Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
„ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ“.
тој основи у пуном развоју — епика и драматика је у зачетку, који је пун наде.
Застанимо исто тако пред богаштином народних напева наших народниг песама
, фрквенског појања — зар се на тој основи не да подићи и развијати друга грана у= |
метности: музика — српска народна музика Шроучимо мало дубље старе споменике налиев српске грађевинске и сликарске и вајарске вештине. У њима лежи још не проучена, непросветљена и непроцењена богаштина од особина нашега народнога духа — зар се на тој-основине-да даље радити те подизати развијати у нас српски уметнички, ненлмарски, сликарски им вајаочки рад“ Наше је уверење, да у дојакошњел културно- уметничком раду српскога народа. ила туно здравит клица т основа, које треба само даље развијати, Српству диже гаји уметност прекаљени
у народном дулу; а у прави данашњега на- |
преднога доба т времена. Томе нашем уверењу ево ће да служе поглавито и у трвој линији „Српске Илустроване Новине“
Уметнички је рад идеални рад. Ми ћемо да негујемо тај идеални правац у духовноме раду српскога народа, ми ћемо да војујемо за њега и речима и сликом; јер верујемо чврсто, да без тога идеалнога
- правца нема полета и величине ни у раду
појединих људи, нити у раду целога народа.
То је главна али није једина цел нашета листа у раду око уметности. Тежићемо истина, да порадимо око развитка, уметности у нашем духовном животу, али ћемо уједно настати, да лист наш буде не
само борац у томе правцу у нашем на-
роду, него да буде и представник тога ра-
да пред Словенством, пред страним куле
турним народима. Као што су илустровани листови у других већих и богатијих народа верна огледала уметничко-култур-
нога рада у прошлости тих народа и у-
метничких тежња иму садањости, тако ћемо порадити, да нан лист буде ма и малено огледалце нашега културнога рада у прошлости и садањости.
Наовој тачцидужни смо да управимоједну искрену молбу
Ако ико, ми то осећамо највећма, да је цел, којој тежимо, врло узвишена и велика, да су наша средства и наше снаге према томе не само скромне, него и ма-
лене. Ко год нас буде мерио мерилом да“ | ноашњега рада великих и богатих народа у | уметничкоме правцу, тај ће бити у оценио нашега рада већ у напред нетравичат. |
Нису ни Енглези, ни Французи, ни Немци
ни Руси и други напреднији народи у почетку овакога уметничко-културнога рада. били одмат и од једантут на ономе ступ-
њу на коме српска _читалачка публика, затражи од нас, да отпочнемо и наставимо одонуд, где
ил је тај рад данас.
Су стигли наши претходници у великих
културних народа после вековнога рада и уз огромну умну и материјалну потпору — онда српска читалачка публика не ће да има, јер не стровани лист.
може да има српеки илу-
па да сет.
на нашу читалачку публику. |
Ако | 1е
Ма колико да се одушевљавамо мишљу, да негујемо у нашем народу уметност у народноме правцу, ипак нит хоћемо, нит можемо да сеотмемо утицају и угледима и ранијега и савременога рада на томе пољу у напредних народа, а нашле у најсроднијихг нам словенских племена.
"Уз рад наш око уметности неговаћемо у листу овом напоредо и здраву лојну из разних грана науке; примењиваћемо ту поуку у данашњем натредноме добу. Без знања,
на личне, друштвене и народне потребе
без обилнога и „реалљлистичкога - знања нема у нашем веку напретка ни једном па ни српском народу.
Наша књижевна радња је у многоме слична и прилична животу и расту воћке младице. Гдекоје гранчице силе се и раз"вијају бујно, гдекоје опет кржљаве, где које се пак лепо отимљу, да их је милина погледати. Што је младици брижљиво око, вешта рука и оштар нож вртарев — то је младој књижевности савесна им бестри-
страсна, стварна књижевна критика. Тој критици припадаће увек одлично место у нашем листу — јер без те критике нема разбора ни у уметничкоме ни у књижевноме раду.
Ово је у главним цртама тежња коју ће истицати, ово је правац кога ће неговати „Српске Илустроване Новине.“
На први поглед премашио би и оваки | и оволики смер и најјачу снагу појединца. Но ми смо сретни што можемо овде изјавити : да смо за. овај рад придобили „Срп"ским Илустрованим Новинама“ одличан
број уметнички п књижевни сарадина. На уметничкоме делу листа радиће као | стални сарадници: Мттатло Валтровић архитекта и директор српског музеја; Сте| ван Тодоровић академички сликар и про-
| Фесор пртања; Драгиша (С. Милутиновић
| архитекта и инџињер ; Светозар Ивачковић | архитекта; Ђока Миловановић акад. сликар и проф. цртања, Анта Ковачевић акад. сликар и декоратер народ. позоришта ; Димитрије Андрејевић академ. сликар; Стојан Николић цртач — у Београду. Аксентије Мародић академ. сликар у М. Ковиљу; Урош редић академик у Бечу, Бранко Радуловић царински пријемник 9 Шопро| њу пи Миливој Маџковић академик у Шиду.
На књижевном делу листа радите као стални сарадници: Стојан Бошковић 6.
српски министар просвете ; Милан Ђ. Ми-
ван Шоповић Шрни, начелник минис. Финансије; Јован Бошковић професор вел. школе; Др. Јован Туроман проф. вел. школе; Светомир Николајевић проф. вел. шкоархимандрит Нићифор Дучић народни Милорад Поповић-Шатча-
; | библиотекар ; | нин управитељ народ. позоришта ; Др. Ла"за Костић књижевник; „Јован Ђорђевић
| проф. учит. школе, Светислав Вуловић про. |
| | 5 "гимназије : Тодор Стефановив-Виловски се| мин.
кретар спољ. послова и Др.
| Лазаревић вар. лечник — у Београду. Змај- |
„Јован Јовановић лечник у Бечу; Др. Милан
лићевић начелник мин. унутр. послова, Сте-.
Лаза |
референт, Др.
Антоније екретар Па Бо ске“: Др. Лаза ; Станојевић лечник; (Сава. Петровић деловођа „Матице укоаве ТИМ наз. професори: Др. Ђорђе Дера, Андрија Матић и Јован Грчић — у _Новоме Саду. Др. Ника Максимовић нар. посланик та Шоповић одветник, Мита Петровић
сирот. стола, Др. Јован Шачу лечник и Ника Грујић учит. в. девој.. школе — у Сомбору. (Стеван Поповић народ. заступниг у Товарнику, „ован ЈЕ. Борјановић нар. _учит. у Сентомашу,
Осим ове господе договарамо се још са неколицином српских уметника и књижевника и уздамо се, да ћемо и њих придобити за сталне сараднике листу.
(Све тослове око артистимко-књитевнога уређивања листа дели и ради с потписаним уредником заједно главни сарадник и члан уредништва др. Милан Савић, књижевник у Новом Саду.
По евестраном договору и подели рада са својим сурадницима доносићемо: 7 и„лустрационом делу листа по нацртима наших артистичкит сарадника: Слина из Српства : портрета, предела, вароши, села, грађевина, ношива, титова из прошлости т садањости, живописа, илустрација и скулт= тура из српске новије и старије тсторије, иг народнит песама и приповедака, жанр слика из друштвеног и народнога живота.
Исто ћемо тако доносити у листу што више узможемо : словенскога света, из културне товеснице човечанства.
Забавно-поучни део листа доносиће из пера наших сталних књижевних сарадника: Изворне романе, путотисе, поучне расправе из разних критике, реферате и занилљиве белешке. Док изворна српска новела и роман не добију више маха у књижевноме раду нашем, доносићемо и одабране преводе из других нарочито из словенски књижевности, ради забаве, угледа и познавања туђега друштвенога живота.
слика из
песме, новеле, триме,
грана науке,
душевлењем, после дуге и озбиљне спреме уз исто тако вољну и пријатељску сарадњу првих српских уметника и књижевника. — Стоји само још једино до српске публике, до њезинога одзива овоме подузећу. (во није наше лично но је удружено "подузеће српскит уметника по књижевника ф у интересу уметничко-културнога напретка српскога народа. Да лиће ово подузеће, у које се улаже не само најбоља морална снага сарадника, него и највеће материјалне жртве издавачеве моби да постоји, да се развија и усавршава у прилог просвете српскога народа = то ће показати одзив српске читалачке публике. Ми ћемо чинити своје на. публици је да и она учини своје. У Н. Саду почетком јула 1581.
бтеван В. Поповић уредине „Српских Илустрованих Новина,“
проф. учит. школе; Ђена Шавловић присед.
Ми отпочињемо овај посао с пуним о-.
~
_-