Srpska nezavisnost
6Р0Ј (33
ПЕТАК. 17. СЕПТЕМБРА 1882 ГОД.
ПЕНЕ 32, С?БПЈ ИА годину 24 дин., на по године 12 дин., на четврт год. 6 див, 31 ССТ12Б ЗЕИЉ2 21 Б1ЈК12СХСЕ П0ЈП"СТСК7. а а годннх 30 франака, на по године 15 ср. на четврт год. 8 «р, 31 17СТР0-7Г1РСК7: ■а годину 15 «0р. у ванк., на по год. 8 *. на четврт год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛБ 1РЖ18В : на годнну 36 ♦ран., на ПО године 18 фр., на четврт год. 10 «р,
ИЗУ1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОИ, ЧЕ1ВРТН0У, и НЕДЕЛ>0М И-А. ХЗ^ЛОМ урвдништво Н адинннстрапија у кгед г. томв дндрејевн-еа овндиеев венац.
ГОДИНА II.
ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 дин. пара од реда, а посјш сваки пут 6 пр. за прилослано 50 пара дин. од реда. Рунописи шалу св урвдништву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЕ НЕ3132СНССТ П". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СВ.
ГВОЗДЕНИ РДЧУНИ И ако је постало досадно. ипак нам још који дан треба да говоримо о „владајућој" напредној нартији! Ово чудовиште за не пуне две године починило је толпко чуда и силе, да ће му остатп дуг, и ако зао спомен у Србвји! Нећемо јој ићи по њеннм политичко-дипломатскпм траговима ван земље; јер она или се већ с тог пута вратпла од свуд празннх шака или је тамо негде у тућпни бацила у неврат и нропаст коју тековину ове државе, на ту су рачуни чисти и — празни! Алп пмамо да се забавимо још мало неким њеннм делима овде у земљи. Ми мислимо овде поглавито на један неверан акт, којнм су неки п то главни члановн напредне партнје желели да обману јавно мњење. Још пре годнне и по кренула се ова лисичија хајка на курјаке, у це.Ђп да се Власи не сете да „лпсице месо једу", и 2. Априла прошле године бејаше на подпгнуту оптужбу од стране њпх 15 чланова вародне скуиштине (напредњака п радикалацај — изабран један поштен одбор у цељи : „Да народ српскп буде упозпат са правим стањем своје благајне и да ов зна не само колико треба да плаћа него да зна и на што се троши тај народни новац, којп се од уста народних одваја н у благајну шал.е а , (Стен. бел. од 1881. стр. 2248). Избором за овај одбор бејаху почаствоване познате „народне" личностп: поп Крупежевпћ, Жунић, а додати им још и ,,етручњацп" позпати Мпта Ракић и неки Јов. Мплаповић члан Главне Контроле. То би на и прође! Скупштина се та одложи. У мају 1881. ево је опет. 0 Светом Јовану впђамо је трећц пут — а извешћа о том „народном благу" нпгде нема; дође скупштина са пасошима четврти пут на окуп и кадје напредна партпја зачикана на једноме месту у овоме лнсту у јуну ове годнпе и ношто се дотичнп трудбеници пријавише за своју тешко зарађену днјурну, тада се тек, и то ради њихове дијурне, а не ради „народног блага" јавља питање: Камо извештај тога одбора за преглед ратних рачуна прошле лнбералне владе?! И судбопосни члан тога одбора Крупежевић јавља да члан друтар његов поштени човек Мита Ракић није хтео да напише извештај а ван скупштивске зграде постоји још иабер: да није хтео овај патриот да то учиии, што му, као члану из места, не нрииада дијурна. На ошнту повику за једну ноћ „ли-
Ферује" им поп Никола Крупежевић у заједнпци са Жупићем и Милановнћем „извештај" у цељи да се истина изврне, да се туђе неправилностп подмету — безимено! — прошлој влади како би се ова у јавном мњењу као сумњива учинила даје „упропастпла земљу. арачуна нигде нема ! и Нама није бнло чудно , што су овакав један извештај налпк на осакаћен бакалски тевтер, нотписали поп Нпк. Крупежевић и Жунић, али заиста морамо се чудитп и осуђпвати, да је овакав акт могао потписати један члан главне контроле, после чега се мп морамо озбиљно упптати: каква јеметва нмамо за тачност свију другпх рачуна , које би он оцењивао? То је ето часна исторнја тога сакатог извештаја. Зна се даље да је свему овоме посвећена једна седница скупштпвска; зна се да је у тој седнпци читан тај за ноћ скленани пзвештај; зна се да је после тога јавна седвица чак и у тајну седницу претворева; зна се да је члан садашње владе г. министар војни седео у седници и комотно слушао извештај, у коме се сномињу 5000 дуката као учињена „неисправноет" — а тај исти министар п дао је (4. Фебруара 187о) ту суму овдашњем минпстру спољних нослова г. Ђоки Павловићу; па ако има збрке п какве неисправности , то се она само тога министра војеног и може тицати а не другог кога, па њега видимо да он на то без гласа ћути и слуша, — слуша , велимо , док се то дело подмеће безимено и тенденциозно човеку, ко.ји тада п нпје био министар. Њега се у опште тицала цела она партија пзвештаја одборског о унотреби онога ванреднога кредита од двадесет хиљада дуката, па је он ипак као залпвен ћутао докле се све то у његовом присуству читало!! Зна се даље, да су „велике патрноте" Урош Кнежевић пуномоћник лесковачких Турака, Рајичић из Чумића, „капетан" Вељко из рудничке нахије — кликнули снажно да је: „земља упропашћена, а рачува нигде нема!" и, како им је некако све било запело за главом Јована Ристића, то је један од овпх „стубова" напредне партије чак се побринуо да запита: да није дело застарело и да тај Јован Ристић и „као нриватна личност стоји одговоран за своју кривицу у свако доба!".... И стоји, госнодине „посланиче"! — кад морамо п то име данас да дамо једном Урошу Кнежевићу!!
Сва ова чудеса овековечена су потомству на утеху у стенографским белешкама од ове 1882 год. на странама 1934 нтд. Граја би п прође. Посланици са насошпма и са пуномоћијама одоше из Скупштинске зграде одмах после ових великих услуга учињених отаџбини преносом Бонтуова уговора на друге „солидне Фирме", „монополом на со", „скидањем окова са сдободне речи" и — проналаском да је „земља упропашћена а нема нигде рачуна!" Но при свем том ми морамо искрено признати да се нисмо понлашили ни од „воћнога' 1 нзвештаја попа Крупежевића, нп од анатема које су бацилп на либерале један Рајичпћ, Вељко и Урош. Знали смо мп то — да је увек вика на курјаке а лисице месо једу!! Ми рекосмо да је лпФеровани извештај Веверан. Нама треба да докажемо то. Није лп то неверан пзвештај кад се тражи да руком једног министра датпх 5000 дуката врати другп минпстар, који их није нн примпо! Није лп то неверна сведоџба кад се 7.525 гр. трампљавају за 14.000 рубаља и неке се две суме бацају у једну — да је све чптава збрка! Није лп то лакомислено дело кад ее с ногу склапа извештај по каквом „дневнику касе", а нигде се не потраже нп дотпчна акта, ни писмена ни усмена обавештења у надлежних људп илн власти ?! Није ли то намерно прићуткивање пстпне, кад се једне суме послате нашим страдалннцима проглашују навалице за мавгупе са пзразом „не каже се ко шаље" пли „не зна се од кога је" — као да нису у дотичним актпма записана имена часних добротвора н дародаваца Руса Московљана , трговца Сибпрјакова, Каткова, Марије Александровне Рачинске, Николе Корсакова, Енглеза Џемса и др., о којим личностима све понаособ постоје акта како о пошиљању тако о пријему дотичнпх сума. Је ли то било тачно „прегледање рачуна" кад се нигде не спомињу имена других дародаваца као што су Саратовски одсек црв. крста, Друштво узајамног креднта у Саратову у Руспји, Никола Корсаков из Москве, Ј осиф Бендп из Италпје? или су и горње суме само с тога опет поменуте, тек да се каже нешто, колико да ннје без извештаја! Није ли то непоузданост у себе кад се с друга на друга, с Мите Ракића па нопа Крупежевића, ћушка један извештај о стању државних рачупа!
И на крају краја вије ли то срам и покор, кад се од неколико аманета. које су добротвори српским војницима и страдалницима дарежљиво послали , који су прилозп савесно н уредно ком треба нредати, — онда да се опет електрпчном жицом у васцели свет разашље вест: како је пронађен недостатак либералне владе од 4 милиова динара и како ће да се породн грдна парница око тога! Нек сваки по здравој српској памети упореди све ово са истином. која је од дотичног министра као „Јаван Рачун" по овој ствари у овом листу бр. 132изнесена, и нека каже : како се зове цео овај поступак одборов који се врши пред очима једне владе у Народној Скупштини, а са врло мало жеље да се права истнна сазна. Нема сумње да све ово мора дубоко засецати у јавни морал. Али ми мислимо да је довољна сатисФакција јавном мишљењу кад се види да све ово чине људи којима је првак Алекса Протов, којп је заједно с њима кукао 2. Апрнла 1881 год. над „народном благајном" и тражио да се прегледају рачуни прошле владе. Али гвоздени су тп рачуни! Ви „напредне делије" глодали сте на њима годину и по ! Зубе сте на њпма иоломили и резултат је, — ваш, да сами од њега црвените ! А ми стојпмо свакад на биљези ! Не само они, којих пмена ви радо помињете у злој намерп но и сваки члан либералне партије спокојан је ; јер су сви ваши атентатн омашили и враћали се на вашу главу. У данима, кад ви проповедате о прошлој владп по страннм новпнама недостатке од 4 милиона и кад вашп татари по целој земљи разносе лажне извештаје — први министар прошле владе у стању је да јавно каже: „Ја ево јавно и под својим потписогл изјављујем. да се одричем користити се правом застарелости ие само за ове. но и за све друге рачуне. за које бих ја могао одговарати за 28 година од како сам у државну службу ступио. Један од првака либералне странке у стању је да даде о свом дугогодншњем чиновничком и мнннстарском раду овакву нзјаву, без икакве резерве и заклона. Ми вас питамо господо истражиоци лнбералннх рачува: јесте ЛИ и ВИ у Т0М сигурном положају да можете сваки за се дати у свима приликама овакву изјаву, за своје рачуне?? — Мп ћемо очекивати ту изјаву! Јест! Али вн сте се навикли на извртање истине ! Вн сте у своју