Srpska nezavisnost

БР.ЧЈ 150

УТОРАК 28 ОНТОВРА 1882 ГОД.

("ОДМНД II,

ОРГАН НАРОДНО - ЈШБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

ЗЕ2Е 31 СРБ2Ј7I ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧЈВТВРТ год. 6 днн. ЗД ССТИБ ЗЕЕЉБ 21 5АЗК12СДС1Д ПСЛ7СТСК7II ГОДННУ 30 «РАНАКА, НА ПО ГОДННК 16 *р. На ЧЕТВРТ ГОД. 8 «р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: КА ГОДННУ 15 #0?. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКТВРТ год. 4 ♦. 31 СББ ССТ1ЛЕ 1РН1ББ : ВА ГОДННУ 36 «РАН., НА ПО ГОДННВ 18 «Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИИОВ. ЧЕТВРТнОК. N НЕДЕЉОК :ЕТ А 'ГД-П Д -и -чЈТЕДННШТВО Н АДМНННОТРАПНЈА У КУЕ.Н Г. ТоНВ АНДРЕЈВВИКА вВПЈНВ.ВВ ВКНАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РКДА, А ПОСДЕ СВАКН ПУТ 6 ПР. 8А ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу св уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЕ НЕ31В2С20СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК

г.

БЕОГРАД 25. октобра. Сасвим је ириродно, што се стране новине ових дана много баве са Србпјом п са догађајима и положајем у Србији; а још је природвнје и разумљивије , да су се највпше нашли око тога посла листовн наше ,,моћне пријатељпце", Аустро-Угарске. Има их, које није пи атентат на живот нашега Крал.а толико узнемирио , колико нх је узбунно глас о томе да је влада Пнроћанчева дала оставку, да је Крал, подворење народно-либералне странке милостиво примио и да је више пута ових дапа нозивао г.г. Ј. Риста1.а и Радивоја Милојковића на разговор. На саму помисао да може тако време д- ји , да Крал> позове на владу прваке народно-лнбералне странке, надају свп нашн „пријатељи" дреку и узбуну, вичући: „Обуци се у рухо жалости, вас Израил>у !" Ми не можемо изнети нашим читаоцима сва разлагања стране штам не о стању у Србпји, просто за то, ј што се у последн.е време , многи ; страни листовн заустављају на пошти, а то су јамачно баш они, који би билн најзанимљнвији, који ка- } зују што им је на срцу, без ика- ј квог обзира и рачуна. Но и међу ј овима што се нропуштају пма толико занвмљивих и значајних ода- ј зива, да по њима можемо ноуздано познати какви су нам наши -нрија тел.и- н који нам добро желе. На врх кукњаве и претње због ! опасности која је претила опстапку напредне владе, тако „возљубљене" у Пешти н у Бечу, истакли су се познати нам пријатељи „Пестер Лојд" ј а особито посестрима „Виделова", ј стара „Преса". „П. Лојд" се још тешка да ће се ј криза свршити повољно за владу Пироћанчеву. Том приликом нас у- ј верава полузванични лист угарске владе и незваннчно гласило спољног мпнистарства бечког, да они нису заљубљени баш у личности садашњих нннистара у Србији, него да им желе што дужу владу због јемства, што га налазе интереси аустро-угарски у Србији у досадањем раду и правцу те владе. „Али", вели, „на послетку, баш кад би и дошао какав Ристић на владу, ми би исто тако умели добити парницу са поновљеном Рпстићевом владом, као што смо је добили и са пређашњом, коју је једпа нота Хајмерлова била довољна да обори; а трошкове око те плрнице јамачно нећемо ми платитн". Још је слађа стара „Преса", де- ! сна рука наше „безуказне канцеларије". Она се снебива од чуда, од куда сад у Србијп криза ? За што да влада даје оставку, кад нема томе никаква узрока. Као што није крнва влада што је Бонту проиао, тако се не може нн кривити ни због чега другог. „Шта се десило?" пита пресин заштитник напредне владе. „Једна махнита жена нуцала на краља. Па, чудна ми носла! Треба је затворити у дудницу нл' у казнени завод , па мнрна Босна !" То јо смисао „Цресиног- умовања. Но „Преса" не може ни ту прилику да пропусти, а да не нокуша доводити у сумњу кривицу Јевремову. Сиромах срнски Аустријанац! Мора бити да му нису долазпли до руке последњи бројеви „Видела - , иначе би морао дознатн, да „тоиолска афера" није више „измишљена" као што је била представљана до атентата, и да Јеврем није више тако „невино стрељан", као што се нисало до 11 -ог Октобра ! „Преса" завршује своје умовање разметљнвом претњом. „Кад је Аустрија могла надвладати — Горчакова , онда ће лако и са својим противницимау Србији". ЈадниГорчаков ! Он је до сад мислио да је напустио унраву рускеполитикезбог својих 85 година, а није знао да га Аустрија савладала ! Човек се учи док је жив. На нослетку зановеда „Преса" Србији, да напредна странка мора све дотле владати у Србији, док се год аустијском упливу не ноклони и сам — Ристић. И то је нешто ново. Ми смо мислили ^и навек мислимо да само Краљ Србије има право да држн и да отпушта своје министре ; а сад видимо да то највише право у на шој независној младој краљевини хоће себи да присвоји — редакција „Пресе". После свега тога морамо заиитати пријатеље наше безуказне канцеларије, као Гетов Мефисто: „ \\ г охи (1ег БаппУ \Уав »1ећ{ (1еп Неггп ги ГЛепви-п ? — На што та вика? Шта желе та господа ?" — Какви еу то интереси аустријски , којп би били у опасности , кад би нешто збиља Краљ Србије отпустио ово министарство и позвао на владу прваке народно-либералне странке? Да ли се не бојите, да се нод владом либералне странке неби могли и даље закључаватп онаки за вас повољни уговори, какве сте већ под напредњачком владом закључплн? Ту ваљда лежи.

Нозаборавили сте, да Србија још није тако дубоко пала, дајојвинамештате , отиуштате и одржавате владе, већ да је то право Краља Србије, који неће питати вас, него ће се обзцрати само на цотребу своје државе и на жељу свога народа. Запамтите једном за свагда: Србија је постала сама собом, Србија постоји само ради Србије и Српства и никога другога ради, па ни ради Аустро-Угарске. 8ег1на Гага (1а ве!

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД За време кризе министарске нисмо, норед најбоље воље, могли пратити све стране новине, у којима се о тој крпзи говорило, и то из простог узрока, што је цензура већи део страних новина на нашој пошти узачтила. Оно што је пропуштено у нублику, беше једнострано тенденциозно резонисање таких страних, нарочито бечких и пештанских листова, који су или из нолитичких иитереса прпјатељски наклоњени садашњој српској влади, или који стоје у служби њеној. С тога репродуковање њиховог умовања не може лежати у задатку и интересу нашем, јер ти листови ннкад ннсу могли, кад су год иисали о Србији,^да се уздигну до оне објективности, која искључује њихове и њиховпх госа иптереса ; а да се српски и аустроугарски интереси не могу баш тако лако изједначити, о томе бар није нужно много речи трошити. У главноме колко смо могли дознатп. протумачила је сва европска штампа министарску кризу у Београду као нешто са свим природно, сувремено, па шта више и нужно. Разуме се, да и ту морамо изузети неки део аустро-угарске штампе, коју смо већ напред споменули, и која је с њеног гледишта ватрено бранила данашњи кабинет и највише презала од тога, да либерална партија не прими наследство његово. Новосадска „Застава" бележећи гласове о кризи министарској, вели између осталог, да је у Бечу и Будим-Пешти као гром из ведра неба пала вест, да је у Србијп наступила миппстарска криза. „Заставн" изгледа, као да је бечке и иештанске кругове та вест већма нзненадила, него она пређашња о атентату на Крал.а Милана. Дал.е говори како је краљ позвао „Ристића и Р. Милојковића к себп, те ее дуго времеиа саветовао с њ ма, без да

су предмет и резултат саветовања и коме познат." Та „Заставина" вест је истинита. Његово Величанство Краљ доиста је позвао г. г. Ристића и Раднвоја Милојковића к себи, и то у нретпрошлу суботу; но то и ако је могло збуннти у Ауетро-Угарској. у Србији није за цело никога пзненадило. Даље наводи „Застава," како јој не изгледа невероватно, да је Краљ желео фузпју лпбералне и напредне странке, „јер се с Пироћанчевим кабпнетом даље владати не може," па додаје у исто време, да тај експедпјенс, и ако би се остварио небиникакомогаобити дуговечан. И ми држимо да така фузија неби била другог века; с тога смо и уверени да, колко због тога, толико и још више због другпх много важнијих разлога није вероватно да се она може остварити. — Бер.тински листови непрестано говоре, да ће гроф Толстој, руски мииистар унутрашњих послова одступити и мисле да ће на његово место доћи или сам Игњатијев, или други који државник, кога би Игњатијев препоручпо. Игњатијев је ових дана оставио аустријску престолницу п отиутовао је у Петроград, ношто је доистазначајно бечки листови нису том приликом, као обично, нападали на њега, нити су говорпли о немогућности да ће он доћи на владу, већ су просто јавили за његов долазак и одлазак. — У аустро-угарскпм делегацијама имао је заједнички мпнистар снољних послова доста муке да умири, нарочито маџарске политичаре. због држања Црне Горе , на коју као да у Аустро-Угарској јако подозревају, од како се кнез Никола вратно из Русвје. ГроФ Калнокн био је тако добар те је издао повољну сведоџбу кнезу Николи и сажал.евао је само, што то и о црногорском народу не може рећи. Делегације су такође са сажаљењем узеле то на знање . а бечкн и пештански листовн надају се да ће. кад већ кнез Никола не може, Калноки за цело поправити Црногорце. — Коме да ту не надне на ум она наша поеловица: „не липшиит. д."

ИЗ ЛИСТОВА а..) г Восток ; иише: „Будимо на оирезу, јер неиријател» наш отворено изнлази иротиву нас. На Истоку сваким даном његов положај постаје учвршћенији.

2>