Srpska nezavisnost

БРОЈ 132.

УТОРАК. 14 СЕПТЕМБРА 1882 ГОД.

ГОДИНД II.

КЕЕЗ ЗА С?Б2.'7: ГОДИНУ 24 ДИН., НА по годвнв 12 дин., нд чктбрт год. 6 дин. 51 ССТИЕ 5Е23.Е 2А ПС17СТС17. ГОДННТ 30 •РАНАКД, НЛ ПО ГОДННЕ 15 ер. на ЧКТВРТ ГОД. 8 фр. 8Л 17СТРС-7Г1РС37: ГОДННУ 15 #ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА Ч1ТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЗ ССТШЕ 1РЖ1ВЕ : . ГОДННУ 36 «РАН., НА ПО ГОДИНК 18 »Р., НА ЧКТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РШ01, ЧЕТВРТНИ, и НЕДЕЛОУ 1ЕТ /Ч ТА-ПА1ГУ УРЕДНИШТВО И АДИИНИСТРАПИЈА У КГВН Г. ТоМВ ДНДРЕЈВВНКА 6ВИЈНТ.КВ ВЕНАД.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 дин. пара од реда, а посхе сваки пут 6 пр. за прппослано 50 пара дин. од реда. Р/мописи шалу св уредмиштау, а претплата адтинистрацији ,,С Р П С 2 Е ПЕЗЛВ2СЗССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИ ГУЛ НЕ ПРИМАЈУ ОЖ.

Конце.м овога меееца н&вршуј е ее и трећа четврт, — а многи претнлатницц још нам нпеу пзмирпли претплату ни за прву метврт. Молимо еве који нам и» мају шта нлаћати било од претплате, било од оглаеа да нас- измире до конца ово» га меееца. како би знали у колпко ћемо екземплара печатати лиет од почетка четвртог тромееечја. Новац ее може положнти нашпм екунљачима где ових има. а може нам ее по* елати и поштанеком упут» ницом. Ко не одужи претнла* ту за прошло тромееечије ни до конца овога меееца, бићемо цринуђенп да му обуставимо лиет. АДМИНИСТРА ЦИЈА Т Српсне НезависностиБЕОГРАД 13. септембра Прошле недел>е играла је глава на раменнма нашег суседног нријатеља, бечког ћесара Фрање ЈосиФа I. Закупннк јадранскога мора, поноситп Трст, славпо је петстогодишњу успомену свога поданства немачкчмћесарнмаи породици Хапсбурговој и на ту свечаност дошао је п ћесар са царицом и својим наследнпком Рудолфом н његовом женом. Том ириликом је ухватила полиција једног младића, који је из Италпје понео бомбе за Трст. Младпћ је признао пред судпјом да је тпм бомбама хтео да убије ћесара. У исто доба пробушено је дпо у оне лађе. на којој требаше бити игранка у почаст ћесару. Свејебило удешено да ћесар не изнесе главе из Трста, на ма с њнм пропао и његов мушки пород. Историјска срећа Хапсбурговаца ннје дала да се самртно дело изврши. Нема сумње да је тај атентат удесила италијанска политпчка странка позната под именом 11аНа ите<1еп1а, илп бар један огранак те странке, који не може допустити да Трст остане под Аустријом, него га иште за Италију. Мучко је убиство навек за пајжешћу осуду, на и онда, кад му се подмећу идејалне побуде. Најонас-

нпја је заблуда, кад се човек даде занети до тога злочина пз нолитпчких узрока. Но и осим тога, ми се у опште пе можемо одушевити за Пталију иреденту у ногледу њеног 1 искања Трста. Друго јејужна Тиролска, друго је Тренто, а друго је Трст. Трст је н већпном свога становништва, особито пак положајем и целом околином својом више словенски него пталијанскп град; што је пак на њему италијанско обележје, што носи све знаке италијанске просвете, културе, то још није довољно, јер по томе бп и Француска могла искати Букурешт, па можда и сам Петербург. у коме би се можда нешто поделило с Немачком. Најзаним.Ћивија је по нас појава сама по себп. Атептат наћесара!Је ли могуће? На тако витешког, мудрог, милостивог владаоца, на оца својих народа? Ми мишљасмо да се таке ужасне ствари само могу деспти руском самодршцу, староме Виљему, и свима јевропскпм краљевима и краљицама. само ћесару не. Бар тако су се зарицале све новине у ћесаревини; јер онај случај пре 30 година већ је застарео п заборавл>ен, а једноплеменпци тадашњег нападача на ћесарев живот сад су му највернпјн поданици. Кад се запитамо, како је то било да се та врста занесењака што кпдише на жнвот владаоца до сад клонила ћесара, наваљивала на све друге веће владаоце, понајвише на нокојног цара мученпка. онда стојпмо пред врло заним.Ђивим пптањем у историји. На онога цара, који је ослободно толике мплионе робова у својој земљи, који је ослободио хришћански н словенскп исток од јарма турског, на тога цара наваљиваше дотле зликовачким покушајима док му не дођоше главе. А на ћесара кпдишу баш онп, које је навек највише помагао и управо рећп — мазпо. Какви су томе узроци, јесу лп месни и случајни, или се дају извести из општег прпродног закона противности и укрштаја, то пптање остављамо ФилосоФпма псторије да га реше. II у самим републикама наилазнмо на сличне појаве. Зар нпје у америчким Удруженим државама злнковачка рука дошла главе баш најзаслужнијнм, најплеменнтијим председницима републике, ослободиоцу црних робова, Лннкуну, и гоннтељу државпих каишара, Гарфплду?! Стварно је нитање, шта могу учпнитп, шта могу постпћи такн занесењацн? Скоро се нзвесно може тврдпти, да и у случају успеха не могу постићи оно на што смерају,

п*го нонајвише баш иротивно. У Амернцп смрт Липкунова није сметала победп његове мнсли, ослобо$>ењу робова. А мученички крај цара ослободиоца , у место да заплаши његовог наследника и да ускори развитак слободе, као што су се убице можда надале, учннио је противно, зауставпо је сазревање јавне свести за слободппје установе, одгодио је и угасио је жељу народа за учествовањем у државној управп. За то су атентати на владаоце за осуду не само са моралнога гледишта. у погледу на општу одредбу божије заповеди : не уби! — него и у интересу саме оне стварн, за коју тп занесењацн обично мисле да војују и да се жртвују у пнтересу саме слободе. ЈАВАН РАЧУН У својој седницн од 2. Апр. прошле године одредила је Народна Скупштина један Одбор од 5 чданова, да прегледају рачуне државне касе од 1876. год. па унапред. Још тада чули су се гласови у Скупштини, (Дим. Обреновић) да тај ^Одбор није у стању да то уради а . И заиста, већ се примицила крају и друга сесија ове тригодишње периоде Скупштинске, а Одбор не беше још свога извештаја Скупштини иоднео, докле министар Финансије не ирекиде његово ћутање предложивши у седници од 19. Јуна, ов. год. да се накнадно одобри 706 динара издатих на име дијурне члановима Одбора Жуњићу и Крупежевићу. И ма да је Одбор Финансијски (у седници од 21. Јуна) поднео мишљење. да је уместан иредлог да се издата дијурна призна. Скупштина се не показа ни мало вољна да предлог усвоји зато, што посланици налажаху, да „ аосао, који није ура/јен не може ни ла се а.гати и . Крупежевић се правдао немарљивошћу свога друга Мите Ракића, који је био примио на себе да напише извештај, па га није написао, н тек кад Крупежевић даде часну реч, да Ие извештај сам нааисати и арвој га седници аоднети, Скупштина одобри накнадни кредит. Могло се напред мислити, какав ће бити тај извештај, који се овако на брзу руку имао да сиреми. а односио се на ратне рачуне. за чији преглед треба колико знања уопште, толико и специјалне сиреме. У седници од 22. Јуна поднео је Крупежевић свој извештај, на коме су потписани , осим њега, још и г. Милановић (члан Главне Контроле) и Милан Жуњић: а пре неколико дана овај је извештај и „у стенографским бе.гешкама и обнародован. Истина да мене Одбор ни чим не терети , но само узгред неке нриметбе чини, али су му приметбе тако ништавне и неосноване, а нзвештај његов уопште тако пун неправилностн , нејасности и нетачности, даје вредно изнети на јавност све ове врлнне д»уди, који су имали претензију, да могу прегдедати државне рачуне из времена два рата и о њима за 24 сата извештај спремити. Ја се осећам у толико више дужан, да се овом извештају одзовем, што су моји противници

чак ц у страним новинама покушавали. да га против мене окрену, а са кодико основа, то ће се ево одмах видети. I. 1.) Прва ириметба Одборова, коју би читаоци могли узсти да се мене тиче. гдаси овако: „Но ДБр. 569. јист 102. од 1876 г. примио Је »г. иинистар сио.1>них нослова 140 хил>ада гр. пор. -ИЈИ 5 хил>ада дуката, као што се у признаници .вели, на .ирнврсмену аотребу". Но Одбор нцје мо-гао наћн. да је ова сума враћена." (Стеногр. бел. стр. 1934;. Овде се одмах намећу пнтања: зашто Одбор није именовао минпстра, који је тих 5 хил>. дуката узео на ^аривремеку иотребу", па их није вратио? Кад је Одбор имао у рукама признаницу, он је морао видети и нме министра, који је на њој потписан, па ако се нзмакло његовом памтењу, да су у 1876 г. два лнца управл>ала миннстарством спољннх посдова (до 24. Апр. г. Ђока Павловић, а после њега ја). ондаје Одбор бар дос.гедносги ради требао да именује министра као што је чинно прн другим позпцијама. Овако ћутећн, он оставд»а основа закл»учењу. да је смерао да баци сумњу тамо , где јој места нема. Свет је навикнут да сматра мене као мин. спољннх посдова за време оба рата, па ће држати да на мене пада н ова неправнлност, (ако је заиста има, јер ћемо дад»е видети кодико се на реч одборову уопште смемо осдонити). Но ја сажаљевам. што морам да пореметим овај рачун господи Одборницима. Било је 4. Фебруара 1876. год. кад је министарство војенз позајмило министарству сполних послова 5000 дук. *ес. а ја тада нисам био министар, као што и уошпте нисам био члан владе онда, кад је министар војени трошио онај кредит од 20.000 дук. ћес. о коме је реч у изI вештају Одбора Скупштинског. Нема ннкакве сумње, да је тачка извештаја Одборовог, о којој је овде реч, намештена тенденциозно, па се у тодико внше мора сажад»еватн, што ју је потписао н један свештеник, сдуга цркве и цроповеднпк морала. 2.) Говорећн о поклонима, којн су за време рата са стране преко мене посдати. Одбор спомпње на првом месту суму од 77.282 гр. и 20 пара пор. коју сам ја посдао мннистру Финансије као прилог покупљен на једпом банкету у Москви, а предат мн нз руке пуковником Исмаиловим. ПоштојеОдбор овутачку свога извештаја правнлно нзложио , то нн ја не бих пмао друго што о њој рећи, ван ако бнх додао, да сам ову суму спровео министарству Финансије 13. Авг. 1876 г. у 1627 наполеондора, и 19. истог месеца од њега примио потврду пријама. 3.) Одбор дад»е гевори: „Н суму под бр. 1688. лисг 495. у 7525 гр. и 24 пар. пор. предао је мпнистру оннансцје г. Јован Ристнћ, нинистар спод»них послова. но не целу у 14 хи .Ђада рубал.а, но 10 хнл>. рубад>а, а 4 хил>. даоје г. Митрополнту за пострадале породнце у рату. Не каже се ко шил>е." Кад се брнжд>нво ирочитају ове врсте, одмах пада у очи, што се говори о предајн суме од 7525 гр. нор. кад се одмах посде наставд»а нека примедба о сумн од 14.000 рубаља! То не може бити једно исто, јер 14.000 руб. не чине само 7525 гр. пор. но чнне више од 90.000 гр. пор. Осим тога, сума од 7525 гр. пор. и није у дпевнвку мнн. фнн . заведена нод бројем 1688. но под бројем 1668. Ово је права збрка, а не контрода државннх рачуна.