Srpska nezavisnost

— 588 —

Његовп агенти, његови чиновници и разуздана солдатија копа отворено јаму свима источним народима. Православна вера. која је извор жпвота нагпе браће, са свију се страна поткопава. У Босни и Херцеговпнн. већ се отворено забрањује народу да се и својим правим именом сме звати. Ко рекне да је православни Србин. тај је пзложен свнма опасностпма. Он нема нп личне ни имовне слободе. Са њиме се пуне хапсане, он постаје жртва куршума и вешала, која су средства изабрали човечни Аусријанци да њима г иросвете" Босну н Херцеговпну. Српско свештенство, горе је сада на муци но што је бпло под Турцима. Српски учптељи протерују се на све стране. Народ сплом хоће да принуде да се одрече своје вере и своје народности, Странци се насељавају свуда, и они бездушно гуле и отимљу од народа. Наметп и дацпје тако су велики, да их готово нпгде нема у свету. Ако пма где робова, то су сироти Бошњацп и Херцеговци највеће робље нових својих господара и _усрећптеља а . Сироти народп једино сада упиру своје погледе на нас. И. зар ми можемо бити равнодушњп према њиховој несрећи? 0 не; Мп нити можемо нити смемо гледати равнодушно њихову жалосну судбину и несрећу. Помоћи им морамо п то што пре, јер ако њих нестане, мп смо наш историјски задатак проиграли, па ће зло које је њих стигло стићи и нас. Будимо дакле на опрез,у и радпмо брзо и отважно~ дописи Жабаре. 16. Октобра. Силом варошица Жабаре, добила беше 13. т. мес. приличан изглед према новом имену. Регрутна комиспја тог и следећег дана издвајаше двајестогодишњаке из оппггпнских сппскова за стајаћу војску, па се беше слегло доста народа као о изборима посланпка. Не бих пмао шта писатп о самом овом збору, али дугачки нокти Бабамиљнћеви, као да и овом прпликом нпсу прошли на лио. Компсија регрутна, која и до сад <>ве послове обављаше, досад беше врло солидна у раду, а састојаше се из ових истих личности. Нарочито мајор Хаџи Дннић. увек беше строги али правични војник. Но само ова његова чврстоћа карактера и уздржала је те се ннје десило внше .погрешних гледишта" на сми<-ао закона о регрутовању, а по самом капетану Бабамиљићу, неверујем да би и било друкчпј&\ но само његовпх гледишта и тумачења смисла законског. ^Знамо да сваки мора „за себе и служити а не за задругу, о чему имамо стотинама првмера. По овоме чудно изгледа

ЛИСФ&К

СА ГУ1АВН0Г ЛИБЕРАЛНОГ СКУПА ДрУ 1 " 2 дан. Рано у јутру, 18. о. м., почеше се купити чланови „Дружине за потпомагање Српске Књижевности 44 у дворани велике пиваре, јер се још у вече прошлог дана рашчудо. да ће Његово Величанство Крал> примпти Дружину у 10 часова нре подне. Много пре 10 часова беше дворана дупке пуна. Сви који ирошлог дана учествоваху на састанцима. беху у потпуном броју на окупу и спремни да учине подворење владаоцу. Г. Јов. РистиК , као председник Скупа, саопшти у кратко цел данашњег састанка и у једно готовост Његовог Величанства Краља, да је вољан прнмити Дружину у п • о аудијешлји.

| причање очевидаца, да је доста младића ! уписивано као „ задружни и и ако су они ј кућне старешине или у самој ствари, или ио ирестарелости или неспособности оца за рад. Овакав рад изгледа нам као усиљен, збуњен, каи да неко хоће тим да иоиуни н ирикрИЈе неко очевидно зло. Ово се даје објаснати иримером који ћемо исиричати, по казнвању ичевидаца. У Ореовици има Једна кућа, из коЈе још од њенога постанка, а то Је још из времена Кара-Борђева и Кнез А1илошева, никад досада иа ни сада не беше војника. Ова Је кућа по богатству у реду ирвих у целоме срезу. 11ре две године старешина ове куће Стеиан 'Борђевић беше заиисат за регрута, па као старешина , и ако у кући има синовца НлиЈу од 1« година ожењена, који иословима као и стриц Степан руковаше, — буде ослобођен службе у ВОЈСЦИ. Сада иак уиисат је за регрута Илија М. Ђорђевић трговац из Ореовице чиЈа је задруга: стриц Огеаан од 23 год- брат Светозар 04 П *0Д\ сестра Н. 04 И; стрина Н. 04 22 104 ; жена Н. 04 20 Х04', и мати Живка 04 40 104ина, сви саособни. Овакав је сиисак В. од ошитине Ореовачке иоднешен ср. власти пре месец дана. На дан регрутације 13. т. м. предстали су сви пописани младићи, па и Илија с њима. Кад је ио наредби комисије требало да се регрути из Ореовице прегледају, Илија Ђорђевић беше увршћен у ред „за^ружних", и на позив да се свлаче ради лекарске визитације, Илија изјави : т ја сам аотауно з^рав. аа молим да се и не свлачим, и ла ме г. доктор не арегледа и . Разуме се да се ова молба Нлијина није могла уважити. Лекар је прегледао све младиће, па и Илију г и за њега гсзјавио да је иотауно здрав". Е, али старц каиш, и шеретлук, напредњачко готованство, и овде у овој светој дужности за свакога Србина, мораде своје гадно ; ице да покаже. Газда Милан Милутнновнћ из Жабара. поборннк правде и истине ^од ардије - чувени двогласац на последњој „скуиштини", свој погани прст гурну и у рад комисије иначе врло озбиљне и до сад правичне. Да неби когод помислио да се Милан ту случајно десио. напомињемо. да је Милан таст рекрута Илијс, да пе само што и Миданови ошови оваквим путем пзбегоше службу у војсци, нарочито млађи, који мораде за невољу бити п учитељ у Ракинц}', само да се за време регрутације може рећи да је већ у државној служби. — но и зетове своје овај „аатриота - заклања од војничке службе. Ово неговоримо на памет, но ено села Ракннца, које све пна, зашто је Мита газда Миланов био учитељ, и ако се за то никад ни спремао пије. Тако исто зна цео Ракинац, с колико муке беше осло-

* * Скуп свечано улази у двор Краљев. Ту свечаност не алтерпра ни сувише истаннута личност Димитрија Јоксића, који се обема рукама подбочио на нрозор са цигаром у устима Нека га, веле, нек ужива. — — — — — — Брзо се испунпше иростране дворане у Краљевом двору. Напред се Формнрао нолукруг са ирвацима п важнијим људнма из свију округа Србије. Г. Ристић стао нешто мало нанред, јер ће он у име Дружипе да поздрави Краља. Није дуго иотрајало. када нотпуковник Франасовић отворп двокрплна врата што воде у Краљеве собе. и пред представпицима народио-либералне страпке појави се Крал». Бурно „Жпвео и беше први поздрав, којим га дочекаше искупљени. Његово Величанство, у цивилном оделу, застаде иред г. Ристићем. Нема тишпна пастаде.

бођен Стеван Гроздановић зет Миланов | војене службе. Заузимањсм Милановим ! доказано је да је Стеван кућни старе; шина, и ако има у кући и целој радњи ! зета Косту Радовановића, који му је не само ортак у целом имању но и ирави задругар по вољи Стевановог оца Марка, | и да Је Коста и данас старешина ове | куће у сваком односу. На поелетку, по | закону у сиисак В, иише се задруга ре! грутова из аоаисне књиге , па што је тамо у време пописа уписано било као задруга, то важи по закону о регрутовању иа и онда ако еу се поЈедини чланови оделили. Но мимо свега тога, газда Милаи навр'о као на руиу, иа хоће да еве што је његово, треОа да Је привилегисано. Тако сада и овога зета хоће силом да извуче из војеке. Ношто је доктор као што рекосмо изјавио да Је ИлиЈа потпуно слободан, газда Милан наиредњачки Оезобразно одвали : ^Назите госаодине, ово је мој зет. Ја знам да је он несаособан, ирег.1едајте га боље ао грудима, дете је нездраво има неку муку". Ово Је Оило мазање, алц глеђ се не може подварити, без славнога у том погледу виртуоза БаОамиљића. Кад је комисија заиоведила да се овп облаче, каиетан је собом узео за руку Илију, гола у самој кошуљи без гаћа, па у сред подне заиалио велики миликерц, и одвео га са доктором, на очиглед свнма осталима регрутима у своју собу да га према свећи визитира, а практиканта наредио да чува ствари Илијине, јер рече каиетан : ^ту има доста новаца, аази, ти Кеш одговарати-. Ово тумарање са свећом показује старога виртуоза, да би остали регрути помислили, да је слабост Илијина толико Фина, да се без свеће неможе нрема светлости сунца спазити. — И, кад су млоге бабице деца пропадају. Веле да је доктор при конзилијуму с капетаном, изјавио : л да је наш аотауно здрави Илија, несиособан за службу у војсци - !!! А шга сте мало пре пред свпма регрутима јавно у очи комисији изјавили г. докторе ? Зар таквим савесним радом почињете каријеру у ср. Моравском ? А зашто је баш Бабамиљић морао голокрака регрута са свећом па још у своју собу на визитацију водити ? Од куд Бабамиљић зна да у свученом оделу Илијином има .млого новаца - па је нуждан ) практикант да чува ? Зар ннје довољно што лекар свечано изјављује да је регрут здрав, и овај сам не само не проI тестује, по још прпзнаје и моли да се ; не прегледа ? Зна ли Бабамнљпћ да се зна како је он комисији представио, да је овај регрут самохран , без задруге, к)ћнп старешнна, и да његов млади стриц Степан, не може ее по закону (по ком) сматрати за задругара са својим Г. Ристип узе реч : г Ваше Величанство. Господару". Мнсли су т смишљене, речи одабране. Глас звонп достојанствено. Господар упрво очи у говорнпка н не скида очија с њега. Г. Ристић подноси Његовом Величанству Краљу осећаје Скупа против безбожног покушаја, којп је бпо управљен против жпвота ирвога Крал>а Србпје, и који је претио да баци отаџбипу нашу у недогледну нровалију свакојаких заплета. иесрећа и опасности; он изјављује. да смо сви иснуњенн осећајпма радости. што су све те опасности одклоњепе и о.? Краља и од наше отацбине, и завршује да лнбералпа странка, као странка реда. напредка п правилног развитка. чнји су одношаји лојалности према дому владалачком не само дужпост. но су још постали и традиција и потреба коју сви дубоко осећамо, честита себи и отацбини што је провиђење спасло Краља. — „Да живи Краљ" ; — „Да

синовцем ? а мсђу тим опшина попунила списак Б задругом по пописној књизи онако како и ми наводимо, и као што | јесте у ствари. Зиали капетан, да смо видели Илнју пред зору 15. Октобра, ј где петачку лепога внпа однесе из своје : авлнје у Пожаревац, и удари ниже Маринкове каФане у Полсаревцу, а кад се сусрете у позорје са човеком који га познаје, а Илнја навлачи шубару на очи — ал га кулаши издају. Ђаволп деца капетане, па извуку узицу. Знамо мн све шта си заплетао. али очекујемо још који дан. па ћемо поименце потражити од окр. команде па и министра војеног, да п-жажу како се има разумети задруга н остали прописи закона о регрутовању. Питаћемо зангго се узима војник из Вошановца, чији је брат ^ изслужио у марту ове године, а не узимају се друга двојица из једног села из Мораве, чија су браћа тако исто одслужила пре годину дана, а добре су задруге. Другом дакле приликом казаћемо редом имена свију које је, по нашем мишлењу, комисија неправилно пописала под пресијом старог виртуоза, а сада само откривамо свету пут за бољу пажњу у овим пословима, гди је напредњацнма отворено широко ноље, да акцију своје нарави развију. Вл. П. О. Чачак. 12 октобра 1882 год. Изненадни глас, да у недрима мајке Србије, има још по која отровна змија, запојена чемером проклетих Бранковића, која јс могла дићи своју убилачку руку, на Његово Величанство, нашег омпљеног Краља Милана првог — ожалостио је до крајности сваког правог патриоту срп! ског: али је у јошт већој мери обрадовао вазда верне и истинске пријатеље дома Обреновића тиме, што је паклена намера пакленије душе осујећена! На спрам убилачке намере гњевом преиспуњено грађанство вароше Чачка, похитало је у цркву да благодари Вишњем творцу на превеликој милости, што је сачувао драгоцени жнвот Краљев, и на! род српскн од тешких искушења! И црква, и авлија црквена биле су дупком пуне парода обојег пола. Радње су цедог дана биле затворене, а увече је варош била дивно осветљена. кроз коју се народ до неко доба нићи уз музику веселпо — жигошући творце мрског атентата срамом издајства и вечитог проклетства. Но колико смо радосни, што је метак мрског убице промашно цнљ са толико и више увеличала би се наша радост, ако би се нронашао прави нзвор — отровно гњездо, у коме се лежу и гаје отровнп црви — који тако често подгризају млађано стабло наше младе — обновљене Србије, у најлепшем цвету њеног напредовања. — Крајње је време живп Краљипа**; — „Да жпвн Краљевпћ". Његово Ве.шчанство, Кра. *>, г дубоко тронут осећаЈ*има гнева и презнрања ц , која испуњавају либералну странку према атентаткињи. дубоко је тронут и осећајпма радости која му подноси народно либерална странка. Он је узбуђен. Уверен је, Ј*ер му од свију страна стижу најискрениЈ*е изЈ*аве и честитке. да ће таЈ* случај још јаче аФирмиратн везу народа с Обреновићима. Благодари Богу као владалац и као Србип што му је живот сачувао, јер Ј*е свестан свога иозива и зна шта значи Његов живот за Србију. Пред људима. који му свечано изјављују своју оданост, и о чијем Ј*е патриотизму уверен , који му отворено и искрено изјављују да су задахнути духом реда, наиредка и правилног развитка земље, — пред њима хоће искрено да говори. Он се нада да ће тај покушај против Његовог живота прикупптп све