Srpska nezavisnost

— 540 —

ма п успомснама н ми јадни ио удостојенп Србп од тада могли грејати п топити! — Односно самог нсхода оваковог могли бн још рећи: да је дотична и обострана имаровизацмја и бнла, и то једпни уарок што је говор Скобељева после у _1^а Ггапсе и -у 1 само у изводу, а не п у целнни изашао. 2 Читаоци ће већ даље видети и саму историју изласка на јавност ове чувене беседе, али за сада још нека верују: да иста беседа низбогтога није могла бити оиа г Тајмсова~ н „Тагблатова " „Игњатијсвом „инспирирана", .;преиарнрана" и „лансирана*', ствар што би у таком случају Скобељев — кад се већ решио да ју у свет пусти — имао спремну пнсмену копију, своју рођену, а неби се ослонно на памћење (часно и поштено, ако хоћетс, алн тск голо намћење) српских ђака, или и оног од њих чији се рукопнс извештај говора и дан дани налазн у уредннштву поменутог лнста Франц > т ског. 3 Ова је околпост имала у своје време извесну политичку . а сад наравно и историјску вредпост; и ми ево сведочимо ако треба пред свим, и сувременнм и повременим, бијограФима великог Скобељсва: да је то тако било\ — Дакле, го:шр је као такав и по духу п по тону, и по реду и по распореду, п по силинн н врлпни израженнх мисли н осећаја, био савршено и то не само ориђиналан него и имировизован, као што је бно самога Скобељева пуно достојан! Ми ћемо тај говор још једном донетп у оном изводу у коме га је нариски лпст ,Х а Рг а п с е" донела, јер га у главноме (и у оној ватри) нисмо могли боље ни упамтити. На овом нарочитом месту, тј. претходно, задржаћемо се око личности Скобељевљеве, око гостопримства које пам је том прилнком указао, као п упечатака које је у души нашој оставио! * * * Михајило Димитријевић Скобељев јесте ли кадгод видели какву лобру слику његову ? Ви који сте, и ви, верујте да она даје бледа појма о реалности и имаозантности његове појаве — најмање, уверен сам, у онакпм тренутцима у каквима ми имадосмо среће видетп га! Скобељев је (био) внсок и прав, потпуно н сразмерно развнјен, личан и уггледан човек — заиста — изредан примерак руског нацијоналног типа и руске мушке лепоте! Нлав п смеђ до мане он је зар п с те стране заслужио име ,.белох генера.га"; а оно нежно н интелнгентно лице његово — наглим променама, румену као и бледнлу, подложно — но које није могло поцрннтн ни на облачним врховнма Балкана нп по сунчаним нустарама Туркестапа издавало је (зар) највише његово вигие порекло и образовање ! Додајте сад томе и то, да је то још (бно) м.1а4 човек свакако у једној најбољој (у 37-ој) годнни својој, пун снаге и полета живота и здравља, 4 па верујте, ако можете, у његову природну смрт. — Ми нећемо напред да бедимо пикога — ми нисмо клеветницн по занату као што нисмо очајнпци по нарави — али пас срце боле, јер је Скобељев и самом саолашношИу млого представљао и изражавао, као што је м.гадошпу својом безгранично обећавао ! Болико је г бели генерал- вредпо на челу војске — на беломе коњу п Оеломе дану 5 — о томе знају ватреш> да прнчају н сами ладни исторнци. а појетншу прозајпчнн стратези п тактичари и Русије и туђине — једном речју — и пријатељи и непријатељи ! Пред нас (ђаке» он је пзашао у скромном грађанском оделу, без ордена п без одлнчпја, а — п раоо је и имао ! Бој не бије сабља од мегдана већ бој бије срце у јунаку „Хвала вама. пријатељи моји.хвала вам што сте ме се овако сетили и посетили ме. Ми немамо општега језика и туђим се ево помажемо. алп ми смо ипак једна браћа словепска и — ја сам разумео оно ваше жчвио" ( г а:ивио"). Ја сам узбуђен веома узбуђен 7 јер сам вашнм изјавама до дна коспут п потресен. алн ја сам дужан вами осим хвале и захвале. верност н нскрсност.... Ног мн је сведок. хоћу с вами братски беседити 1 V, а Кгапсо '„Француска)" париски дисвни и еечсрн>и лист. * Ово је у ТОЈИКо извсснвјс могдо бпти што је међу нами било и стсноц>афа. * ч Кооз роа^-допз 1е 1ех1е с1и с!псоиг.ч «1и депе( га1 бко1Је1еЛГ. есп! дс 1а таш тсте <1е Г ип (1ез бегђса чш оп! рг»'зеи!«' Г аЛгез&е а 1а^ие11с а г« ; рош1и 1е ?систа1. Се »сх1е а «'-1«'- 1и с» ге1и, раг 1ез мз1<«1ап(а. II ие иои« а аГИг«'- аисиие гесНПса1Јоп <1и депсга! 8коће1еП".... X о и» 1 е (е ло » .ч роиг ехас- СашЈПе Рагсу (Впди за ово ,1^ а Ргапсе" број од 20-ог Фебруара 0. Г. п о новом.) ^>тац му јс колико лаие у некој ссламлесстој иу содинв умро. 5 Скобел>ев је вазда б*.ш коша јашио. и у бс.1 ој уииФорми 1;енералској у бој шнао. * Збнл.а, ако се добро сеКамо Скобе.т-ев је у дал,еж говору често н грешио адресујуКи нас као „теаЈнеигз" (госнодо) умссто као што јс ночео са .тев атич- — „нријател.н — браКо*. 7 „Је ни1ч .'тоионнп«'- — Јгев бгаоНопш'."

Овако је почео заиста аотресени Скобељев онај говор који је — свет потресао !!!.... Нонављам, ми неиамтимо сав тај говор (бар потписани непамти) у оној мери и сразмери у којој би се једино могли одужити целини — правој дужини и садржини — његовој, али се добро сећамо овог и оваког ночетка његовог, као што се сећамо свију главни* мисли и осећаја које су у даљем току истог израза нашле. Но ако је Скобељев још одма у почетку у ватру дошао, неможе се никако рећи да се он одма и исцрпо или уморио. Баш напротив, што год је даље ишао (а дуго је и говорио) све је јаче и ударао — док неударив. најзад, иа г~гавног ненријатеља Словенства — на Пемца — ведође п у највећу ватру ! На тој тачци, запста. пре се може рећи да јс грмио но што је говорио.... Мн смо га, са „оно наше живио и чешће прекидали и паузе стварали. алп смо најбоље успели учинитн то у двадататренутка. а имено и прво. кад оно рече: да верује т ла 6е у аредстојепој тешкој и страшној борби које Словенство има да издржи, боокијом аомобу, аобеда остати Словенству и ; и друго (сећамо се од речн до речи) кад гласно прокламова: да _ако се дирне у словенске државе. јевропским уговорима признате — у Србију ил у Црну Гору — ви неЂете сами војевати" ! Кад је свршио (или бар кад се нама учинило да је свршио) он отворн предату му адресу —коју једонде једнако V руцн држао — и захте да му се наглас прочита. Како је овај ориђинал адресе био на сраском , то је заиста занамљнво било носматрати Скобељева где се читачу примиче и нагпње. а притом и тако пажљиво слуша као да хоће да измери до тачке сву даљину ил близину братског му језика Збиља, нпје његовом бистром оку измакао ни сам сергаментски Формат, као н цртачки рад и украс, на ориђиналу. Великн труд који ! је у изради овог дела уложио наш друг ц саучесник, питомац државни, Светозар Зорић, заслужуједа се овдс двапут спомене и због тога што је сам аутор, као такав, ђен. Скобељеву непознат остао. 1 Сама адреса, пак, коју ради потпуности овог извештаја понова прилажемо. гласила је: Господине Ђенералс! Потресенп п покренути Вашом живом п племенитом речју у корист оне браће која се данас у горама Босне. Херцеговине п Приморја око заставе пародве слободе и независности скупљају н крвљу ц сузама својим облнвају, чланови српске учеће се омладине овдашње хитају да Вам се с најдубљом благодарношћу одазову н овај малени доказ свог признања нонуде.— Ово чинећн. Господине Ђенерале, потписани с пуннм убеђењем додају; да су онн чулн поздрав не само једног, и то оног. војннка руског чија је сабља засветлила на мегданнма Јевропе н Азпје, пего да је кроз Ваше јуначко и братско срце проговорио и до њих допр'о правп н судбоносни глас саме велпке и еловенске Руснјс: па вас, од своје стране моле да верујете да је и њихов скромнн одзнв само један видни сведок оннх осећаја које у нстини и у души носн сав српскн народ од Дунава до .Тадранског мора ! Ио заслузи ценећи. као год и дугујући, Вашем братском подвигу. Господине Ђеперале. нотпиеани нити емеју нити могу да сакрију своју радост што оиета виде руку братске Руснје где сс преко брега препона пружа да привије ране којс су неправде силних овога света задале. п још задају јужиом Словенству у опште а Српству на по се; па се крепе надом и утсхом. да ннје далек онај дан кад ће иета рука номоћи њиховом народу противу ^цивилизованих - му угњетача као што му је номогла противу варварскпх освајача; те да ћс на класичном зсмљишту српског н словенског нстока ноднћн онс сноменнке евоје историје н мисије којима је најтрајннјн темељ једнокост и независност народа , а нај сјајннја круна самн идеали рода људског — Праода и Слобода ! Најзад, Госнодине Ђенерале, чланови српске. учеће се омладинс. неће престати да гледају у Вамн внтешког тумача неравне борбе њин<»г. вамн тако ср ^дног народа. његовнх вековних искушења. а законитнх тежања и нада." Париз 30-ог Јануара 1882 год.— Са читањем готови Скобељев нредузе да и адресу, као такву, нропратии награди н то тако да му је овај нов иокушај једва бно краћп од првог. Само, уколико се сећамо, поглавнто се односио на међусобне односе Словена н њихових оаштих задатака н потрсба. _Ми емо 1 * — рећи ће — ^Словени велико и млогобројно, младо и снажно племе људско, алн смо ноцепанн и морално и материјално. Најгоре је што се сами неиозна1 Г. Зорн!) је сву драгу ноћ и цео ел»едеКи даи у очи нредаје радио био — како би се адреса «за сва«и случај) на време предати могла.

јемо и ненроучавамо, јер кад би се добро познали, уверен сам. да би се боље и љубили и поштовали. Зашто на пример, да ми немамо један општи наш рођени словенски језик V Незнам како вн ту мнслите и осећате али. доиста, ако има каква бола који крати моју радост што вас видим то је то, понављам то је то, што се и ја и ви туђим језиком служимо и само на таком језику разумемо." 1 Затнм наглашујући и излажући онасности којс свима нама, и Русима и осталим Словенима нрете од силне туђинштине, суседне н даљне, он аиелујс на нашу свест н патријотизам да потражнмо лека и снаса \ заједничком и братском раду и договору, у слози и јединству. и у то име он нас још једном моли да иримимо његову од свег срца нонуђену добродошлицу па „ ао славјанском обичају и н његово скромно гостопримство" („живио,живио и ), Сад, Скобељев нареди да ее донесу столице, а оне које су ту да „изволимо заузети 1 *. Он сам, међутнм. одлети у другу или трећу собу и долети са масом хартиЈа депеша и докумепата — које је са разних страна подобијао. Расположеи како се само иожелнтн може, он нас једнако обасинаше љубазностима — тако да неки од нас да бн се колико — толико одужнли овој почастн, изгнбоше преводећи (с руског^ неке телеграме (међу којима Је оила и она цетињска депеша, иа, чиними се,и она Батенбергова честитка) а ми други овамо показујући да их, наравна ствар , и без тога разумемо! Нити се Скобељев даде задовољиги тиме што нас н овим знацима призрења и поверења Формално иоа^гави, него сам узе столицу, седе у нашу средину, н поче како само он уме днванити ! Ту ти је било што но реч и теорнје н нрактнке, и шале и збиље, са (наравно) аолитиком на челу, а као награда свега: весело смејање уживање. и у свему је томе Скобелев, араво другарски, учествовао\ Камо среће доиста да се све ово могло наиред знати и предвидети на да се и овај разговор и она шала Скобељевљева исторцји у целини предаду. Алн свакако да покушамо да ее овде нечега бар ономенемо. „Је лн когод од вас~ — уиитаће. на нрнмер. Скобељев — бно кад год у РуснјиУ" „Неможемо да се похвалимо ниједан, али — боже здрављаг „Треба да дођете, јер у Русији има Москве ау Москви красних н тонлих срдаца — лепо би вас нримили.... Ах, Москва, Москва њен патриотизам а1»о нас и епасе>!... Паонда, ирелазећи у мало расположениЈ\ жицу, рећи ће, ао.га у ша.ги а аола у истини: „А да незаборављате ви који нут у овоме леиоме п космонолитскоме Паризу иа, нанример, аравос.гавље и његову улогу у Словепству и ? А кад му један из гомиле (Д. Ј .) предузе да одговори: _како ми све то на уму имамо — и нашу народност и нашу веру н Словепство и православље — и како ћемо све то и даље на уму нмати — он (Скобељев) настави: ^Недајте се, браните се, ако бога знате, јер иас ова космополнтска. уараво Жидовска-, цивилизација- поткопа. Туђинштина се код нас тако увукла и осилила да се и делом н језиком руга нашој будућности. Ево Немци на пример. Њима није доста што у нашој рођеној земљн нмају својс „Ре^егзћипгег 2екпп?: и („Петрограеке новине-) на пн -Мозкаиег ^еИии^- ( п Московске новнне^него ми Аксаков нише да сад покрећу .ТМПЈзег 2е11ип$р (ТнФлиске новнне 1 ")! Дакле п ареко Кавказа Огап^: пасН оз1сп 3 ! „Оиет. велнка је Русија г. геиерале, одолеће; него овамо је код нас мука што се тај 1)ган& насћ 0§1еп нревео на _Огап? па«:11 811(1еп- а ми смо мали и слабирећн ће (отпрнлике) на немачком један с наше стране (родом из ирека) јер је и Скобељев неке немачке речи. узОгап^пасћ Оз1ен, нснустио; иа како, за пакост, још нско нз гомиле нођетим опасним путем.то Сфбељев, да бп иоправио ногрешан пример који је узгрсд и нехотице дао, упаде у реч и нресече са _ доле с немачким— на оншти смсј и задовољство 4 ! После још некнх таких збиља и шала, они од нашег броја који су били на месту одакле су моглн примегити да у другој собн има н других гобтију, почну устајати н позивати остале — ~да иде• мо и 1.... „Како?... Куда?... Зар нсможете да остаиете ? Ја баш мишљах да наредим да вас поелужимо." ^Хвала, хвала , по1 Ми смо хтели, заиста. да т^ј недостатак покријсмо адрссујуКн Скобељева па руском = анајуКн да би му то млого мнлнје било но на «ранцуском, али баш инко од нас потпнсника није био аато довол.но јак, а један од Срба који је руски добро зиао опет бно се прилнком дебате о адресн нал>утпо и тако Јачнатио да га после ни саме молбе наше нису могле иобедити ни склонити. * Чивутска. 3 Навала иа исток. 4 Скобел.ев је овај разговор водио скоро искл>учиво на рускол славснском — лос.члан принцинима које је иаложпо.

служени смо да не може бити боље ни слађе него г. ђенерал има и других гостију, дакле ми — да идемо'.... „Али опет можете да останете — бар ви г. Ивановичу"?" — „Само вечерас нека ме извини г. ђенерал, да се од друштва нерастављам, а послс на расиоложењу сам у поноћи у ио дана". „Кад је тако онда дођате сутра у исто време у које и дапас" Скобељев се сад праштао, свакоме руку стежући, а свима укупно довикујући; "Ап геуоЈг — аиг 1еа сћашрб (1е 1)а1а.Ше соп^ге Г еппеш1 сошшип—Аи геуојг." — п До виђења на бојном аољу аротиву оаштег неаријатеља, до ви$ења. и \\\ Ми смо се и у ходнику и на изласку из ходника — камо нас је Скобељев, гологлав и једнако клањајући се, пратио — одазивали са „оно наше живио и и продужилп свс док се најзад нисмо на улици нашли Да, то беше париска улица Пантијевр. ни ближа ни даља од ^наг^ег 1аНп-а-*, али нама више „кола" нису требала па ни на ум падала. — Све нам је близу, као што нам је све лако, било. -Скобељев- је био свима на устима и свакоме — пуна уста а још пуније срце! -Скобељев- нас је дочеком обвезао а успехом очарао, и ми смо сви о томе, у аравоме заносу , говорпли — док нисмо и на велике булеваре париске искрсли. Но ту пеко да му бог боможе — није Ј ,неко- већ г. ЦукиК — предложи: да се „са оно наше живио и сетимо и нашега калиграФа (г. Зорића) који је нашу адресу онако вештачки израдио и пред Скобељевим нам образ осветлао-. Овај предлог би једноглаеио усвојен и на сред булевара у дело преведен — тако , да су се мирне Паризлије (јер има и немирних) морале (поред нас пролазећи) питати: „на каквом ли се језику ова вера овако лармаџијски весели-? а незнају, па и несањају — „Јез Ш1вега1)1е8- — да смо ми живи сведоци и арви весници оне рвЧИ која Ке аутовати и до царске аалате и мужичке јазбине\ од које Ке м.гоги СИЛНИ овога света задрхтати и аребледити, а сам свет трести и дрмати\ — да смо ми игавом ^они сраски гости и Ђенерала Скобељева!!! Ваистину, нас је Скобељев тако лепо примио, — тако високо удостојио , ночаствовао и наградио, — да, да је одкуд суза било, ми смо могли од радости и плакати — велим од радости , јер данас то само можемо чинити Србине брате — од жалости НЛРОДНО П030РШТ2На месту где је пре дваестину година била турска „Стамбол-капија- стоји данас с једнс стране великолеппи храм уметности, }едан од оних споменика, које је покојни кнез-родољуб сам себи подигао, а с друте стране диже се баш сад споменик од камена нтуча, које му постављају благодарнн савременици и потомци. -Народно позориште је устапова и имовина државна- вели наш закон од | 8 октобра 1870 (Зборник XXIII): оно стоји ^аод врховним надзором министра просвете и црквених нослова". Ми смо увек застунали то мишљење, да мнпистри треба да су врховни надзорници, а не врховни уаравитељи позоришту, једно с тога, што се зато иште нарочите спреме, стручног знања и љубави к ствари, које није свакн пут скопчано с министарском столицом, а друго, што поред закона тако захтева и пиетет према вољи главнога оснивача и многобројних већих н мањих приложника. На нослетку, да би се ностигли позоришни смеровн, држава даје позоришту у помоћ годишње (округло рећи) 30,000 динара, а публика 60,000. По томе, и публива има ту коју да рече, те гласила јавног мишљења имају дужност и право да претресају и позоришне ствари. Повремени листовн су то до сад и чннили, али понајвише оцењ}'јући позоришна дела ц представљачку уметност. Ми нак мислнмо, да нам ваља вршити критику и с друге стране, која дужност, ако није тежа од оие прве, није за цело онако глатка. Иозориште треба не само да се одржава, него и да напредује, и то како у приказивачким снагама, тако и у позоришним делима. Што се тиче оних првих, позориште је најбоље стајало 1869, кад је отворено; а репертоар се од то доба знатно умножио. Шта је у њему једро, а шта труло, то треба да покаже озбиљна књижевна критика. Истина, и