Srpska nezavisnost

— 635 -

ј обзир да је улазак скоро свакоме при«тупан, пошто је г. Димић згодно удесно цену за улазак, која је врло незнатна; ја иислим, да је према овако незнатно) цсни могуће свакоме посећавати позориште, а по врх тога што ту нема седишта него сваки има столицу, гди се поред згодно размештених астала, ваместити може. Како г. Димић намерава, да са својом дружином целу зиму овде проведе, ваљало 6и да се и наша шабачка публика мало боље томе одазове, како би глумци добили што више воље за рад, јер све је узалуд, ако се труд бар колико толико не наградн. Има већ дванаест година од како г. Димић, као управитељ, води позоришну дружииу; за сво то време његоза дружина викоме ни паре није дужна остала. шта више, код њих влада правило, ако би се који од друштвених чланова лакомиелено задуживао. г. Димић плати дуг за њега и онда се исти члан из друшгва искључи. Да ли ће се наши шапчани. према овоме друштву боље одазвати, идемо да вндимо.

ВЕСТИ ИЗ НАРЗДА Из Смедерева пише нам један пријатељ ово: мојим поелом м«»рао сам проћи кроз Свилајенац идући из Лапова. и из даље. У Лаиову сам био 12. Новембра и тамо чуо да је умро ђак II разреда гимназије Свилајеначке : Триоун Којанић из Лапова. Овај ђак није ни три дана боловао. Тако рекоше у Лапову. Но кад д« ђох у Свилајенац. причаше: да је овај ђак једнога дана био прозват да говори лекцију у школи из „Ботанике и , пред про*есором овога предмета. Ђак је веле тихо говорио овај тешки предмет. а ироФесор, забринут неким лудоријама из свог брачног живота, нагло почне внкати на ђака : _Зашто незнаш"? по неколико пута узастопце. "Бак се унлаши. па се опст окуражн и одговори: г ја знам госЈодине и . Но проФесор навали : „непитам те што знаш, но зашто незнаш~? иа онда заиуца длановима ћака по глави тако нагло. да је овај хтео пагти, и пао би веле, да га двонца другова ниеу прндржала и наноље извела, свога бледа и у готовој несвестици. Три дана је нотом јадни ТриФун боловао у Свилајенцу, а четврти однесу га кући у Лаиово, гди је пети дан умр'о. Ово сам чуо овако да причају по Свилајенцу са додатком да директор незна за ово. Тако исто незна ни отац пок. ТриФуна, да му је син од млоге науке морао умрети.

Веле да овакав начин предавања имају још двоица од проФесора у овој гимназији , па би добро било, да се ово пропита и види дали је то најновија метода да деца пре науче. Немогу се начудити, зашго да се проФесор гимназије толико једи кад му ћак неможе да научи. Ако гимназиста ана , добија добру бележку. ако незна добија лошу. а проФесору част и поштовање. Д0МАЋ.Е ВЕСТК $ Скуиштинска ситуација, како смо је ириказали у ирошломе броју нашег листа, није се ни у кодико нроменнла. „Скуиштина" јога не може да одночне свој рад. Врата на зградн скунштинској још једнако су затворена за све, који не уживају новластице внделоваца. С тога још тајна заодева скунштинску дворану у којој сам Бог зна шта се збива. Та се тајанственост нешто сувиже цротеже, —јер од 25. на до јуче, 29. о. м. дакле за нуних пет дана још се није чуо глас тугујуђег „нредседничког звонцета" у „Скунштнни". Шта ли је томе узрок ? Зли језици тврде да нема дово.ђно „носланика- на окуну, а бечки службени лист срнског министарства „Нол. Коресн." као да то нотврђује кад јавл>а, да је конститујисање „Скунштине" одгођено на неизвесно време, док се не искупе очеви отаџбине Дакле а(1 са1еп(1а8 Огаесаз. — Иоводом нашег чланка у 159-ом броју „Српске Независности^, „Виделоу своме прекјучерашњем броју 162. излеће нротив нас са пуно напада и со качких грдња. .Видело" је на норугу озбиљне журналистике. и овом приликом као и иначе, послужило се својим етарим занатом. Ми само са презрењем прелазимо иреко онаквих неуљудности. каквима је нротив нас пуно и ирепуно _Видело и готово у сваком брију. О а људи као што су „напредњаци-, ми се у осталом и нисмо могли надати чему бољем. У целом њиховом раду огледа се само пустош и безобраллук, па, разумс се, да они тако морају и да заврше своју полвтичну улогу. Тако радећи. нашн „напредњаци" наравно да би се радовали. кад би им се — као што они нама неумесно пребацују — рекло: „покритс се, па ћутите", јер знају да би се тим начином скривала сва њихова ругоба. Али неварајте се господо -наиредњаци": српски је народ толико од ваших недела претрпио. да вас неће оставити нокривене, већ ће вас, по вашој заслузи, једном тако открити, да ћете ви онда морати да одговарате за све ваше незаконитости и недела на штету народних ирава и интерсса. — У недељу 28 ов. м. обављен је избор председника општинског суда. Изабрат је г. Живко Карабиберовић.

— Јуче у 10 часова пре подне сахрањен је Андра С. Книћанин проФесор реалке и почасни коњички потпоручик. Несретним случајем он се 28 ов. месеца у јутру око 5 сахати преставио. Андра Книћанин, био је вредан наставник у школи, и ватрен патриота. У оба наша рата он је учествовао, вршећи војену службу са највећим одушевљењем. Као ваљан патриота. љубио је он са највећим жаром српску војску, ту узданицу народну. За своје заслуге у ратовима нашим одликован је таковским крстом и сребрном медаљом за храброст. Ван школе, где је марљиво радио као еавестан наставник, Андра се живо ннтересовао за све што је роду српском од користи. Српство и његова лепша будућност лебдили су му увек нред очима. Његове младе српске груди и топло срце били су увек пуни одушевлења н љубави према с^пству. Прерано се угасио млади патриотски живпт Андрин. Тек је навршио 29 годину живота. И за тако кратко време, он је послужио роду своме колико је год могао, ваздан у сваком раду покретан одушевљењем и љубављу према сриетву. Као друг и пријатељ остаће покојни Андра увек у успомени код нас. Његова ироетодушност и искреност задобијала му је симпатије код свакога, са киме је у додир долазио. Осим свога рада у школи окушао је покојни Андра своју снагу н на књижевном иољу. У свему што је радио, па и у ономе што је иисао вејао је српски патриотизам. Уз лепо саучешће познаника и пријатеља из свнју слојева грађанства, а уз војене почасти исираћен је младн п жојник до вечне му куће. На ћошку куда се савија великој школи, на догледу реалке гдн је Андра био наставник, говорио је беседу г. Стева Бајаловић. његов друг, проФесор реалке. а на гробу у лепој беседи опростио се његов ироФесор и пријатељ г. Коста-Црногорац, нроФесор друге полугимназије бео радске са њиме. Иокојни Андра оставља након себе младу супругу и нејако мушко детенце, и ожалошћЈну мајку. Нека је лака земља српска младом Србину и искреном родољубу Андри С. Книћанину, н трајан спомен међу нама. — У Београду отпочео је 25. ов. мес. поинс становништва; тај попис врше квартовне старешине сваког дана од два до пет сахати п. п. То ћетрајати све дотле док се ево етановништво не попнше. Време је било да се ово већ једном отпочне, како би се знао рачун о становништву наше престонице. За што се то за ово две године није чинило , знаће сиг>рно они који су позвани да то врше. — „Вгдело" се још миче. И оно сме да помоли бела зуба. Али који су то патрони „виделови" , а којн ти жалосни иисци његови ? То нетреба већ више ником да говоримо, њих знаду сви . и за то што нх зна презире их свако. Са „Виделом" у опште пуштати се у препирку значи толико исто колико газити блато и прљати се. Ирезрење је истина мала казна за њих. који немају стида ни срама. Они заслужују нешто горе, но оставимо времену, а оно ће и то донети собом. —

ТЕЛЕГРАНШ Ваљево, 28. нов. Јуче суд нусти нон Андрију из Ћелија, као невина, полиција га држала у притвору 70 дана: ето пречпшћене полиције. Алексинац. 28. нов. Парастос нрнредпли пок. Даничићу његови некадашњи ђаци. Овако нека се исирави из 160 броја, у првом броју. Куршумлија. 29. нов. Полиција осуди и општинског писара Савића тридесет дана затвора. Баш су својски кпдпсали, ваљда је на измаку. ПРИП0СЛ1Н0* Отворено писмо из Мариле I. Дру 3. Е. УгричиКу у веограду Добротом једног болесника из Београда. који је сам Марилу походио недавно добих број Српске Независности од 20. Авг. у руке где је госп. др. Угрнчић обнародовао своје примедбе о Марили. Потем у том извешћу има доста неистннити података и циФара, који потребују исправке, то ћу се ограничити на најнужннје поправке, и оставићу затим сваком читаоцу. да себи сам створи своју пресуду. 1. Не стоји, да је акционо друштво искључиво чивутско, и ако би у ствари тако било, не би мењало ваљаност завода. но сада стојп: да 4 / 5 акционара јесу хришћани и једва х / 5 чивути. Тиудеоничари по своме друштвеном положају јесу кнежеви. гроФови. лекари, адвокати трговци и т. д. а иетинитост тога казивања може се доказати сииском акционара. који је уредннштву срп. независности послат а оверен код кр. уг. тр« говачког суда у Бечкереку. 2. Тако исто не стоји : дадомаћаправила у Марили шпециално поничу из ниске чивутске грамзивости, јер су у њима исте оне тачке и одредбе. које се код сличних завода налазе у Калтлајтлебену. Радегунду, ГајнФарену, н. пр. онај 40 § правила марилиских који вама чивутски изгледа. налази се у статутпма из Радсгунда на стр. 14. из ГајнФара на етр, 16. из Крајцена стр. 12 и 14. која правила се налазе код редакције Српске Независности на увиђају. 3. Тврдите, да је у Марили тако исто скупо, шта више и скупље но у осталим купатилана, и као доказ наводите: 1. да је у Марили — где се морају минералне воде куповати — глајхенбершка или селтерка вода скунља но у Глајхенбергу или у Селтеру; то је сасвим при* 3а стварн под овои рубриком уреднжштво не одговара.

или који није видео нови Ниш: дајем једну пЈвршну слику. Ниш је, без сумње, после Београда друга варош у Србији. И они владаоци и народ, онај народ ■ војска, оне дипломате и патриоте — који су у размаку само од 10 год. (од 1868 — 1877) освојили Србији њена два велика града, два стожера домаће п државне величине, који су добили Србији Београд 1868 ј и Ниш (1877) — да нису ништа друго Србији привредили — заслужили би да им дела њихова буду уписана у историју. а имену њиховом да потомство подиже и храни сномене достојне делима њиховим. Али тековине те нису само та два града ! Од Ниша је далеко још до Нирота и Цариброда, далеко до Преполца над Косовом а још даље до извора Мораве над Врањом. Све су и то тековине нстих народа и то тсковине истих владалаца, народа и његових разборитих л»уди. Ни једна жртва није велнка ! И ја опоричем свима онима њихов српски патриотизам. који еваком згодном прнлн ком потржу своју прљаву кебу иза појаса о — .ратним жртвама- . као да девет година Карађорћеве војне нису биле нуне ,ратних жртава- У И зар је «а то мали Караћорће и његов иара-

штај !! Ја шта је Љубић. Дубље, Пожаревац и тешке ране и мртве главе у тим Милошевнм бојевима; но ..ратне жртве- ? Немамо ли ми тим жртвама да захвалимо постанак Србије ?! За што целивамо гроб Синђелиђев код Ниша!? Крвљу се искупљивала свака слобода, иа и слобода српска! Јесмо ли криви мијј који смо се родили и живимо у страшном времену кад се ваља крвити и војевати ? ? Сад се тековине теку. Кад једна држава пропада, друга ниче или ће нићи трећа. Па у тим тренутцима, као И у лову : Ћ Ако не срете, после не стиже Јер лакше ће доцније бнти потомству управљати великом Србијом, но данашњем вараштају малу Србију очувати а још је већом начинити. У добру је лако добар бити ! Иредстраже српске већ су на Преполцу и гледе у Косово са својих висова. Сриски је војник 1878 напојио коња на Ситници н прекрстио се код Грачанице на Коеову ! Србин је понео аманет са гроба Обилићева: да ће се опет тамо вратити.... И нека би дао Бог да то буде скоро и победоносно !! „Стојте ту, гледајте доле у Косово, I војници, и никако се не оеврћите овамо, ! да добро утувите куда је пут ка При! зрену! И кад се вратите дома да ка-

жете где је наша старина!!!...- рекао је на Преполцу генерал Бели-Марковић кад је еа својим пријатељем г. К. Алковићем проФесором Велике Школе летос (у АвгЈсту 1882) прелазио млоге пределе, са којима је у свези и његово војничко име. И ја жељах да видим „врата" између великог и малог Косова. С признањем помињем да ми од старијег (министра) неје ни на дозволи оскудевало; али краткоћа времена и посао, за овај мах то ми не дозвољаваше. Али ја морам прећи Нову Србију и видети путе, који воде у будућност ове земље, ка било то сад по _потреби службе" или слободне дружбе ! Време је, да се по „салонима и води више говора о сриским брдима и клисурама, пошто смо ее већ наразговарали о занадњачким ^булеварима!".... Милош доби још 6 округа, удари близу Пиша: али Ниш остаде да буде. поред неколико стотина, још четрдееет и четири године потркалиште турских паша и војника, који су убијали сваки народњи покрет, сзаку жељу за слободом и ослобођењем. Турчин уме или безусловно да суди и гони или да се покорава. Он не зна за средњу меру ! Али и у том тајном тежењу за слободом. увек стоји клица за јаван покрет. И ако су покрети свнју (масе), буне т. ј. устанци, у већем размеру немогуће биле, ипак је у тим приликама | било увек људи, који су ноенли, оличавали па и исказивали ту народну миеао за ослобођењем.

(наставшКе се).

Тежња за ослобођењеи Тешко је робовати ! Тешко је елужити туђину ! Тешко је у близини глсдатп брата свога слободна и правна, а сам бнти безправан роб — Турчннг. Тако је било и Нишлијама н народу нишке околинс док бејаху под Туриима. Граннца слободе 1833. годнне, кад Књаз