Srpska nezavisnost

— 488 —

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Што се могло још у почетку предвидети, тО је ево настуиило. Велпке концеспје п неоцењене жртве, што их је Пироћанац на рачун Србије прпнео на олтар грамзивој п ненаситој нашој суседки, Аустро-Угарској; нануштање наших пајживотнијих пнтереса, одрицање нашег истор1гјског задатка, бруку п неповерење, што су државнпци од 19. октобра „извојевали" Србпји у очпма српског п словенског света; — све се то показало недовољно да Србији очува — пе пријател.ство Аустро-Угарске, јер то је у опште ансолутно немогућа ствар — но наклоностп пријатељство аустро-угарске нолузваннчне штампе , која је, од како се памтп, владаоца, Србпју п парод срцскп ђутуре сумњичпла, нападала и ружпла. Неко време беху отровне стреле тпх суседних нападача и непријатеља нашпх пзветрпле нли чак п врховп им поломл>енп, п то је „прпмпрје" допста заслута нашпх Впделоваца, који су у тој ' периоди нашег државног жпвота драгово .Ђно вршпли улогу коју им Веч беше наменпо. Отпочевшп са злогласнпм Бонтуовпм утовором, онп су за кратко време утврдили чптав низ међународних уговора са Ау стро-Угарском, — све на штету Србије п српскпх интереса. Оап су Србпју морално и економно увукли у сФеру аустро-угарскнх интереса. и док су ту жандармску службу верно н искрено вршили, бечка н будпмпештанска полузванична гласила, ако не хвал.аху садашње прплике у пашој отаџбпнп, ћута^ху као заливепи о Србпјн п срнском народу. Једна услуга нзазпва другу, а чист рачун дуго пријател>ство. Тако је бар изгледало. Аустро-Угарска је стајала _на пикету- за Иироћанца, а овај је за то са својнм друговима нашао начпна да не буде неблагодаран. Но сада кад је црнац учннно евоје кад је Аустрпја Пнроћанчевом помоћу постпгла своје цел.п , кад у Србијп, бар за сад, нема шта внше тражитн; кад је ноцрпла све корпсти. моралне и матернјалпе, што јој је Србпја могла пружити, — сада се већ јасно опажа промена Фронта п први знацн аустро-угарске праве гшитике према Србпјн избпјају на новршину. Аустро-Угарска скнда полако маску, јер не налазн внше за ^вредно п нужно да тера своју дојакошњу благу суседску нолитику нрема Србији ; а што то чипн у времену кад се срнскн владалац бавп на аустро-угарском земл.ншту то је један зпак впше , да су аустро-угарскп званнчни н нолузвапичнп кругови, занесенн и опијепн својнм шовннистичким тежњама, својом грамзивошћу, арогантношћу н надутошћу бацнлп нод ноге сваку пристојност, јер јасно и отворено показаше да за њих у Србпји не ностоји вигае нншта што бн нм улевало респекта и што би вредно бнло обзира. рПест. Лојд и , оргап аустро угарсг јТ заједничког миннстарства спо.ђнпх послова дао је спгнал, и па тај глас ударили су и осгали листови у грдњу и нретње. Ево како н шта тај осведочени пријатељ Пиро&анчев ппше у своме 245 броју поводом оцепе одношаја Црне Горе пре-

' ма Русији и Аустро-Угарској, наглашујући у исто време немоћ Аустро-Угарскенрема Црној-Гори, што ова стојн под моћном заштитом Ру; сије; „Пест. Лојд" изводи отуда последнцу да Црна Гора, уверена у прпјатељство Руспје п рачунајући па то да се Аустро-Угарска плашп сукоба са Руспјом, може комотно да се тнтра са Аустријом, те назнва тај одношај несносан н сраман по Аустрију, што ова мора да трнн дволпчност Црне Горе, н продужује од речи до речн;

] Је енглески врховнн командант преместно свој главни стан у Касасину, а јуче је извршена концентрација војске у тој варошп. Свега има 15.000 са 50 топова. У Нсмајли су заостала два пука као посада. Пз Александрије јавл.ају под 27. о. м. да су тога дана звапичпе новнне саоиштнле нрокламацију султанову, којом се Араби-паша проглашава за бунтовнпка. Но у исто време јавл.ају да су се код Дамијета нскрцалп неколико турских офпцира п отншли у главнп стан Арабн-

„Не сумњамо да п гроф Калноки ! пашпн да му нонуде своЈе услуге. дубоко осећа понпжење п бесчаст-

ност у овакоЈ ситуациЈП монархнЈе, н да је бављење црногорског Кнеза у Бечу још више расиалило те осећаје; но сдруге стране нзгледа нам да је Његова Преузвпшеност (гроФ Калнокн) као створен за то, да ће се — п ако не вређајућим. алн свакако одсудннм тоном умети послужнтн да све то у очн каже оннма којих се тиче. Кнез црногорскп, Нпкола, нмаће дакле прплнке да се упозна с овом врлнном Калнокнјевом, а мн се надамо да ће се н Њ. В. Краљу Србпје за којп дан иста Прилика пружнтп кад буде свратио у Беч. Кад народи аустро-угарске, — истпна са свим протнв њихове вол,е алп ппак евршене догађаЈ'е не могу побрпсати н што то већ захтева част н углед монархије, — нодносе најтеже жртве да се очувају позицпје до кој'их смо берлннскнм уговором дошли; кад нашп најбо .ђи државници луиају главе како би најбоље сместплп Фаталну аквизпцпју на југопстоку монархије у по себп већ комплнцирап дуалнстички оквнр, — вал>да ћемо и тамо доле доћн до нјоле сношл .нвнЈ "ег положаЈ"а. Алн ако Србпја непрестапо тврди н на сва уста виче (сирома Пироћанац, зар баш тврди и впче ? У.) да Босна њој припада и да смо је ми украли, а Црна Гора то исто за Херцеговину велп. да она њој нрппада н да смо Ј *е мп без сваког права одузелп; па кад тп љубазнп суседн не презаЈ'у да сваку варпицу пезадовол,ства у окуппраннм провпнцнјама потппрују у пламен, да тамо свакп револуционаран покушај хране и ободраваЈ"у га п да јавнин н тајннм потпомагањем још већма експлоатишу сваку непрнлику монархије, — онда за нас тамо доле не цвати цвеће. Избор Ј 'е врло прост: или ћемо целу ствар напустптн. бол>е данас пего сутра , нли морамо бпти па чисто. Србија и Црна-Гора морају најсвечаније признати. а то мора и свакоме бити јасно. да они у ти1У1 окупираним провинцијама немају шта тражити. да смо ми тамо господари и да ђемо као таки и остати. Ако ннсмо у стању то постићп, онда просто бацамо сав новац п труд, што на те земл>е трошнмо. и онда *е се суверени Србије и Црне Горе и даље у Бечу частити. провађати и дати „хонорирати ".а њиховн јупачкн народп са племенитим Вошњаццма н Херцеговцима исмеваће п дал,е глупе швабе, којн иростодушно хране змију, којој би једпнм срчанпм ударом моглп главу размрскатп". Треба лн свему томе коментара?! — Данас се очекује наиад енглескнх трупа на Телелкебнр. У недел>у

дописи

Москва I- 4 августа. Ннсам вам одавна писао из свете матушке руске Москве. Било је ваздан ствари о којима би се могло писити. али ја сам се вазда уздржавао. познавајући садашље околности у Србијн. Истина да те околности немају ништа сроднога са народом, јер су оне рукотворине неколицине л»уди, који се свакпм именом пре могу крстити, само не патрпотима. У крутовима руских патриота сажаљевају Србпју и српски народ, алн н љпх теши то, што знају, да све оно што не истиче из народа не може имати дуга века, но је еФемерно-пролазно. Руске патрпоте жале што је Србија дошла у таковп положај, да судбоносни догађаји, којп могу свакога часа наступпти, могу ; проћи без икакове користи по њу. Но све те жалосне околности у Србији, па и увреде што су их извесни нанелп н словом и делом Русији и руском народу, нису и опет били у стаљу да поколебају код руског народа п љегове праве н патриотпчне интелигенције љубав п симпатпје према српском народу. V Руспјп пмају лепо мпшлеље о народу срнском, о љеговој свестп и карактеру, они знају да један млад и здрав народ као што је српски не могу 1 отровати ни спољнп ни унутрашљи непрпјатељп, а најмаље они могу пореметити ону свету везу нзмеђу руског и српског народа, која се вековпма кристалисала у душн и срцу српског народа. Цсторија српског парода показ\-је јасно да народ српскп пма бистар појам о своме позпву п своме задатку. Од вајкаде су спољнп непрпјатељи преко унутрашљих себнчљака плели замке српском народу, алн српскп је народ својом свешћу кпдао те залше и ишао путем свога историјскога определеља. Два по1 следља рата, које је српски народ водио за оствареље своје задаће, уверилн су свакога колико животне снаге има српскн народ. И такав један народ у стаљу је да кроз сва нскушеља прође п себе очува. То познаваље српског народа, . улпва наду Русима, да ће он битп у стаљу спастп свој државни брод од вртлога у којига бацише спољнн н унутрашљи непријатељи. Догађаји који морају скорим наступити треба да донесу корпсти п Србији и српском народу. А донеће је само онда ако народ свом силом прегне, да пође и опетпутем свогаисторијског определеља. Ми смо тврдо увергнп да српскп народ има те снаге, а ми се поднуно уздамо н у победу те снаге. Код нас у Москви чине се велпке и сјајне припреме за крунисање царево. Света матушка Москва отвара радосно своја недра, да с најчистијом љубављу прпмп п дочека свога љубимца, цара Александра Ш. Руски народ похитаће са свију крајева пространог руског царства у свету матушку Москву, да участвује у великој свечаности, у крунисању цара, кога искрено љубн и на кога полаже велпке наде. Иза Москве није изостао ни српски нодвор у Москвн. И ту ј јасан појам о Руспји, и да он жели да

ликом свечаног крунисања руског цара. да покаже браћи Русима, колико силно српски народ љубн и поштује руског цара и руски народ. Без сумње да ће и из Србије похитати те ће скромни српски подвор у Москви бити пун Срба, који ће искрено и отворено да покажу браћи нашој Русима, да су све мајсторије појединаца непатриота ништаве. да оборе свету везу нашу, у којој лежи јемство на нашу лепшу будућност. Вп без сумње тамо читате из страних, непријатељских новина, како јеунутрашње стање у Русији ровито, како је ннхилизам овладао и ирети опасношћу целој Русији. У расиростирању такових лажннх гласова особито се одликују Швабо-маџарске новине, јер њима иде у интерес да Русију оваливаже пред осталим словенством. Но будите уверени да су ти гласови проста и пакосна лаж н ништа више. Нихилизам је код нас ннштавило, на кога нико ни не обрће главе. Истина страни агенти својим новцем врбују из талога друпггвеног поједпне мрачне индивидуе, да с њима извршују своје пакосне планове, али руски је народ кадар да тима изметима свагда п у сваком случају стапе на пут. У последње време показало се да Аустрпја својим новцем куптје и најмљује такове мрачне људе, који спадају међу најгоре људе и већином су странци. Осведочпло се да тн нзмети имају све саме најновије аустрпјске банкноте, и да су неки из нпжег персонала прн аустрпјском посланству у Петрограду били са њима у свези и њима давали новац. Усљед тога на протест руске владе учпнићеду се промене у персоналу аустријског посланотва. Нама је већ давно позната ствар да Немцп п Аустрпја желе нама зла, и да у свакој нашој несрећи онп ликују. Не сумнајте ни мало, да и у смрти славног Скобељева нпје рука немачка. Но организам руског народа здрав је, њега нису у стању отровати неколико стотнна туђпх најамника. По где који од тих туђих најамника нокуша да уђе и у народ, но народ их хвата и одмах предаје власти. У Москви несмеју онп ни жпви да се покажу. јер свест и патрпотизам Московских грађана бедем је протпву свега зла што непријатељи руски хоће да унесу у крнло руског народа. Здраво је и чило срце Руспје света Москва, њу нико нпје у стању поколебатп, нпти јој потамнетп њен историјскп сјај и славу. Немци су у Москви после смрти Скобељевљеве осетплп шта то значи народно огорчење, и сада несмеју ни да се живи покажу. У јеврејима су наши непријатељи имали најзгоднији материјал, којим су се служилп протнву Руспје. алп рускп је народ брзо умео и том злу наћи лека. Нека дакле не ликују напш непријатељи, сваки њихов покушај нпштав је, п Ртсија остаје здрав н чио колос, који ће непрестано корачати путем свога псторијског определења. Мп знамо да се руски непријатељи боје Русије те би ради да Руспја ослаби и онеспособи се за своју задаћу. Но то им све не помаже нпшта, Русија ће своју задаћу пзвршити славно н поносно. Саучешће које је сриски народ показао у велпкој тузи руског народа поводом смрти Скобељевљеве, прпредивши готово у свима знатнпјим варошима парастосе, уверпло је руски народ. да српски народ стојн чврсто и непоколебљпво уз свету заставу велпких словенскпх интереса. Та окоиност управо утврдила је руски народ у уверењу, да неколицина људи не престављају народ српски, који је остао веран својим традицијама п своме историјском определењу. Лепа појава и непобитан доказ будне свести народне. Ја ћу вам се од сада чешће јављати, јер вндим да је потребно да вас упознам са правим стањем ствари у Руенји. Уверен сам да народ има чист и

се чине припреме, вредни и ваљани нгуман ерпског подвора ТеоФило, потпуно је схватно свој положај. Он познаје расположај свога народа, па хоће и прп-

што више дозна н чује из Русије, одакле он у садашњнм својим тешким приликама једино очекује спаса. Б. 3.