њу долази поштење госпође ваше матере. (Наставиће се)