Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
ка ара а а а 4 а чи ТЕ = ЦД) ђ 6 ПЦ Уну
о И
19
ођа Боса их је лепо тримила ; мило да позна честите младиће, каже им каје слушала, да су обојица добри ђа-
ђи пи светује их као мати да остану таки
о даље све док не сврше школе. Љубица је стидљиво поновила познанство, Неки неописани етрах јој је ушао у срце кад
је видела оба младића пред собом — у
први мах хтеде да прне као лака срна, Али ноге јој се скратише, задрхта лако ју целоме телу а румен јој обли по лицу да су јој се образи, запламтели. Не зна ни сама шта им је рекла на њихов поздрав.
_ Ухватила се једном руком за столицу, јер
се бојала, да ће од стида пропасти у зе Му. Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.
— О брате, Рајко, ала је то дивна
девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мпелио да Савка прете-
рује у својим писмима. Али ово је, брате, дивота, као вила !
__ — Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — даје у Пешти залудила би „Преодницу.“
целу Њ— Та шта „Преодницу“ залудила би та. брајко, равну Џешту и сав Будим град! — рече Милан у заносу. |
— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога
и руше | — Ниобриге те, сиви тићу ! Моје срце
гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал видим већ, ти ћеш,
брајко, пропасти!
Рајко заћута и гледаше само немо преда се. Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазво-
· литурђије праве „визите,“ „прву“ ће код госпође Босе
| Је мало разума имао, или имао кад да послу-
СРПСКЕ ПЛУСРРОВАНТЕ НОВИНЕ.
» О будаласти лудаче. послушај бар само једну реч, |
»Јесп ли ти човек» По облику бп се рекло да си; сузе су ти женске; твоје дивље полашање открива непаметно беснило животиње,“
Ромео није човек; оп је оруђе, немо несвесно оруђе дивље љубавне страсти. Теран страшћу он не уме да мисли, он пе види. Да
ша разум, оп неби онако нагло одјурио из Мантује у Верону; да се мало загледао у гробници веронској у лице јулијино, он би можда видео да је Јулија спавала само. |
Беснило страсти љубавне утаманило је љубавнике. Баш као што се уватра и прах пушчани у пољупцу утамањују.“
А Јулија 2
"Једну речвише о Јунакињи, чију лепу елику пред собом имамо.
Песник нам је великом вештином одшкринуо врата од родитељске куће Ромеове и Јулијине, пре него што их је довео на први састанак на балу капулетовоме, и дао нам прилике, да познамо то двоје младих пре но што се у њиховим срцима почиње љубав развијати: да познамо њихове породичке прилике у којима су они посебице одрасли.
Ма кака судбина да човека срета иза кућњег прага, у бурноме животу, оне црте и врлине које у првој и најужој својој околини у првим годинама младости стече, остају главне црте и врлине његове нарави и карактера кроз цео живот. Доцнија судбина, мешање са светом, образовање, могу ту основну базу у карактеру у неколико изменити али никад неће бити у стању да је сасвим потру. То је петина од које данас педагози и државници рачуна воде. Средина у којој је Ромео одрастао сасвим је друкчија од Фамилије Капулетовића, | Око Ромеја се групшшу, почев од родитеља до
ти светино у наоколо! У корице мач кавгашто
| Тибалте! Станте момци са свећама, божанска
се страст рађа. (ветиња момента само се у светим речима изказати сме: нежност његова само у сонету има удесног одјека.
„Дотакпушел се руке моје кужне
„Те икопице грехом очајпим
„Усне ти стоје полавнице дружне
„Да збришу додир љубом покајни
„Не куни руке полазниче беле „Што божпо само реч замењује „Целиват целац полазнику цел је „Кад руком такне ко да целује,
„У икоџе су уста зар од беде» „Тек молитве расклопиће их рај!
„Допусти нек се руке угледе Јер вера ће ми прећи у очај
„И милостив се не помиче храм
»0Ох по милост ће грештик доћи сам (пољуби Ро-
у мео Јулију) „ба мојих уста очишћен је грех.
„дар моја уста грех да тишти тај 2 „Мој грех! не — не, ја недам да их тре, »0х дај га натраг, светитељко, дај,')
Јулија почиње љубити, али је љубав још
само муцање. Говор њен показује дивотну спојеност изненађења, наивности, дражи.“) Јулија истом остала сама, она већ постаје све-
Али је
снија осећања; срце брже куца; нестрплење осваја; ко је онај младић 2 па онај 2 па онај 2
баца нагла питања дојкињи. Питај! „Оно је 4:
Монтекиће“ „син непријатеља“,
Љубав у почетку па већ трозно спотица-
ње! Оме ли се крвник љубити 2 Љубав се рађа, па већ борба.
У овој борби ишетала је Јулија ноћу на
чардак да од тишине ноћне позајми мира души. Али су месечина и ноћна тишина пријатељице
љубави. Природа је се заклела. са Ромеом да
Р слугу, људи мирније, благородније нарави; око борбу у срцу девојкином реши у корист љубави. | 5 нило подне. (Наставиће се) | Јулије нема ниједне личности, која не би имала Са појетске стране сцена у башти капу| каква беса у својој нарави. Горди кавгаџија | летовој једна је од најлешших сцена трагедије; || Тибалто, који је готов да крв проспе на самој | са пепхолошке стране, она је важан моменат | тозби у кући свог рођака, који је познат п у развоју Јулијиног карактера. На чардак пи| на улици цинишком изазивљивошћу, био је ујак | шетала је Јулија као девојче: са чардака се | Јулијин. Стари Капулето је карактер до бога | вратила већ као зрела девојка која силно али | ћудљив; у моменту прелази он од готово су- | свесно љуби. Под силином страсти побледила | луцкасте доброћудности до таке љутине, да је су зањекања разума, која изазваше из почетготов дићи батину п на своју јединицу Јулију. | ка борбу, пекупила се у један услов: веммање || ЈУ ПИЈА. Капулетовица има такође своје ћуди. Она уме | једину гарантију девојци да момак истино љуби. 4 5 (Свршетак.) дати својој ћерци боље рецепте „агба атал- Девојка је зрела. Разум је казао своју по| Ј 5 и а 4“ од самог Овидија али зна, као права Ита- следњу реч. Сад остаје само страсти (љубави) | -_- ратећи развиће радње од овог Фаталног | лијанка старог времена и отров мешати, да о- | да се развија. Моро момента, смрти Тибалтове и прогонства | трује оног, коме је ћерка њена срце поклони- Сцена 5. П чина, у којој Јулија са гроз= | Ромеовог, чини нам се, да читамо романе Жорж | да. Па дојкиња2 Какав је то меланж од до- ничавим нестрплењем грли свог тромог п из| Сандове или оних многих инглиских новелисти- | броћудности, тукаветва, глупости и пакости! Ју- дуваног поштоношу и прештеће се у питањима | чарки, у којима су жене вазда прве ју- | лија је доцне открила у том својем тромом | да само час пре изазове који гласак са усана ) накиње а људи, — слаботиње. Изненадни дога- | поштоноши најнежнијих осећаја паклену душу. њених, показује страсност већ у такој силини,
Каква је земља онаки је живот цвету што из ње расте. У благој средини своје Фамилије одрастао је Ромео и сам благ и леп али без | енергије. Жудљива околина јулијина могла је позајмити њој нешто од своје Фамилске нарави, | али са тим и нешто Фамилског тврдоглаветва, што може у бурном животу и борби постати спасоносна сила. У првоме чину (ецена. 8) налазимо Јулију у Фамилији, у друштву своје мајке и дојкиње. Она је тада још невино девојче; дозвана, од својих играчака, да даде одговора на најважније питање какво икад може
да већ можемо убеђени бити даће чуда починити ако је што раздражи и покуша да спречи,
Венчање и моменат задовољства даје тој бујној страсти љупко обличије. Бура се стишава и из њених таласа подиже се богиња мора да на обали коло поведе. У заносу среће Јулија очекује свог драгогна ноћиште. На лицу јој љушкост отима владу од неких несташних п злослутих мисли. Акценти срца постају учестани; моменат је диван али нешто меланхоличан. Јер Ромеја још нема, јер Јулија сама пева своју свадбену песму, (2 сцена 1 чина)
| ђаји збунили су Ромеја. Тешке прилике рас-
_ паљивалесу му с' једне стране љубавну страст, | е друге стране угушиле су у њему и оно ма; | ло памети што је имао. Песник је великом вештином јошт у првим сценама трагедије показао нам, да ћемо имати посла са једном сувише нежном, болесном или скоро болесном природом. Сентиментална љубав за гордом Розалајном, у којој га у првом чину налазимо била је само знак слабости његовог карактера. Љубав на спрам Јулије, била је сувише нагла, а догађаји неочекивано строги; нежна
Лу
природа морала је подлећи. Ромео је у очајању, и као сваки очајник
у бесвести и неравзабраности јури пропасти сво-
јој и своје миле драге. Узалуд опомене муд-
рог Лоренца, узалуд све карање: „Твоп Еопа тад штап, ћеаг те ђпб греак а угога.
Ат Фћоп а штап ћу Е#оттп 25 опћ, #ћоп агЕ: „Ту беага аге ууоштаиаћ; «ћу ул1а асј8 Фепоје _ ће ппгеазопаћје (пигу ог а Ђеазе; (3. сцена ШП. чин)
Квиз
срести жену у животу, она не уме да говори. Љубав још није прошапутала срцу њеном, али је она већ у оном веку кад се тај свети плам лако распирити може, само треба да падне зрак са вимпатичног објекта. Мајка јој даје савета како ће тај објекат наћи. Она ће се срести е' њим тог вечера на балу.
Први састанак Јулије и Ромеја и прво ра-
ђање љубави има нешто дражесно, свето. Мир,
7) Види превод Лазе Костића.
7) Миоти критичари палазе да је ово рађање љубави Ромеове и Јулијице. пренагло, неприродно. Да се неприродпост ове сцене као и још погдекоје у трагедији „Ромео и Јулија“ умали, млогто зависи од тлумца и глумице који главне улоге играју. У место сваког савета ја сам слободан наше поштов, глумце упутити на дела Ог. Кобећет-а: БсћаКегреаг 1п ветеп Сћагакбетеп, и Севећећбе Фер агалп. Кпп5ћ, тде ће изредна савета наћи.