Srpska nezavisnost

6Р0Ј 144.

УТОРАК 12. ОКТО . ЧБ Р д >882 ГОД.

ГОДИНА II.

2Е22 Зд СРБПЈТ: и годииу 24 днн., на по годнне 12 днн., на четврт год. 6 дин. зд с:тале зеихе 22 З1лкдн:к:и ссдтотскт. ЗЛ ГОДННУ 30 ФРАНАКА, НА но годннв 16 «р. НН ЧВТВРТ год. 8 *р. 31 17СТРЗ-7Г1РСК7: :«А ГОДННУ 15 *ОР. У ванк.. на ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 ■». 31 СЗЕ :СТ1ЛЕ 1РЗЧВЕ : на годнну 36 •РАН., НА ПО ГОДИНВ 18 «Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ 1Т0РШ01, 1ЕТВРТИ01, и НЕДЕЉОМ ЦЕЛОМ утвдништво и ајминнстрација У ку&и г. томе андрејеви^а ввили-кев венац.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПЈГГ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 пр. за прилослаоо 50 пара дин. од реда. Рунописи шалу св уредништву, а претплата адтинистрацијџ „СРПСКЕ НЕ31В2СН0СТ Л". рукописи не враћају се. не1маћкна писма пк примајг о*.

Београд. п Октобра. Иод утисцима жалосног и злосретног недела, кога је убилачка рука иокуша» ла да изврши над ирвим српским краљем и од чега је само Божије ировиђење спасло нашег Краља Мила» на I и одклонило од Срби« је недогледан низ неприлика и тешких искушења, под тим тешким утисцима пишемо ове редове. Његово Величаиство Краљ Милан стигао је да< нас паробродом око 11 ча< сова пре нодне у Београд. На савској обали дочекала је н иоздравила Његово Величанство Краљица Ва= талија са великим бројем чиновника и народа. Бата» л.он стајаће војске са вој« ном музиком на челу одао је почаст Господару, а за тимје Краљ с Краљицом на колима праћен свитом и ос* талим великодос-тојницима одвезао се усаборну цркву на благодарење. Кадее Н>и* хова Величанства скидоше с кола и стуиише у сабор« ну цркву, у тај мах протури се до Кра.наједна же» на и опали из револвера на њега, но на срећу про* маши га. Тај злочин, као што дознајемо покушала је против живота Краљевог удовица Јеврема Маркови* ћа, једнога од Тополских завереника. Краљ је, на ерећу, оетао неповређен и одмах је с Краљицом изишаоиз цркве и стајаојенеколико минута гологлав на вратима док се његова свита и иратњани* је искуиила. За ти.м се на колима одвезао у двор. Несретница, што је ио* кушала тај злосретни и крвничкн атентат, изведе» на је брзо по Краљевом од* ласку из цркве; те је кроз порту одвучена преко со* кака у краљеву кућу где станује г. Брзак. Уз путје власт тешком муком усне*

ла да одбрани несретницу од народног гнева. Овај ужасан и страхо* вит покушај узрујао је грађанство престолнице и изазвао је највеће гнуша* ње у свима редовима њего= вим. Мучко убиство по ее< би већ за оеуду, мора се у овом случају у толико ви» ше жигоеатн и анатемиса* ти, што је било управљено нротив мироиомазане главе, против срнеког владао* ца и Краља, првог Краља носле дуге петвековне та< ме и неереће што беше притиела народ ериски. Са= мо ерећа Краљева и срећа Србије помела је убилачку н крвничку руку једне не* сретнице, која је отацбини нашој спремала обнову цр= них дана, какви беху на* етали 29 маја 1863 године. Бог је очувао Србији Кра« ља, а Србију снасао од те> шких искушења. Највећа и наужаснија несрећаје одклоњена, и ми носле тако сретно одклоње* не катаетроФе ,благодарећи из дубине душе Божијем нровиђењу, кличемо из свег 1 срца, искрено и одано: Да живи Краљ Милан I на радостевоје нородицеи на срећу свога народа. -<♦♦> Радикали и чиновничке награде дг. У нашем 1-ом чланку под истим пасловом обећалп смо да ћемо се, ако нам време и иростор доиусти, осврнути и на неке ситније карактеристике нашег радикалног органа и .... И заиста ко је год наж.Ђиво читао овај одговор „Самоуправин а на опе прве и благе покушаје наше о „чиповничким наградама и нпје могао утећи од вечитих нснада и диверсија њепих, често и таквих које се мало или нимало односе на ствар о којој је реч. Ми нећемо с овим да кажемо да се плашимо тих и таквих испада нли диверсија ма*чијих. Ево овај одговор нека послужи „Самоунрави" као ирви доказ о нашем правом расположењу са те страие; а разлог и основ нам је за ово врло ирост. Либерална страика има за собом своју иози-

ивн/Ј прошлост, своја иозитивиа дела. Велим, нозитивна, за разлику од негативннх т.ј оних који се у опозидијн чине и могу чинити, и каквих за цело нма, и за какве ће за цело и да одговара, пред народом, и нред историјом и радикална опозиција. Дакле, та дела (добра или зла сматрајте их како хоћете — тек) иозитивна дела, она су то што говорс за либералну странку, док за вас, радикале на иример, још једеако говори и може иозитивно да говори, само ваша — негација. Ми молимо да се ова разлика упамти, јер је и по себи врло важна, а пма ж^ве свезе и са оном несносном, јер неодговорном, охолошћу радикала уопште, „Самоунравиног" нисања на по се. Нити је овај чланак њен изузетак од тог отужеог правпла Шта хоће на нример да вам каже и докаже „Самоуправа" са г. Ристом Данићем? у часу кад је реч о ииновничким наградама у начелу. Није ваљда њееа логпка дотле дотерала да од нас тра жи и очекује, да се због Ристе* одречемо и Ристоса (као оно л>уди „због Николе и светог Николе") да због наопаке примепе једног начела због партајског заступања једне установе, осуднмо н само пачело и установу његову — једном речју, да због злоупотребе „уништимо" и саму уиотребу народнога зноја?.... Него „душа вад>а, нијс „Самоунрава и само Ристу па уму имала кад је његово ак- „ нааре4но и унапређење противу нашег становишта као оружје употребила. То се најбоље видн и из овог навода њееог: „II зар сме писац „Независности Српске а одрицати да пензнјонисати здраве и чиле људе значи злоупотребљавати иародни зној! Зар то није злоупотреба народнога зноја кад се читава чета чиновника но годинама својим још снособпа за рад, баца у пензнју а на њино место долазе други који су од својих нретходника бо.ви само у толико шго су већи иријатељи владе која их иоставља ц ? Г.Г. радикали, јел'те да је то злоунотреба народнога зпоја? II јесте доиста, велика! Али зашто ви вотирасте у скупштини — гласасте за — оних сто иедесет хиљада динара кредита који створи , ту „чету чиновника још снособпу за рад и нтд. Зар сте ви радикалци тако наивнн људи да нисте могли наиред знати шта реч „нречишћавање" значи у устима једног Иироћанца те да ће се тнм кредитом само једна маса људи „бацитп у нензију а на њнно место довести други који су од својих нретходника бољи само утолико што су већи иријатељи владе која * Или и свдју Риста — напредњачких. на. пр.

их ноетав .Ђа"? 36ил>а, објасните нам и ову радикапну загонетку вашу. Ми, гсао јавни људн сматрамо за своје сраво, па и дужност, да вас јавно упитамо за све ово, и чекаћемо и на ово ваш јаван и јасан одговор. Донде, т. ј. овако унанред, имамо да вам кажемо: да сте ви тим ностунком ноказали и нешто више од просте „злоупотребе народнога зноја". Ви сте ту дело.ч признали један принцнп на који иером нанадате, а то је: право владе да „у интересу државне службе" уклања чнновнике који су јој непогодни — с том, зар, начелном разликом што би их ви онда остављали и без леба, без заслужене награде. Свака је влада досад то право имала, али и то стоји, да ни једна влада није од-ан, скромнију употребу чинила од исте либералне. Цпфрамасе даје доказати и доказало се(Види 36-ти број ,. Српске Независности" од прошле 1881 године) да, ако је на том нољу и бпло погрешака — а погрешака увек има и увек ће их бити — онет било их је мање но и код једне владе која је претходила или која је схедовала. А кад се још и време узме у току кога је ово чињено онда је разнлка толика, да оно што је код данашњих „Виделоваца" правило (правило пензионисати здраве и чиле људе само зато што нису твоје иристалице) код њих је био изузетак. Од своје стране, либерали су тиме двојаку цељ иостигли: радом доказали оно што ви радика.тци и „Виделовци" досада само језиком — тохерантност у политици, економност у Финанцији своје државе. Једном речју либерали су чинили уаотребу од тог позптивног права сваке владе ; а ви сте радикали вотирали и злоуаотребу његову. Акадје ова земља таку злоупотребу народва јој зноја дочекала од вас у оио.шца/и, да чему ли се може надати оног дана кад јој буде суђено (а све у Србији може бити суђено) да види и осети како јој ви радикалишете но полицији и судовима, но војсци и просвети и другим незаштнћеним грапама државннм. Него мп немамо права да вас напред бедимо, и нисмо то у тој намери ни рекли. Најносле то је ствар будућности која је, ио овом уставу бар, у рукама оног „народа" коме се ви ево и на рачун чпновпичких награда хоћет да препоручнте. Мн само попављамо и тражимо да нам јавно објасните: зашто једно (у „Самоуправи" на пример) говорите, а друго (у скупштини на пример) творите, е је такав и никакав други случај с вама и у овом нитању....

А