Srpska nezavisnost

недеље у жпвот. Цела војска дели се на 15 корпуса, над којима су команданти већ наименовани. ИЗ ЛИСТОБА а,.) сргггкиз: „Српском Листу" пишу из Котора, ,5 /ј7 новембра : Данас ћу да извијестим штоване читаоце о многом којем чем , а надам се да ми неће замјерити, што се нећу др*ати једнога предмета. 0 усташима, кплико Бокешким тодико и Херпеговцима, који су интернирани по Црној Гори не долазе нам никакви глаеови, а то је и наравна етвар , јер их је влада Црногорска лијепо понамЈестила и дала нм све како ће боље презимјети. Главарп Бокешкијех усташа још су једнако на Ријеци и тамо је отишао , Црногорски минис.ар пресједник г. Божо ^&в*гровић и министар иностраних дјела г. Станко Радонић. Што ће тамо урадити са усташима, то је трудно знати, јер је нама Приморцима зааорпо ићи у Црну Гору, а Црногорци онет од неког времена сасвим слабо долазе на наш пазар, иошто је ђумручки закон на црногорске прокзводе отежао трговнну. Ђуро Вукотић, о ком еам више нута говорио и на кога је циљао министар Калај. био је премјештен из затвора са Цетиња у Подгорицу. Исто је тако још у затвору и неки Мијушковић, на кога се тужио барон Темел. Ових дана обрадовао нас је глас са Цетиња, наиме, да је Његово Височанство Књаз Никола, нашег земљака Висариона Љубишу именовао Црногорским Митрополитом. Љубиша је родом Наштровић и други рођак нашег Стевана Митрова и он је отишао у Црну Гору 1868 године и одма ступио у црногорско поданство. Од када је постануо Владиком сједио је у Острошком манастиру, као _ Еиискоа Зетски и Захумски и . Он је ових дана дошао на Цетиње н књаз је у почаст његову држао свечану вечеру на којој је Љпбишу обдарио орденом Данила првог реда. — Ми се из свег срца радујемо и честитамо г. Љубиши велико новјерење које му је удијелило Његово Височанство, да буде глава црногорској цркви! Мало за тим обрадова нас и други глас да је г. МитроФан Бан архлмандрит и досадањп администратор митрополије именован Владиком на мјесто г. Љубише. Сретно! дописи Прокупље, 9. Новем. 1882 год. Још од прошле годнне, у нашем општинском суду кметови су све сами напредњацн, нрнсталнце садањег помоћника Стеве Костнћа, који је преко њих радио што је хтео. Алн некако због једног плаца овде у вароши, земљишта вакупског, које је помоћник Стева приевоио, — преседник општине наше етајао је на пут овоме присвајању, што наравно по силп старешинства и силе Стевинс, преседник ни;е могао успети.

Ово је изазвало огорчење Стевино противу преседника, свога присталнце ; па да Ои му се осветио и са звања га отерао, — он натури члана оншт, суда, Тасу Китића, да му ствара неирилике, те )е Таса чинио шта јс хтео и у суду и ван суда, — нити је вршио наредбе I свога нреседника, што овога принуди, | те све неуредности Тасине изнесе од| бору, који реши, да се сазове збор 17. окт. т. г. те да изави свјима кметовима неповерење или поверење. Тога дана имали су нраво гласања I свега 58. граћана, а дошли су и гласај ли 17. њих, — што, наравно, према закону није био довољан Орој гласача те се од Оирачког одОора писмсним обЈавама обзнани но вароши ово, као и да јс решено : да Оудс зОор на дан 24. Окт. за гласање неповерења или поверења свима кметовима, Али с^тра — дан, 18. Окт. пошто су оОЈаве од Оирачког одОора по вароши растурене, — помоћник (јтева оде у оп штину, сазове зОор и са њима реши: да је по закону довољан Оро) гласао противу прсседника, на према томе одмах разреши нреседника од дужности и нареди да буде збор 31. Окт. само за Оирање иреседника. Наравно да је противу овог постунка Стевиног Оило жалОе телеграФом г. Министру унутр. дела. Но пошто су жалОе управљене лично противу помоћника Стеве, зета Иироћанчевог, — кога је Гарашанин за три месеца од канетана треће класе ванџирао за помоћника начелства прве класе, то напред можемо погодити какво ће решење по жалОама Оити. Кад је освануо 31. Окт., миоги народ сакупно се у општину, па је тражио од бирачког одбора. у коме је заседавао и преседник овдашњег мртвог иододбора напредњачке 1-тране. злогласнн и у турско Рреме Петар Лакошница, — да гласа -за 4 - или иротив за све кметове. Али бирачкн одбор састављен све од самих наиредњака, одбије ово тражење и недадне глаеати за све кметове; — којом приликом Лакошннца назва све грађане овдашње фукаром и рече им : да ће их еве раиити и изранити својим Т| ицама. Сакунљено грађаиство преко 200. њих видећи да им се непрнма молба и неда гласати за еве кметове, и да их још и злогласна удворица влас ичка рани као стоку трицама, — еви оду у начелство да моле да оно нареди да могу гласати за све кметове. као што је бирачки одбор решење своје саопштио свом г[>ађанетву 17. Окт. да се има гласати за све кметове. Али силан виделовачкн наиредњак. помоћник Стева знајући да је у одбору бирачком његов пришипетља у/ворица Лакошннца. и да ће да се гласа не само противу преседннка што би он желио, већ да ће се и иротиву оба члана напредњака који му т свему на руку иду, он — Стева — викне сакунљеном грађанству, да одмах одлазе напоље из авлије начелетва, илн ако нећеду. да сместа сви иду у подрум у апсу начелства. Али народ није се поплашио силе помоћникове и нехтео се разнћи тражећи решења како их све тера да иду у апсу. Кад силан помоћннк Стева виде, да се парод неће да разиђе, он позва свога савезт.ка нанредњака Илију X. По-

н и ш 31 ншпге зна^енитости. 'НАСТАВАК.1 1805. био је Синђелић бој на Иванковцу, а од 1806. бавио се највпше на Делиграду и 1809, сви се крену иод заповедннштвом војводе Милоја. Нишу, дођу над Каменицу а Синђелић си$с с висова, пред Камепицу, на Чагар. ту.... где му је сам споменик ! Остали су шанчеви и војводе били: Петар Добрњац и Вељко у Горњим Матејевцима ; Илија БарјактаравиК (нз Извора ћупр. окр.) више Матејевца, Милоје ПетровиК војвода (главни командант) у Каменици; Пауљ из Мељницс (Млава) изнад Каменице, више цркве и Милојеви беКари у Доњим Матејевцима. Свега дакле шест шанчева а главни војвода Милоје Петровић. Добрњац и Милоје били су у завади, пгго је до 1809 на Делиграду и над војском био старепшна Добрњац, а од 1809 поста Милоје Пе-

тровић. С тога и у нападу на Ниш није било слоге, па ни среће. но — срнске погибије. Пред бојеве на Каменици Вељко и Добрњац оду да бране Гургусовац (Књажевац), али опет остану четири шанца и војска. Синђслићев је шанац био први на ударцу. У среду по светој Троици, (после доста претходних и неуспелих турских напада) приберу Турци еву силу и обрну на Синђелићев шанац на Чагару. Остале не хтедну внше дирати ни нападати. .Изађоше. причаху очевидци (^Кнеж. Србија"; коњици турски прво све бели, па зелени, па алатасти, па доратасти. па најпосле црни. а пред њима два коњич^а топа. Пошто свршише дбву (молитву), избацише два топа. иа се по| чеше лагано приблнжавати к шанцу на Чагару. Само се осуо један плотун, па су одмах јуришили на шанац.... с и настао је страшан покољ !! Турци су кидисали на Чагар н пре1 крили га. јурнули на шанац Сипђелићев и кад су им мртвч њихови испунили ендеке, они су преко њих скакали. Погибија је била велика и сеча страшна... Народ (војници) из околних шанчева није притрчао на обрану. Опи су гледали. Или : што ниеу смели ићи без коњнка (које је бно Вељко одвео) или им није лао Милоје ? — за кога се причало

повнћа, капетана Добричког среза ■ његове све пандуре па нареди , те каиију авлије начелства затворише и да сви нандури начелства и срески са оружи)см оиколе народ. Међутим његов верни саветник капстан Илија ноеаветује га, да Ои ваљало сместа потражити помоћ војну од овдашњег Оаталиона стајаће војске. И номоћник ^тева одмах нрихвати ову срећну мисао, па сместа званичним актом затражи од заиоведннка воЈСке, да му се са уОојном сиремом стави одмах на расноложење један вод стаЈаћих војника. И тек да се зојници крену из касарни за у Начелство, али у том часу стигне друга званична наредОа од иомоћника Стеве, — да Је престала потреОа за помоћ воЈНичку и ниЈе нужно да севоЈСка шаље начелству. И тражење и опозивање војске, св^шено је све у наЈкраћем времену, тако рећи моментално. Молићемо г. Стево, јелте да смо се хтели мало ноиграти и војске. ПоМЈћник Стева оиозвао Је своје званично тражење за помоћ војену зато, што Је у том времену стигао овде из Куршумлије начелник окружни, — па видећи какав је неред и заоуну направио његов помоћник, — начелник нареди те сви нандури оду на своја места, а сакупљени народ посаветуЈе, да иду своЈнм кућама, иа ће се сутра еве нареднти како треОа по закону; а мећутим нареди да Један одборник заступа у дужности члана Тасу Китића, на кога су сви грађани наЈвеће незадовољство изјављивали. С)тра — дан оде начелник у општину, еазове одбор и оиет поврати на своје место за члана Китића. Зашто је оваку сталност своје наредбе начелник одржао, — то ће он знати. Сада пак чујемо, да је створена код начелства кривица за више њих грађана: — да су ко бајаги они коливође О или узрујаном грађанству, да су бирачки одбор тога дана 24. окт. растерали и да су онн1Т. суд запечатили. И за све ово разуме се да ће помоћник Стева, подпреседник овдашњег мртвог пододбора напредњачке странке, еа својим преседником истог подмдбора Ликошницом наћи н сведоке. За извиђање ових кривица, чујемо г. министар правде одредло је на предлог начелства и закгеву лично Тасу Радовановића, судију ово — окр. суда; — а ово је учињено на основу закона §. 22. крив. пост. који гласи: Ј-Полицијска иелеђујућа власт може у важннм и гаплетеним случајима з.гочинства. одма у почетку иелеђења доставити случај суду. да овај одреди једног судију са писаром, који ће дело иследити и Суду поднети". Дивно чудо, да је и г. министар правде могао окачествовати ово дело као злочинство, — те нрема цнтираном параграфу да одређује и то још он, а не суд. — суднју. Видићемо како ће ислеђење тећи н како ће се свршнти. Кад је народ дошао у начслство и био по наредбн силе помоћннка Стеве оружаним пандурима опкољен, помоћник Стева без икаквог у^рока и датог му повода. напао је на чеетитог и уваженог трговца Миту Иетровића овд.. те га је шамарима по врату. а песницама по да је добио лубеницу пуну дуката!! Дуго и етрашно крчалн су и давили се ј Срби и Турцп по шанцу и сва нишка војска, морала је већ да сломије храброст једног јединог шанца и једног војводе, без подпоре и помоћи од осталих. који су му озго у тема гледа-и и — сејирилн! До скора је живио у Д. Матејевцима неки чича Јова Стојановић (ј- лане), који је био 1809. велики чобанин (од 15 год.) и вели како су војводе озго силазиле Синђелићу и грдили га: -Ти си, море. сишо туна да први освојиш Ниш. да будега старнш у њему! с н друге сложне беседе чинили — што није да не личи на српски. .. Остављен од свију , у разореном и крвљу и месом наI пуњеном шанцу своме, шта је могао пле, менити Синђелић друго чинити но ииштолем аа у џебану ! Млоги Турцн, ј војвода и оно мало браће и јунака што | беше до тог тренутка живи — одлете | у встар и — — мир се иоврати ! Свечана тишина влада сад на томе I месту и кад станеш код тог споменика | и погледаш пут Ннша. видиш преко п Митад-пашине табије ц .... пова висока кубета нишке цркве, како се са својим крстовима поносно дижу у висину као да би хтела да кажу: ^Испунило се оно што је Синђелнћ жудео и за шта је погпнуо ! Ниш је слободан ! а — Синђелић

I леђима тукао пред свим граћанима, којв су били у начелству, — те су га они и отели од г. Стеве. Том приликом саку; иљени народ, тако је се у гњеву свом 1 противу номоћника Стеве одржао, даје I подпуно за иохвалу; јер му ништа нису чиннли, кад су свог уваженог суграђа| нина отели испод иесничања. За ово протизаконо поступање, тужен ј је помоћник г. миннстру иолиције. и шта се по овоме буде иаредило и какво извиђање, изнећемо на јавност. Ето шта се и како ради од силе виделовачких напредњака и овде. трговац Ђ. М.

Шабац 20 нов. 1882 год. Скоро ће бити 3 месеца од како се овде у Шаицу бави позоришна дружина под управом г. Мијаила Димића, и зачудо ми је да се до данас не нађе нико, да о овој краениј дружини коју реч прозбори. За време од 1 септембра па до данас, ова вредна дружина дала је око 70 претстава, понајвише ориђинале ерпске, у којима је Шабачка публика могла доста лепоме да се научи. а осим тога да у нријатнијој забави вече проведе; и збиља, по мом скромном мишљењу, много је паметније поеећавати оваке забаве и уетанове, нежели проводити вечери у банчењу и картању, к<>је је, узгред буди речено, доста јако укоренило се у нашој лепој вароши Шапцу. Шабачка публика позната је као дарежљива скоро у сваком погледу, иа и према овој дружини она се с почетка као такова показала; но у последње време завладао је у њој неки застој, а то је с тога шго је она из ранијих времена навикнута да гледа „тингл тангл" ко' јекаквнх пробиевета и варалица. Труд г. Димића, овог вредног глумца, заелужује да му се свака нохвала ода, и он ни у ком погледу не жали труда, како да задовољи публику, и да одговори оном високом позиву, којс позоришне дружнне имају код нас овако поцепаног народа, н да нам покажу да смо и ми некад били славни. па да нам одкрнју све оне маие и недостатке, са којих смо толико страдали н које су нам друштвени и државни живот подгризале, а ујеI дно да нам покажу: шта вреди и шта ■ . је кадар да учини један народ, па макар он и мали био, кад у друштву и средини његовој не буде више Вука Бранковића и њему подобних ; — с тога су у неку руку позоришта јавне школе, кад су свакоме скоро нриетуине. а ово је особито код нас у Шанцу. Позориигге је у гостионици _Касинн" и ако би требало да је локал мало већи, опет је он према нашој прилики доста згодан, јер се поред чаше кива нли црвенике вина још с већим задовољством уживати може, а особито кад се узме је осветлио образ ! Он је сриски Леонид! Вог да прости њега и његове! Несрећне остале војводе нагпу бежати Делиграду. Бесни и окуражени Турци за њима и — целокупна погибнја створила Ј *е ^Иеле-кулу ц и прождрла је 3—4 хиљаде људи, које на Чагару, које у бегству осталих на Делиграду. Цео напредак и план оне године би у нипгга претворен и будући изгледа уништени. Карађорђе, који Ј "е био далеко заишао у Стару Србију, брже боље дојури чак у Иуприју, да осигура прелаз. Војводе ерпске што су у Босну биле прешле морали су се вратити натраг, да се на ново отима што је било отето, па изневерено. Ако је страховити Карађор ђев пиштољ доста иута сурово, плаховито и неправедно изражавао гњев свога господара—штета је и остаде незадовољена правда, што главноме заповеднику војске на Каменицн није учннно — крај! То је Ниш ■ његова околнна! У поимању великог успеха, који је освојењем Ниша показала српска војска; у оцењнвању важности овога некада славног, до скора заробљеног, а сада слободог и у будућностн великог Ниша — ја сам узео перо да ономе који није био никад у њему, или који није био давно у њему, и који није