Srpska nezavisnost
\
— 477 —
поднео призианице, које је по преноеу покуповао (све у 26. коиада| као да је дало и еело. Деретин: Сено. Јечам. Пшеница Елда. 420.000. 52.400. 22.100. 12.500. 671.000. 61.000. 22.100. 800. 220.000. 45.300. 22.000. 415.000. 46.000. 320.000. 16.000. 322.500. 63.000. 620.000. 42.000. 255.000. 53.000. 648.000. 378.700.
35.300. ока.
3,891.500. Куауса. Кромаира. Кукуруза. Болова: 4000. 5000. 22,500. 1а 2000. 3000. 23.000. 10. 2000. 4000. 45.500. 8000. 12.000. Оваца. Крава : 50. 10 комада. 20. 70. И тако : Кад се пренесу оне суме еа стране па додаду овима излазн онолико колико у три среза није могло имати, а камо ли у та два селца са којих су се хтели помоћу Перише још вигае обогатити : А. Протов и остали „Виделовци.^ По књигама реквизиционим стоји овако : Села КушиК и Деретии дали су реквизиције свега = 111.628. гр. чар. цео срез моравички окр. Ужички где и ова два села КушиК иДеретии улазе свега = 254.628. гр. чар. Сав округ Ужички п варош Ужице свега= 1,506.978. и /чо г - ч А сам Периша ио '26, и словом двадесет и шест комада иризнаница прибављених и справљених од села Кушића и Деретина, тражио је за себе и своје = 4,447.815. гр. чар. што износи три пута више но што је дао цео окрут Ужички и варош Ужице, где Ал. Нротов борави и од пријатељице Аустрије богати се. — Објава у најновијем стилу -внделовом. 1Јављамо читаоцима. којима п Видело и не долази до руку, да је „орган сриске напредне странке," поражен чланком нашим „Сриска црква и — п Видело, ц у свом јучерашњем броју једва једном признао, да је пут, којимјевлада „казнила г. митрополита шихаила савршено погрешан, јер је и неуставан и неканоничан и незаконит." У заносу свогапокајањаиште ..Видело и да се министар Стојан Новаковић позове за то на одговор и да се стави под суд за гажење устава. повреду закона и гонења православне цркве.
— У нонедсоник 23 о. м. држан је у саборној београдској цркви иарастос пок. Сими Игуманову из Иризрена. На парастосу је чинодејствовао г. митрополит Михаило са випге свештеника и два ђакона. Покојни Сима био је ваљан српски патриота, он је и сво своје имањс оставио на просветне цел.и. Његовим трудом и жртвама гаирила се нросвета но Старој Србији. где је основао богословију и семинарију. Жеља његова да види и Стару Србију ослобођену није се испунила, и он је легао у гроб са болом и тугом Нека је лака српска земља у Призрену честитом родољубу Сими Игуменову, а кад буду и пределп Старе Србије ослобођени и у славном Призрену заленрша се српска застава, онда ће се и честитој старини Сими дићи достојан спомсник. Одговор ^Виделу" Бранећи свога Алексу Протова, у његовој гапекулацији са реквизиционим признаницама, „Видело~ се чеше и о мене пребацујући неком п књижевнику ц како је, вели, у ствари Миленка кмета из Крагујевца на делу показао, како се може номоћи онима, који тргују са ФалзиФицирањем докумената. Да ли је доиста било каквог ФалзиФиката у документима о грађењу цркве Крагујевачке, то мени није познато, нити сматрам за потребно о томе овде говорити. Нећу да говорим ни о томе, чијом сам интригом и каквим иодлим средствима и ја уплетен био у оптужење о том ФалзиФикат}'. Прећута ћу и то, како је и смешно и детињасто било у том ФалзиФикату представл.ати да је цела оштета ФалзиФикатом била око 600 дук. ц. а на нодмићење као да је мајстор дао 800 дук. ц. Ја ћу само да констатујем да је мене још првостепени суд био ослободио као невина у том оптужењу; да ме је апелациони суд ослободио из недостатка доказа, а касациони суд да је одобрио овакву нресуду апелацијоног суда, коју су изрекли већином чисти овејани _напредњаци- судије. Код оваквог стања моје ствари, _Видело" даје жалосну сведоџбу о „својим судијама, и ако је истина, што оно вели у своме 116 броју овог месеца. да би ја за моје ослобођење имао да благодарим једном „књижевнику." Зар је тај један толико могао да упливише на -верне напредњаке. а ? У осталом и кад би било заиста какова ФалзиФиката у мојој ствари, он би и једва износио стотине, а ФалзиФикати вашега Алексе Протова н комнаније из-
носе милионе. Међутим оно, што „виделовци" износе противу мене неистина је и као такова жигосана је судеким пресудама а оно гато се дознало и ухватило о ортацима најновијих ФалзиФиката суштд је истина, иа -Видело" ћути као заливено. 22 Августа 1882 год. у Крагујевцу Миленко ПетровиИ бивши кмет Крагујевачки
НДРОДНО П030РШТЕ* 15 августа 1882 париска сиротиња Драма с предигром у 6 чинова Редитељ Цветић. Идеја овог дела је и озбиљна, и смешна. Бризбар и Ни казују нам да је права сиротиња у црном капуту. Њихов Фабијан РокФељ збори да је ннр. већи сиромах песник који излази из болнице а вели да се враћа из Италије; или нпр. сликар коме слике нико не купује тако да нема зашто кунити ни боја ни кичица; или новинар без претплатника једном речи сиротиња у Фраку и цилинДРУ — него ли просјак који проси за милосгињу или надничар који својом зарадом има да издржава целу породицу. И уверени да такве сиротиње има на свету писци нам овога пута сликају чудиовате догађаје: Једна нородица славна и богата, уживајући у изобиљу, пронада изненадно и коначно тако да јој најзад и сам желудац ноставља алтернативу: 1:о 1)е ог по1 4о ће. Дошло је време без залогаја хлеба. Шта ради породица сада? Жалећи за некадањим својим животом, сматрајући за понижење да се својим белим рукама прихвати сур^ва рада а хотећи да јога свету импонује неком својом богатагаком чагаћу и уображеним достојанством — она се облачи у најфиније хаљине и — гладује. Рад је за њу срамота. Најзад чујте, у оскудици рада она дође и до — прогање. Да се објаснимо. Индивидуални понос у човека већином је јако развијен. Субјективност му је урођена. Према томе ми увиђамо да има те тако назване сиротиње у црном кануту- Доказа томе готово није нужно наводити. Врло је рстка ствар да човек коме су изненадно пропале хиљаде долази дотле да узме на леђа самар или ашов у руке. У таком случају већином понос и самољубље налажу одмах смрт или ужасну борбу за одржавање свога лажног достојанства. као што се већином тако и збива. Јсдан мој нријатељ говораше да је такво иојимање части и достојанства проста јсдна мана коју треба само исмејати. Ја пе мислим тако. Ево зашто: * Да бисмо пакнаднлн што сно до еада вбог превласти полихнчког нокрета морали ванемаритн мн смо наумилн доноснтн од сада колнко простори листа буду допустилн редовне недељне иввештаје о нриказима народног поворишта. Ако којн пут и старнјем и позиатијем комаду посветнмо впше разговора као што то обнчно бива, то је вато што смо же&ни да се што пре и што обилатијс одуасимо чнтаоцнма.
Грех, као иротивност врлини, пролази кроз три ®азе: ману. предрасуду и иорок. Иста је сиромаштина у црном капуту и белим рукавицама а без хлеба п умирући од глади? „Комична мана" вељагае мој пријатељ. Ја не мислим тако. Ја кажем да је негато вигае — да је предрасуда. М&на и порок вигае су индивидуални, усамљени, предрасуда вигае другатвена, рагаирена. Мана се просто исмејава, порок се казни, а предрасуда — она се исмејава и казни. У опгате, са њом се много озбиљније поступа. Сиромагатину у Фраку није довољно исмејати, она је као гато рекох озбиљна иредрасуда једног дела другатва. И основана на ограниченом појимању достојанства и части и лажним идејама о узвигаености живота — она се не унигатава простим исмевањем. За њу требају много озбиљнија средства о којима мн је овом приликом немогућс говорити. У томе правцу извели су и иисци своје дело. Али ја имам узрока да са обрадом драме не будем задовољан. Не норичем да писци имају извесног талента. Лепо звоне многе складие и огатре, доста ФилосоФске Фразе. Али то је све. Што ми се нарочито не допада и због чега цела драма готово пропада то је неизрађеност и недосљедност карактера. Та психологака неистиност тако јако боде да целина изгледа врло гаута. Шта хоћете са проблематичним Плантрозом? Је ли то анђео или ђаво, спасилац или млетачки трговацУ Ја не разумем. И никако не смем помегаати Плантроза из предигре са оним из чинова. Хтео је да буде представљен као анђео у несрећи. Али његово лице и срце имају две стране. И као гато је врлина вазда једна тако је и Плантроз само један гапекулативни швиндлер ибуфонкоји у очима невештих може изгледати као спасилац читавог човечанства — или, ако хоћете један идеални ћиФта са мало већом порцијом лукавства и јун&штва с којим се протура као момче пуно врлина. То ће држим увидети нажљивији читаоци који су видели представу. Међутим укусна игра г. Цветића учинила је те је Плантроз, и као карактер, постао, неправедно, љубимац и идеал публике. Иаузимајући Вилбруна (кога је г. Рајковић схватио вештачки до најмањих појединости) сва је остала карактерна израда храпава, тако да прсма сиротињи у зраку немамо баш никаквог сажалења. Андрија Берније се карта а код куће му немају леба да једу. Јога је којекако испао РокФељ у коме је г. Станигаић кменчан. Па и истинитост радње није аутентична. Неколико Беив ех тасћта сачпњавају заплет, тако да овај комад, са тако озбиљном идејом прелази у ред ршсев сГ бМоНоп-а, сентименталне епизоде које остављају гледаоце у нестрнљивој неизвесности тежећи очевидно за театралним еФектом као гато су: Гушање Плантрозово, врдалама Фабијана РоиоФеља, картање А. Бернија итд. Још нешто чини те ова драма морално банкротира а то је сретан свршетак који су аутори дали овој драми те тиме не само што не осуђују предрасуду, него је готово рећи још више и подхрањују. Представа је као и увек испалаокругло. Нагаи глумачки ветерани беху из-
ка племенита и лепа својства. Оне неколике речи, које су се измакле вагаој тетки и сестри, приморавају ме да вам тако говорим. Ако мислите да је потребно, сутра ире поласка у лов, биће моја мати по мене поручила да се враћам, гато се озбиљно поболила. Ја не бих да без вагаега пристанка присуствујем светковини, која је припремљена вагаим старањем, и где би моја тајна, ако би ми се омакла, могла вама непријатна бити вређајућн ваше разложне нретенције. Нитаћете ме : Зашто сам дошла овамо V Ја сам могла да не нримим позив. Будите толико великодушни и не уписујте ми у грех потребно једно љубопитство. Ово није оно што имам најделикатније да вам кажем. У мом оцу и у мени имате ви боље пријатеље но што ви мислите; па како је богатство било први нокретач ваших мисли, кад сте мени иришли — ја нећу да се тиме служим као ублажујућим среством за тугу, коју ви као учтив човек морате показивати — треба да знате, да сс мој отац занима ерувилском ствари, да његов пријатељ Димеји вели да од тога може што да буде, на је већ покушао да склони једно друштво. Гобенхајм, Димеји и мој отац дају иетнаест стотина хиљада Франака и узимају на себс да набаве остало шго треба номоћу новерења, што ће
га улити капиталистама, кад ту ствар буду озбиљно предузели. Ако немам част бити херцегиња Ерувиловица, ја сам скоро уверена, да ћу вас ставити у иоложај, да је једном иотражите сасвим слободни, а у високоме кругу, у коме је она... 0 ! пустите ме да довршим, рече она на један нокрет херцегов... — Ио узбуђености мога брата судећи, ја бих на сигурно изводила, да си добила снаху, рече госпођица Ерувилова својој синовици. — ...Господине херцеже, ово сам ја у мени доконала на дан наше првс шетње на коњу, кад сам вас чула да оплакујете свој ноложај. То сам хтела да вам откријем. Тога дана решила се моја судбина. Ако нисте добили жену, а ви сте у Енгувилу добили нријатеље, ако нас удостојите под тим именом нримити... Ова мала беседа, коју је Модеста добро нромислила, би изговорсна са толико душевне милине, да се великоме коњушару наводнишс очн, он узе Модесту за руку и пољуби је. — Останите овде докле лов траје, одј говори херцег Ерувил; моја малена за! слуга иривикла ме је на подобна одбиI јања: али ако и примам заше и пуко! вниково пријатељетво. пуститс ме најпре да се уверим код људи стручннх и 1 надлежних, да сушење мочара ерувил-
ских неће донети никакве гатете, него користи другатву, за које ми рекосте, пре но гато бих смео иримити пожртвовање ваших пријатеља. Ви сте племеј нита дсвица, па ако и јесте болно за мс, ! да вам будем само пријатељ, ја ћу се ноносити тим именом и то ћу вам доказати увек, у свака доба и на сваком | месту. — На сваки начин, господине херцеже, хранимо тајну: за мој избор људи | неће дознати, већ ако се мени самој не : би досадило, него истом кад ми мати ! иотиуно оздрави; јер ја бих хтела. да њсни први погледи благослове мога суђеника и мене... — Госнође, рече кнез Кадињан кад ће да иођу спати; мени је доказано да неколико њих међу вама имате намеру да с нама сутра идете у лов: ја дакле по мојој дужности јављам вам. ако хоћете да будетс Днјане, а ви морате као Дијана устати зором. Састанак је у осам и по сати. У моме вску ја сам видео, да жснске развијају вигае храбрости него мушкарци, али само за неколико гренутака, и ви све морале бнсте имати добру норцију тврдоглавости, ако бисте хтеле остати васцсли дан на коњу, оснм оис ујс гато ћемо јс имати ради доручка, који ћемо. као правн ловцп н ловице, кусатн из иеснице .. Јесте лн вн
све удиљ још све вољне да ее покажете као савршене јахачице ? Кнеже, ја сам на то обвезана, одговорн Модеста фино. - Ја јамчим за себе, рече херцегиња Шолије. — Ја познајем моју кћер Дијану. она је достојна свог имена, прихвати кнез. И тако. како вндим, бага свс нмате вољу на ту игру... Ипак, за љубав гиспођи и госпођици Вернељовима и за оне који ће овде да остану, ја ћу тако да удесим, да ће јелен морати доћи до на крај рибњака. Не бојте се, госнође, рече кнез Лудон, кад велики ловац оде из салона; онај доручак из песнице биће иод великолепнпм гаатором. Сутра даи у зору све прсдсказивагае. да ће да буде леп дан. Небо, застрто лаком сивом маглом, давагае вндети кроз паведрипу чисто нлаветнило, а иред подне сасвим сс разведри услед североисточна ветра. који је већ гонио оне ситне беле облаке. (НаставиКе се)