Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
20)
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,
уместо да чујемо из уста веселога кора од девојака другарица.
Сунце епоро залази, невеста га преклиње ла похита, да уступи место ноћи за миловање. У том заносу срећеи радосног очекивања, проклети весник (дојкиња) донесе проклету вест о убиству Тибалтовом и прогонству Ромејовом. —_ Овде се као што смо рекли раздваја карактер Јулијин од Ромеовог. Јулија постаје јунакиња. Под изненадним утиском злокобне вести у њеном се срцу замоменат развија борба љубави за мужем и љубави за несретним рођаком, али само за моменат. „Ромео протеран“ грознија је вест него смрт ујка.
„Та све нас уби та реч једпа
„П оца, матер, ујка, Ромеја. Јулију
„Све убл све!)
Најсилнија љубав слубљује се са најсилнијом тугом. она
Недирајте их јер ће спојени чуда учинити!
Неправда Капулетовице и дојкиње на спрам
љубави жена има свој природни позив, а нормално развијен човек ступа нањ, тако рећи само као тост, да осуши зној е' бојног поља, да на дражесном, мирном огњишту очеличи снагу срца за нове тешке човечанске борбе. Тешко њему ако у том тихом прибежишту заборави на бојиште! Жена у љубави узвишује се над слабошћу пола до идеалног достојанства и херојизма. Човек, коме љубав постане једини позив животни пушта се на бурно море са дигнутим једрилама и без крме“.
У том је поука трагедије „Ромео и Јулија“.
Проф. Свет, Никол.
5 ПРОДЕТЊА ЗОРА.
! злетела зора, златокоса, рана,
Из постеље златне дивотнога стана, Излетела млада: Да загрли свет.
У срцу јој красном оживнула нада:
ВЕЛИКИ СВЕТ. НОВЕЛА ГРОФА В. А. СОЛОГУБА. 1, Робропггт. (Наставак.)
(%
5 вољи, изабрао бих за јунака каквог ви-
теза снажне, челичне воље и лепих особина, али би тај морао бити јако заљубљен и ужасно би се морао патити, те би тако изгледао веома занимљив у очима свих осетљивих госпођица. Он би љубио дуго, веома дуго. Ње-
АШ
Ен
|| ма
|| ||
ЈАН
А
Из нових ослобођепих крајева у Орбији: варош Прокупље. По акварелу професора Стеве Тодоровића.
Ромеја : тиранско понашање очево ; приуготове |
за венчање са Парисом; све је то само дражење љубави Јулијине. (' кораком на корак та страст постаје бешња, с' кораком на корак
Јулија постаје јуначнија, смелија, спремнија за
„жртву и освету љубави и брака.
Оно невино безазлено девојче, постало је „Италијанка лукава, умешна да избегне и да се претвара“ (Гервинуес). Таква је она кад јој мајка нуди отров за Ромеја; таква је на изненадном састанку са Џарисом код отца Лав-
рентија. У 9 сцени") П1 чина љубав је бесни- |
ло: разум је занемио; Јулија је геројкињп. Зашто така разлика у јунаштву Ромеја и
Јулијег Одкуд Јулији толико херојизма 2 Може бити да ће туђа реч лепше одгово-
рити на то питање него моја >) „На земљишту
т) Костићев превод. =) код Костића 9. ТУ чипа.
з) Кгеувата Могезипсеп Шђег ЗћаКехреат па |
зете ен. И.
Јер пролеће зимеку суровост надвлада, | Те милосно шири По долини цвет .
„Здраво, мила дољо, здраво, брдо красно!. Здраво, мека траво, цвеће витостасно! „Зорица“ вам чува
Поверљиву груд: Процватите красно, садусевер не дува, Вејавица лице мило вам не грува:
Свиснула је зимека | Јогунаста студ .
Здраво и ти, сејо, зоро обасјана! Крај поносног брала — пролетњега дана Са радошћу силном Прима вам се сјај:
А тичице мале песмицом удилном Хвалиће вам чаре на збору умилном Сваког јутра благог: Да допуне — рај '“ 5 | Миленко.
гова лепојка љубила би такођер дуго, веома, дуго. Све би ишло као што треба. Ту би се нашао и поточић и хладовито дрво, где би се њих двоје састајали. Ту би се уплело све, што се да рећи о вечитој љубави и бајној природи. Тад би се из небуха створила каква непогода, подигла би се бура, појавио би се какав зао отац, или зла мати, или бесан старатељ, или ма какав зликовац. Ометње и препреке гомилале би се једна за другом, све у класичком поретку — па би се тек сасвим на крају, пред последњом етраном, све опет разгалило и смирило, јер публика не мари за жалостан свршетак. Зликовац би се ублажио, а мој пар би се венчао. Тад би се држали сватови, сви би били весели и сретни, а ја бих био веома задовољан,
Али ах, не смем ја бирати главну особу за моју приповетку из каквог измишљеног свега или из какве скаске, него из ваше средине, пријатељи моји, које сваки дан видим и сре-