Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
„СРПОКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,“
; ви тамо, да се та) лист поклања као дар иколској деци по свима, школаљма.
— Господин Новаковић, министар просвеге купио је, Ваше Височанство, хиљаду ланзких примерака да их поклања пошколама; да пије било тога, издавач би грдно штетовао.
— Заузећемо се сви — прихвати Њезино Височанство живо — штета. би било
ла се тај лист не одржи!
— Под високим и моћним окриљем зашега Височанства за цело да ће га одако и родитељи боље прихватити.
У тај мах унесе коморник црну каву. Оркнух колико обичаја ради и дигох се (а се опростим. Но Њезино Височанство упјаше тако милостиво те ме задржа да госедим још неколико тренутака. Распишваше се о књижевноме раду и о српким школама нарочито, женскима у нас.
Кад се дигох по други пут, маших се гоново руке високе госпође, но она је уже и опет лако натраг и рукова се. У неколико топлих речи захваљивах :е на високој почасти која ми је тим мигостивим пријемом указана.
— До виђења, господине!
Кад сам излазио из двора бијах као
У трапезарији бијаху сви мали гости данашњих слављеника — Стојана и Ружице, већ на окупу око столапуних разних ђаконија. Међу њима сеђаше и — наследник српскога престола, кнежевић Александар. Бијаше ту више од петнаестину деце из најбољих кућа. За мало па се упознадох се свима редом.
За тиличасак бијаше ужина готова и мали гости пренуше по дивноме парку као оно весела препелчад по њиви. Међу живима беше најживљи мали кнежевић. Чисто га љућаше што га гувернанта вођаше за руку. Тек кад га ухватише Ружица за једну а Стојан за другу руку и потекоше низ терасе— бијашеону свомеправоме елементу.
Весела чета упутила се гимнастици. Што нас је било старијих окружисмо тимнастичко веџбалиште и уживасмо гледајући како се мали несташци вешто пужају, љуљају и премећу. Међу вештима бијаше највештији мали Рус Персијани, син рускога посланика ; жив дечко у својих (— 8 година у укусном оделу руских морнара.
Гимнастичку игру прекиде појава двоје јагањаца. Весела деца потекоше „Муци и Беци“ у сретање и миловању не беше
више сустиже.
102; Ив и 5 = ЊЕ | Ф ПОУКА,
ЗАРАД ЗДРАВЉА.
1.
Половина је лета прошла, врућинесу у велико наступиле, а воће сваке врсте све то Ту су ти крушке и јабуке, шљиве и тургуње, кајсије, кукурузи, краставци, и ево нам већ и лубеница и диња ит. д. све саме прилике, како ћемо се лакше разбо-
лети; јер је тешко човеку а особито деци, да.
свима искушењима одолу. Ди је у близини те-
кућа вода, већина се становника купа, и ако.
старији (одраслији) пазе на то, да угрејани и знојавни не иду у воду, то у толико мање пазе деца на то, којом приликом лако назебу, а посљедица је тога најмање обична грозница, или тежа каква болест, осим тога не пазе деца ни на време, кад се могу купати, него се купају и одма после јела с пуним стома-
ДОВИШОРСИ БА.
~
ваког јутра и вечери,
Исто тако, исто тако
14 После сна и рада,
Ко и њене груди.
На обали морској чека
Приморкиња млада.
Морем блуде поветарци, Невидљиве сени,
Гледа оне пусте путе,
Ието тако, исто тако
На ким нема трага, —
Уздисаји њени.
На те ј' путе испратила
Поветарци, уздисаји,
Свога војна драга.
Они се не деле,
Још га нема. — Не враћа се.
А њу бриге вуку,
Зла
АЕ 3 а ЗЛА па а
ЈУ
Овој место њојзијсвето, Ту јој стисн'о руку.
За а НЕ
Ту још брује оне речи Друга миленога:
„Надај ми се, љубо моја, Мајко чеда мога!“
—
Љуба гледи море сиње, — Море љубу младу; (Обикли се, — они живе У најбољем складу.
Сиње море дише плимом И осеком туди,
На сусрет им лете тице И црне и беле.
На мору ћеш увек видет' Далеких бродова,
— Исто тако плове нади Морем њених снова.
Посестрила с' морем сињим У јави и сању; Сродила се е морем сињим У дугом чекању.
Она носи на дну срца,
Носи војна жива;
— Сиње море у дубини Њега — мртва скрива.
3.-Ј. Ј.
учаран узоритом лепотом српске владарке 1" њезином несравњеном љупкошћу ју шо=
зашању и говору! Доиста ретко је да су ге мајестатичност и грациозност тако у-
единиле још у којој женској појави као што су се дивно слиле у високој особи српеке кнегиње Наталије.
И одиста ми је требало подуже времена док сам стишао своје раздрагане осећаје. Пек после једнога часа могао сам мирно пратити умно и језгровито разлагање наших просветних и књижевних прилика чувенога српскога научника и књижевника, Стојана Новаковића, министра просвете, у чијем гостољубивом дому бијах тај дан гост, — када по ручку сеђасмо рахат уз црну каву у његовој библиотеци, пуној најодабранијих научних историјских и Филолошких дела.
Равно у пет сати бијах у кући Боке Симића, да видим радост и весеље београдске деце. Кућа Симићева је најгосподскија приватна кућа у Београду. Намештена је богато пи најодабранијим укусом.
краја. Мали кнежевић пљескаше од радости ручицама а из очију му све врцаху сузе од смеха, када му се један жустри друг преметну преко „Муце“ те бубну у траву.
У тај мах загрмеше кочије пред кућом.
— "То ће бити Њезино Височанство — рече домаћин враћа се из Топчидера. Ишло је да види п чује Панчевце.
(ве друштво потече у кућу да предусретне високога госта,
Када приђох руци кнегињиној рече ми пријатно :
__ Ми смо се данас већ видели. Јако вал се допадају наша деца г Височанетво, ја бројим данашњи дан међу најсретлије дане у своме животу!
— Мило ли је — рече висока госпођа и ушета достојанствено у дворану где је чекаше дворска госпођа као домаћица са осталим женским гостима.
Да бележим своје најпријатније успомене у златну књигу, први лист бих посветио овоме дану. Овако га уписах у
срце и у душу. СВИТЕ
ком, па још ако су пре купања воћа јела, онда је бар грозница неизбежна. — Такође нису сва деца једне и исте нарави, јер једна деца подносе ладнију, а друга топлију воду, него се сви у једној води купају и то по њиовој детињој памети што су дуже у води то боље, док их не ухвати језа и почну цвокотати, затим се брзо обуку, па одма кога се наједу, воде напију, зачим узастопце грозница долази. Многа деца, на коју родитељи односно старатељи не пазе, једу и зелено воће, па ако је и зрело, ако се једе у невреда грозницу или другу какву болест да навуче. Тако н. кад се једе зрело а особито зелено воће на штесрце
из џепа воће,
ме може шкоди, и
пр.
па још без леба а затим воде напије ето ти
можда са повраћањем и је опасно по здравље
гуње и
опет грознице и то проливом. — Особито кукуруз, куван или лечен, шљиве, ту] запалење црева болести
диње, од чега се лако добије
- лат (44 пу А а" или тако звана „срдобоља“ које 6) врло тешке и по живот опасне.
којима _ има баруштина,
У пределима, у - тима је право легло уетајаних вода, ритина, у тима је право легг
Бе че
паи- ==
детаље оштта"
Пени а па јеаја .
па лоза.
==
и инат а а тен
ај па
ЗА Дреа ђе па љи слан нај Ибра Бич
пар а: ан са а