Srpska nezavisnost

— 525 —

неку своју чатрљу у Кладову, за пошту и телегра«-. Пада вигае него веома у очи то, да се при овој куповини мора 6—8. хвдвада динара потрошити да се направи пттала и остало што је нужно за пошту, а кућа је купљена за 1.160. дук. цесарских. Износећи ову нродају на јавност, ми питамо: а шта ће са досадањом кућом, у којој је била смегатена ногата и телеграф, и која има и гаталу и остале просторије? Или је г. Министар полиције кратковидогаћу или партајском страгаћу дотле занесен, да вигае не води рачуна ни од народног блага ни нар. поверења, онде где се тиче интереса његових партизана. Но има неко који све неправилне поступке владе Ј.напредњачке^ реже у рабога, па ће и ово зарезати нек се зна и чује, а то је „безобразно" јавно мигаљење. — Као што смо поуздано извештени Алекса Протов са својом кумпаннјом огатетио је државу са 65.000 динара. „попггено 4 * тргујући са реквизиционим признаннцама. Крив сам што сам Србин. Хоћу овом приликом да докажем како се Чивутин свети Србину. Пошао сам из Београда по железничкој пруз« да тражим. да какови посао предузмем, јер је моје занимање од вајкаде, да се разшш предузећима бавим по путовпма и мајданима. У тој намери стигнем у Паланку и ту се известим од пнџинпра Кригла да у Новом-Аџибеговцу седи инџинир Сонади, који ће нздавати мајдане да се вади камен за жслезницу. Одем у Н. Хаџибеговац. где нађем пнџинпра Сомаци, те га упитам ималн какови рад око земљаних насипа или у мајдану за вађење камена. Мене је препоручио за тај посао и мој пријатељ Милан Младеновић угостнтељ. Инџинир Сомаци обећа да ће ми дати мајдан. али да причекам 5—бдана, а за насипање земље да ћу добити одмах довече, чим дође Ангер, с којим се могу погодитп. Сутра дан дође предузимач Ангер, који је прсдузео пругужелезничку од Смедерева до Багрдана. Ја га упитам за посао, а он ми одговори какови посао желиш ; ја му кажем да хоћу да насипљем земљу или да вадим камен из мајдана. Он ми тада рече, да ме као доброг мајстора познаје и за то ће ми дати мајдан, но да причекам 5—6 дана, а за то време да идем и да впдим мајдан и направим рачун, па кад дођем да се погодимо. На таково његово обећање ја узмем кола те видпм мајдан, и после сам чекао на њега док се не врати из Смедерева, п кад запита ме да ли сам видео мајдан и шта ће коштати кубични метар, на што му ја кажем да тражим три динара, а он одговори да је то скупо. Ја му одвратим да је последња цена три динара н двадесет пара, но чива пошто се разговорп са својим инџшшром, рече ми да дођем сутра и да се споразумем за цену са једним његовим човеком. Сутра ми ноказа његов инџинир једног подпредузимача талијанца с којим мп се ваља споразумети за цену. Ја се с њиме погодим за три динара по кубичном метру. За остала условља рече ми тај талијанац да се после једног сахата састанемо и да се споразумемо те могу одмах почети да радим. Ја пристадох н на то. Кад после једног сахата дођох нодпредузимачу 1алијану, он ми рече да се објаснио са неким својим људима, те ми за сада не може дати мајдан. И тако да од наше погодбе нема ништа. Ја и опет одох код главног нредузимача Чивутина Ангера, и јавим му како ми његов поднредузимач неда посао. Но он на то ништа не одговори. После му рекох да ми да 2-8 километра на линији, да васипам земљу, по истој цепи и ус ловима, као и другим подпредузимачима. Том сам му приликом понудио и вауцију ц разложно како сам сигуран да могу посао урадити добро, јер сам познат са раденвцнма, а знам српски, тали)ански и влашни говорити. Помоћу знања ових језика могу и лакше наћи раденике него други.

Но на тај мој предлог одговори миЧива: „НеКу ииканва гго сла ла имам са овдашњим људима. и Дакле са Србима неКе да има тсла. По овоме нека сваки Србин оцени поштење чивутско. Ја сам око мога путовања јако огатећен. Али гата ће се кад Чивутп могу и смеју данас тако у српској земљи да се размећу. Мене Чива неће и ако сам понудио добре услове, а да сам Чива он би ме узео и без тих услова. После мене су догали дваЧивутина и они су добили одмах да насипају земљу без икавових услова и кауције. Ово износим на јавност да Срби виде како се са њнма у њнховој рођеној земљи иоступа. Крајње би време било да се од надлежне стране стане на пут томе безобразлуку чивутском. Није Србија њихова Палестина, но је то срнска отаџбина, у којој само Србин и нико други сме имати у свачему првенства. У уговору стоји јасно да предузимачи морају првенствено се обзирати на домородце ове земље, па кад је тако како се смеју Чивути и други странци са нама титрати и нас из сваког посла искључивати, н давати га странцима п Чивутима. Жалосно је ово, и да ли ће му бити краја. то нека нам надлежни кажу. Ово гато сам навео могу све доказати. 11 Септембра 1882 г. у Иуприји. А.гекса ХристиК предузпмач у Цупрцји.

МОЛЕА. Г. Мипистру Полиције! Бесград. Госиодине\ Ни јсдна жалба моја неможеде да одбије ни једну искру осећања из хладнога срца вагаега. Вазда сам се борио за равноправност за једнакост — другатвену. и ево сам дочекао, да данас равно-правно лежим у најгорој апсанн сатри убилца, једним који је заклао своју жену и једним коцкаром лоповом. Кад овог последњег упитах, знали да је грехота узимати туђе, от/.орено ми рече, ^нпје грехота кад бив. председник скупгатине краде , онда загато неби ја сиромах 1 -. Еле ова ме равноправност задовољава, па с тога узех слободу да вас за једно замолим. Држим да ћеду молбе моје бити срећније. кад жалбе. ни моје ни мојих пријатеља о насилијама која се надамном за ово време чипе непомогогае. Ствар је у овоме: „Инструкције" — односно мога премегатаја из простог манастирског затвора у строгу апсану, писар Мијаило Младеновић (белобрк) извргаио је тачно. Са пандуром 13. ов. мес. дотерао ме | је слабог из кревета из Манастира н одмах затворио. Регаење због чега то чини није ми дао: да се жалим није ми дозволио; опгатпнско уверење и лекарску сведочбу о слабости није примио: акт братстване Ферма: пријатељима и сродницима да се ј самном састају не даје. Наредио је пандурима да ме виком и лупом узнемирују, па и децу своју гааље за време изласка мог рад нужде да ме исмејавају, — једном речју држи ме г. Министре тако варварски да ни ви боље пожељетн ни извршити пеби могли. Јошт више понуђени одкуп од мојих браћа и пријатеља не прима. За ову ревност молим вас г. Министре да писару Младеновићу изволите дати капетанство. — Баш је заслужан, јер осим овога тера окривљене те му вуку воду, чупају пилиће, занимају децу итд. Но пошто у делу овога мога затвора има знатну заслугу и поп Марко Кожетннски, јер душа ваља он је лепо (Истиналажно) сведочиодаја не нздржавам затвор у Манастиру по правилу а тиме I и још другим упутствама усмено окуражио белобрка, то вас молим да и њему дате какво председништво или бар чланство у конзисторији. Ово ће те ми држим учипити тим ире, | што у накнаду зато ако вам је воља

(силом ником нерадим) примам на се да се Богу молим; — да и ви г. министре прођете трагом вашега славнога деде и имењака Милутина Гарагаанина. Ја за себе пак. у овим незаконим мучењима налазим утјехе у томе што имам тврдо убеђење да ће ду се сви папредњацп морално уздићи као њихов првак А. Протов, а народу срп. спнуће лепгаа слобода. Апсана нач. ср. круга. 16. Септ. 1881. КАО ВАЗДА ОДАНИ Иван С. Весић за увреду владе осуђени Свегатеник.

Лозничка општина и окружно начелство. (НАСТАНАК.) Начелству окр. подринског. На претпис начелства Бр. 5371. суд опгатински ово му одговара: 1. Суд опгатински није начелству на његов акт Бр. 5303 пратпо решење своје са којпм је наређено да се г. П. Негаић узме на одговор гато није осветлио свој стан на имендан Њеног Величанства краљице Наталије, са тог узрока гато он немисли као начелство, да је то дело политичке природе и гато то дело са недоласком г. Негаићевим није свргаено. Ошнтински суд има на уму, да он зато, што г. Нешић није осветлио свој стан, прави полктички капитал, нити потписани председник има обичај да се размеће са династичним питањима. Србија је земља уставна. Облик владавине обележен је у уставу а и владајућа династија. Сваки се томе мора да поко^ава. Што г. Нешић није осветлио свој стан, он са тим делом нарушио је наредбу иредседникову, који је наредио грађанству да се тога вечера варош осветли и за то га је суд звао на одговор и разуме се да ће га за то и казнити. 2. Општински суд сматра г. Петра Нешпћа као грађанина ове вароши. Као сваки други грађанин, тако и Нешић мора слушати наредбе општинске и тачно их пзвршавати. Неучинили то, онје одговоран н подлежи казни, као свакп други грађанин. Његово звање, то је за суд споредна ствар, јер сви су Срби пред законом једнаки и свима се суди по општем крив. законику. Шта вигае од људи, којн имају нрава да вргае неку власт у овој земљи. са правом је очекиватн. да они први буду, који ће закон уважавати, те да тпме покажу и простом свету, да је закон највигаа воља у Србији. анеда пигау по позивима судским, ја нећу да дођем, опгатински суд нема права да ме зове и т. д. И потписани председник кад је био на посланнчкој клупи и кад је по уставу имао права, да полиција без одобрења скупштине ништа противу њега кривпчно не предузима, догаао је начелству подринском на његов позив и кад је полиција хтела над њим да извргаи својукрнвичну пресуду, он је тек тада протестовао противу извргаења и позивао се на своје право, а није писао на нозиву, да начелство нема нигата да предузима противу њега и да он неће да дође начелству. Зангго дакле г. г. Нешић и Тривуновић нису по позиву дошли суду, па казали гата су имали, или ваљда ови држе, да су тако велике и важне личности, да је за њих и њихово достојанство понижење да дођу у онштински суд. Тешко свакоме ономе човеку, којн тражи поштовање по положају, а није у стању да га добије својим понагаањем иуљудногаћу. 3. Опгатннски суд или боље рећи његов председник, звао је г. г. Нешнћа и Тривуновића да дођу суду, по праву које му закон даје. Тако он мисли, а казниће опет свакога, ко му иаредбу његову не изврши. Ако ко од грађана држи, да је он прекорачио границе свога права н да је туђу власт на се примио , стоји му отворен пут, да за то подигне кривичну оптужбу, а суда пма у Србији иа ће му судити. Кад би сваки грађавин српски, имао права да по нозиву власти недође и да даје приметбе на позив, ослањајући

се на каково своје право, онда неби ни било закона у земљи и он би био изиграван: али то не иде, нити ће то ићн код овога суда. 4. Законом је одређен делокрут радње општинског суда а тако исто и начелства. Та су оба надлежателства на закону основана. Нити има у законудаје председник општинс старешина начелнику, нити опет да је начслник старешина председнику. И један и други имају законом одређене дужности. Заповедника има само код војске, а потписани председник који поверењем својих суграђана седи на иредседничкој столици, њих рачуна за своје старије и њиховом вољом силази са своје столице. Истина може сићи и по вољи г. министра. али опет поверењем грађана може доћи на то председничко место. Па и тим грађанима својим старегаинама — суди суд тако исто, као што судп као грађанима и гг. Негаићу и Тривуновићу и за суд нема у томе разлике. По коме ће закону и параграфу да то учини, види ће се из његове пресуде. 0 5. На онај неучтиви необразован навод начелства или боље рећи г. Негаићев, да се потписани председник на јавним местима бацака и праћака пред грађанима, да ће начелника силом дотерати нема суд нигата друго да каже, но да се послужи изреком народном: „од свеца и тропар", јер бољем се чему од њега није ни иадао. Какав је г. Нешић начелник, а какав потписанп председник, јавно мнење у овој вароши најбоља је оцена, а оно поштовање даје и грађанину и власнику по заслузи. При завршетку овога одговора суд јавља, да је то противно закону, да се г. Нешић за своје прнватпе и грађанске дужности служи својим званичним положајем и да тим путем тражи одобрења о својпм делима. Ово је суд учпнио сада једино из куртоазије и да му се не би пребацило да он крије своја дела, а унапред неће имати времена за објаснења овакових дела овим путем. Бр. 2385. 5. Септем. 1882 г. Лозница. Председник ошит. лознлчке Вел. Кундовић. Начелство подринско ЈП 5441. 7. Септембра 1882. год. у Лозницп. Суду општине лозничке. Начелство налаже општинскоме суду у одговору извешћа од 5 т. м. Бр. 2385, да данас ногаље овамо на промотрење п даљу радњу акта своја са претписом која је потписаноме наче^нику пред механом Бојпћа од члана Станка саопгатавана. Ако суд ова акта, нехтене данас начелству послати, оно ће у томе узетн поступак председников као упоран према налозима претпостављене власти и даље раднти гата треба. Акта ова тражн начелство по званичној дужности. Начелннк окружнн П. Нешић. Инсар Рад. П. Живановић.

Начелству окр. подринског Законом је опредељено да се жалбе противу пресуда онгатпнских судова изречене у крив. делима подижу суду, а овај нх шаље заједно са пресудом начелству. Према дакле оваковом определењу законском, суд овај неможе послати начелству пресуду своју, са којом је г. Нешић осуђен, па то му јавља зарад знања а кало ће начелство овакав поступак судски оценитп: да ли као упорност председннка овог суда или не, то се суда не тиче, јер он се у овој ствари креће у границама закона. СБр. 5441. Бр. 2437. 7. Септем. 1882. г. Лозница.

Председ. суда Кундовић.

(СВРИШТкЕ СЕ.)