Srpska nezavisnost

— 508 —

срсског Јиста, _Нидела", чији су патрони бар толико проиућурни да 'знају куд су одвелн и куд ће у крајњој мети одвести брод Србпје, ако тако и дал>е устраје. Но „Виделу" и његовим патроиима као да је то иоследн.а брига. Њима није доста, што се ругају жалосној судби једве несретне земл>е . н што из лажне куртоазнје дижу у небо Енглеску, вал.да да у њених првака иснросе онроштај због Гула, — они ево с брда с дола потржу мнсирске дога1>аје да прете зем .ЂИ којом управл.ају , да застраше народ који нх трпи да упоређујући миснрске догаћаје са нашим прилнкама избаце пуну торбу Фраза о обазривости народне полптике н будућности Србије. Шта више. онп не презају да се својим кал,авим прстима дотакну .. подизања народног морала. чедности" и да у пустој неразјашшеној охолостн прнграбе прпвилегију .гајења великнх карактера. неговања и подизања војног духа" и. т. д. Човек чпсто мисли да сања. Зар .Впдело а да говорп о подпзању народног морала . чедностп , кад је швпндл Бонтуове ере опасао целу Србију: кад у земл.и у велпко цвета разбојништво; кад је лпчна спгурност скоро на нулу сведена? Зар .Видело" да се размеће гајењем великих карактера и то баш у нстом тренутку. у коме се један од првака његових Алекса ПоаовиК, због простог срампог злочина, због Фалзнфиковања, ставл.а у затвор? II још „Видело" има образа да проповеда о моралу и карактеру; још има срца да се смеје жалосној судби Мисира! — Нзванредан и одушевл.ен дочек кога је Руспја спремила црногорском кнезу пзазвао је на разним крајевима Европе разне утиске. Но свп без разлпке нризнају том дочеку велпку важност. И доиста кад се узме у призрење како је кнез Никола хладно прим.Ђен у Бечу и како су бечки па и сами будапештански лнстови же .Ђно прнхватпли прплику да излију свој гњев и своју мржњу на владаоца Црне Горе. онда је у најмању руку зваппчан дочек кпежев у Русији демонстра-

ј пија против Аустро-Угарске, а шта { то значи кад се Русија лаћа тпх срестава, о томе мПслнмо није нужно ни речп тромпти. 0 судбп Араби-паше још се ништа поуздано не дознаје. Заробл.ени воћа мисирскп ставиће се по свој прплици пред војенн суд , но сви су изгледи да ће му Енглези живот спасти. Та је претпоставка у толико вероватнија, што је евглески главни командант саопштио званично КедпФу решење енглеске владе , да се смртна казн ни на једнпм побуњеником несме нзвршити без одобрења њеног. Мнсли се да ће Араби-пашу просто протерати из земл.е. Указом Кедифовим распуштена је сва миспрска војска; у исто време помиловани су свп официри п војпицп. који су се под командом Арабп-паше борили против Енглеза. Тај великодушан корак учпнио је добар утисак п сломиће по свој прилици п последњи отпор којп је претио КедиФу од посаде у Дампјету, где заповеда Араби-пашин прнеталнна. Абдала-паша. над више од 10.000 л>удп. Но за случај ако се Абдала не би хтео покорити Кедпфу, посешће енглеска војска и тај последњп утврћен положај побуњенички. Командаптн су у том смпслу већ примилн наредбу п маширају са својим оде .Ђењнма нрема Дамијету. — Цар н Царина руска са многпм члавовима царске породице и црногорским квезом отпутовали су из Петрограда у Москву. — Аустрпјскн ћесар бавио се са евојом породицом неколико дана у Трсту. За то време похапгаенп су многи Цталијанп о којима се сумњало да су Предептпсте и да су хтелп ћесара да убију. Та се сумња још повећала кад су на два места блнзу пталијанске границе случајно ухватили неке бомбе што су за Трст биле спремљене. — •>■>» дописи Ниш, ->0. Августа 1882. г. Многн доласци овамо свију великих и малих агената. комесара и комесија внделовачкнх: још не беху доста да нс-

црпу проблематично нспнтивање њнно за велике виделовачке цели. И ето подиже се те овамо дође главом министар Новаковић. Долазак његов „Видело" је маскирало својом објавом. да ће да прегледа овде учител>ска предавања. Но ми смо одмах помислили. да ће то бити за нешто сасвнм друго а не за преглед предавања, на која је овамо позвана ради вежбања неколицина мало спремних учитеља. За тако крупан долазак сувише је ситан тај узрок. То не би могло имати ни најмање своје практичне вредности ни за напредак наставе ни за напредак учитеља лично ако би за њих напредак био услов њин успех на послу наставе школске. Јер зна се, да је г. Новаковић свршио правнички Факултет и ништа внше; и да се он бави књижевношћу за добре хонораре свих могућих друштава, Фондова и задужбина , а никад се није бавио и небави педагогпјом. Дакде нн школом нн практнком он није педагог. Па на што да он гледа стручне педагошке послове; шта може то његово гледање [вредити за папредак наставе и учител>а у основннм школама ?! Међу тим његови претходници већ су се постарали установом просветнога савета, за нсинтивање, раеправл>ање и решавање свега што треба за наставу и учитеље у основним школама. Што је је још могао желити за ова нредавања, као и за тачне извештаје у свему, г. Новаковић постарао се избором својих верних Ковачевића, Марковића, Пеливановића и т. д. Наша слутња о доласку г. Новаковића, испунила се. Г. Новаковић дошав овамо изволео је одсести и наставити се у конаку краљевом! Одатле изволео је захтевати пре свега да му се претставн чиновништво свих струка цивилних, свештенство и духовенство. Морао је доћп н седи старац наш честити владика Виктор са свештенством; морали су доћи једно за другим чнновници свих надлештва; на дошла је и „депутација" грађана. Ради бољег еФекта. ишло се у свечаном руху, а неки , боље обавештени, светлуцали су и белим пошама, белим гласе рукавицама и т. д. Заиста сувише крупан н замашан церемонијал за скроман задатак прегледа предавања неколицине мало спремних учитеља осповних школа! Сад је свакоме било јасно да тај великн и свечани долазак није за речени маленп и скромпи задатак. Али г. Новаковић био је добар да то и усмено објасни и докаже својим говорима на тим ауднјенцијама. Тако: Чиновништву цивилном говорио је врло дуго: али сав тај говор даје се свести на ово: чиновништво треба и мора да потпомаже владу у свему и свуда, а више ни ушта да се не меша: влада

сматра да чиновници у овим ослобођеним пределима „дупло" више преде него чиновници у осталој просторији Србије, па внше од њих и очекује да владу потпомажу; чиновници овдашњи треба да сматрају за част, кад њих и њину службу влада тако одлично цени. па „дупло" више и да задовољавају захтеве владине у свему. Дугачким говором само толик^ казатн није баш много министарски. Но г. Новаковић ваљда је хтео показати да он није баш онакав као што га зову ! „Свесмождовац." И заиста помислио је, да је тим „ухватио корена." Јер, Свештенству је без икаква увода онако >снажно и казао, да свештеници и1 мају дужност да служе „своме олтару" и да слушају наредбе вшпе власти. Несмеду се мешати у партије, него морају проповедати свима покорност наредбама владе и већих власти. Несмеју писати адресе Мнтрополиту (дакле ту боли!) Једнога свештеника из једне оближње : варошн дочекао је речима: „Ти ли си ј онај што нападаш владу твојим адресама Митрополиту ? Ја сам и МИМО заКОНа учинио што ми је требало Аа Митроаолита збацпм. Исто ћу тако учннити и са тобом и свима , који заступајући Митрополита нападате на мене и владу те нас код народа оцрњујете горе од ђавола. а Највише пак узео је на нишан седога старца честитога владику Виктора. Просипао је на њега као из кабла л објашњења и и претње, да мора следовати администратору Мојсију. Али старац као ; сиња стена стоји чврсто: као стрелом бије својим лаконским одговорима, да ! он неможе изневерити свету прадедовску нашу веру и свете каноне њене, у уверењу, да он, који је до своје дубоне старости проповедник вере и уздигнут на достојанство владичанско, извесно зна веру н њене каноне боље него ма који дошљак из арнаутско-швапског Ртковца. Па и у самој цркви г. Новаковић је тражио прилике да се нокаже друго нешто а не као посетилац вежбаничкнх предавања учитеља основннх школа, под I којим именом је дошао. У цркву је дошао у Фраку с орденима! Истина свак се зачудио одкуд му они ордепи; али они нису ником импоновали. Очевидно је бнло, да баш ни мало није водио рачуна кад треба да се прекрсти , а са великом ревношћу пратио сваки поглед владичин и пружајући својудутачку главу прислушкивао да чује, еда ли ћс владика споменути дражајшег Мојсија. Али је узаман то очекнвао. Кад је чуо да владика спомиње православне архијереје, а о Мојсију ни спомена — почео је да пуца од једа. После тога одмах су се рашчуле и његове претње да ће владика пасти у пензнју: па и још којекакве иретње и мржње, којима не дамо овде I нзраза.

Један уставни владар. Следећа година показала је ко.је нмао право. Онај нотрсс који је ерушио нресто Луја Филипа утврдио је Леополдов, јер док се првн одупирао демократском правцу, други се ппје страшно придружити му се: лепа иоука за владаре коју не треба да забораве. Социјалне идеје у 1848 год. ниеу застрашиле Леополда. већ је он извео закл.учак да се треба озбил,по старати о судбннп радника. 1849 год. писао је пнсмо свом минпстру унутрашњнх послова овако: Покренуто ,је нитање о праву на рад и пажња л раденика обраћена је разним теорнјама пзнетим у том погледу. Није ми намера дати своје миш .Ђење о овом важном питању, ио хоћу само да напоменем ако има државе, где је влада позвата да доће у помоћ раду , то је Белгија у првом реду."^ Да би што бо .Ђе навикао свој народ да сам собом управља, краљ се

често дуже времена ван земл.е бавио. а то еу често н миппстри радили. 1840 год. трајала је министарска крпза четнри месеца. Нп једпа од двеју партија није нмала у представништву дово.ђно јаку већнну да бн са достојапством могла власт вршити. Вође либералпе и конзервативне партије одбнјале су почаст заузети министарске столине. Сам је кра .ђ ншао иредседнику сената п захтевао да саставн понирљиво мннистарство, иа када је и овај изјавио да така комбппацпја нема нзгледа на успех , Леополд отпутује у Енглеску. где је остао читав месец дана. Тим је хтео да оставн нредставништву и партнјама одговорност за ситуацију и да сами наћу начпн па који да се изађе пз тесиаца у који су самн ушли н ствар довели. На овај начнн постаје народ увићавап и ладан. а та су својства нужпа да би се парламентарпа владавина могла практиковати. 1857 год. опетје Леополд добно нрилику да покаже каква треба да је улога уставвог владара. 'Гада је бнло па управи земл.е католичко мннпстарство ; оно је било подвело представпиштву пројект закопа којим се регулпшу добротворпе задуж-

бппе , а који су пројект либералп назвали закон о мапастпрпма, пошто ће пмати за последицу да увећа п онако великп број манастира. Леополд се није тога страшио, већје желсо да се оставе широке граппцс доброчинствнма . ово с' тога што није правио разлику измећу личног права чиннтн милостињу, које нпко не одриче, и ирава подизати јавпе задужбпве и стваратн трајне заједнице , које нраво може нрипадатн само законодаввој власти. Крал. је скрупулозно поштовао право иницпјативе свог кабинета. па ппје ни чинио нпкакве приметбе односно поднашања овог пројекта. Лнбералци борили су се у скупштпнп протпву овог нредлога у 27. седнпца и то са таквом одсудношћу н одважиошћу, коју изазива оншта опасност. Ова очајна борба у прсдставииштву распалпла је духове и ван истог Улице беху нуне узрујаног света којп даваше изразе свог негодовања спрам католичких послапи ка. Ова агитација из престонице преће и по целој земљи. Крал. беше у првн мах ван себе. Потреба дати важпост решењу већнне покренула га је у први мах да одбије сваку устуику ванпарламсптској пресијн;

али ладно размишљање а патриотска н мудра решнвост његова два мпннстра, који ставише интерес земл.е над ннтересом своје партије. регаи Леополда да се латн помпрљивих мера. Прво одложи скупгатипу , па како су општи изборп показали да су вароган одсудно противие пројекту закова, министарство сматрало је за дужност да одступи. „Ми имамо већину у представпнш тву. казао је г. Декер, алн ннсмо сигурпн да ли се она ослања на већину у вароду. Једав од вајопасннјнх положаја, у који може доћи уставна влада тај је, владати са већнном за коју се може рећн да вигае ннје верии предстанник осећања и жеља народипх. - * — „Мудра влада, рекао је мнпистар, треба да води рачуна о јавном мњењу и онда када је то мњење заведепо страгаћу и нредрасудом- 1 . — Крал. је управио на мипистра упутрагањих послова писмо, које је званпчно објавл.сно, н у ком су исказате исте мисли. „Бсз да се I унугатам у оцепу самог закона. ја I водим рачун као и ви о утиску којп је исти учинио па зпатап део парода. У земл.ама које се саме брину о својим пословима догађају сс но! добпа узбућења, и која се тако брзо