Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ. 21. мамо више памети и да само булазнимо које- „Да, она је лепа!“ — мишљаше Леонин,
"на жељезници, а свагда на „невеском проспекту,“ _____ Драги млади пријатељи моји, ви сте доЕ __бри другови, али нисте витези од старинска Н __ осећаја, нисте јунаци за садашње наше рома-
У
шта. Наш је савет вазда добар, па и онда, кад се вама младим људима не допада. Видиш н. пр. ти си се пре два месеца срдио на мене, што ти нисам допустила да се жениш. ПЏишеш
па је уздахнуо; „каква дивна коса! Нисам још видео таке косе. Па како ли говори, како ли се смеши! Чини ми се само, да су јој очи су-
Т Ц ГАЈ Е ;
__не! Ви ручате код Димеја, изазивате Таљиону < у позоришту, играте са богатим девојкама или _помодним кокетама. Ви сте као и сви други људи. А искрено да кажем, не видим ја у вама _ ничег тајанственог, ни романтичног. Ви сте добори људи, ви сте моји пријатељи, али ништа више! Ја морам да слушам истину, а та страшна истина налаже ми, да вас у својој верној приповетци изнесем онако, као што сте.
Било је касно, кад се Леонин вратио дома с масковног бала. У узаном предсобљу горела је лојана свећа. Његов слуга, Тимосеј, спавао је на клупи.
ми, да си нашао лепу девојку, анђеоска облика, добра срца, танка струка и лепе косе. То све може бити, али како ти стојиш, Мишо 2 Кад је умрла моја сирота Олинка, твоја мати, а одмах за њом и твој отац, пошто је — боже ме сачувај! нећу да га оговарам — проћердао женино имање, само сам се ја старала за вас, за твог старијег брата, за тебе, који си тада био дечак од пет година, и за твоју сестру, која је била једва две недеље дана стара. Ја сам се тада под своју старост латила газдин-
више малене. Да, доиста су мале. Али грофица. већ има бајније очи, црне као угљен, а сјаје се као звезде. Шта ми још пише етара мајка 2“
5 да је девојка лепа . .. . Али знаш ли ти, да те она баш доиста воли 2 Можда јој се допала само твоја униформа, твој спољашњи облик 2 Јер треба да знаш, Мишо, да сити веома леп младић.“ —
„То и ја мислим, да нисам ружан !“ — мишљаше Леонин са задовољством. „Не допадам се ја само Армидиновој ... А шта пише даљег“
„Она ће се венча-
ти с тобом, навикнуће
се на тебе .... Затим
„Није ништа до-
ће вам све бити до-
шло за мене 2“ — за-
садно, па онда... Не!
пита га Леонин.
бог нека те сачува од
— „Дошао је налог, да сутра у седам
сахата идете на вој-
ничко веџбање.“
Леонин _ намршти
тога!... Мишо, немој ме ни молити за дозволу =. =. можда ћу
бити слаба, па ћу по-
пустити, те бих пеу
чело.
својим старим данима
„Ништа другог“
морала оплакивати.“
— „Стигло је пи
„Добра моја мај-
једно писмо поштом.
ка 16 — помисли Лео-
Чини ми се, да је од
нин. „Као да је гледам
Настасије — Алексан-
дровне.“
„Је л био ко за време мога одсуства 2“ — „Кнез Шетинов.“ „Добро.“ Собица младог хусарског официра лако
у њеној ниској кућици,
како седи на великој
наслоњачи, па преврће
библију или се тихо разговара са нашим. сеоским попом, оцем
Јованом... Добрамоја
се да описати. Неко-
лико литографских сли-
ка, седла, луле, масти-
оница од бронзе, мали
мајка! ... Али зашто
се грофица интересује за мене 2 Она зна, да
ми мајка није дозволила, да се женим, па
зна и то, да сам се
ћилим, једна статуета
Таљионове, постеља то је све. Леонин запали лулу, па отвори писмо. „ Од старе мајке,“ — рече он. Поче читати писмо: „Драги Мишо! Већ четир недеље дана ни
речце, ни гласка од тебе. Ваљда ниси 600-
лестан, мили моје А ниси ваљда ни затворен“ Слушај, Мишо, немој дасе владаш против прописа. Зашто се не би владао по пропису, кад то није тешког Зашто да се за бадава огрешиш код својих старешина, па да дођеш у зао глас г Покоравај се својим предпостављеним, Мишо, чувај се зла савета и рђава друштва. Од рђавих људи не ћеш ничега доброг научити.“
Леонин застане, па се замисли. — „Зашто мари грофица за менег Зашто ми је све оно казала 2 Можда је приметила синоћ у позоришту, да сам гледао у њену пањегу (ложу), у којој је седио и Шетинов. Мора бити, да сам јој се допао, јер ми је говорила као каквом
старом пријатељу, па ми је поклонила и киту
цвећа. Такве ствари не поклањају се људима, према којима смо са свим равнодушни. То ми је непојмљиво !“
Леонин читаше даље:
„Немој да мислиш, Мишо, да ми старине
заљубио у Армидино-
ву... У осталом, је-
сам ли се ја баш за-
љубио 2 Може бити, да
је моја љубав само 06-
мана, сама варка моје
маште 2 То доиста мо-
же бити...“
Тролетња зора. (лика уз Милепкову песму па страши 20-ој.)
отва, па сам гледала, да вам сачувам мало и. мања, да не гладујете, кад одрастете. Али ја сам само стара жена. Ма што сам се трудила, ипак немамо укупно више од четири стотине мужика,“) и то заједно с мојим имањем. Колико ту долази на твој деог Од куд ћеш дакле да набавиш толико дохотка, да можеш са својом женом живети као што се пристоји племи. ћу г Сав наш доходак не би јој био доста само за одело. Шремда сам стара, ипак знам, шта је то живети у престоници: ту се хоће ово, па се тражи оно. Зашто онај има кола, а ја да немам 2 Зашто она има атласку хаљину, а ја да немам 2 Радо ти верујем, да је девојка лепа“. %) Ово се догађало у време, кад су сељаци епадали под спахије, те су им били као робови. и звали
се „мужици.“
Опет поче даље
читати:
„Каткад мислим Мишо, да ће ме бог за то казнити, што сам те већма волела п ма. зпла, него твога брата и твоју сестру. Брат ти је био већ момак, а сестра још у колевци
кад сам вас,узела к себи. Ти сивећ ишао ногом и трчао у црвеној ксшуљици, дуга коса вила ти се око плећа, седео.си ми увек на коленима, загрлио си ме, љубио си ме, па си ми увек говорио: „ја ћу вам помоћи, мајко!“ У то време породила се моја сусетка и пријатељи“ ца Горинова, родила је своју другу ћерку Надинку, а ми смо вас двоје звали младожењом и младом. Доцније смо чешћеи озбиљније 0 том диванили, и дали једна другој реч. Пре две године умрла је сирота Горинова бог да јој душу прости! Пред смрт њену по-
смо
ходила сам је, па смо и о вама имали разговора. „Теби,“ — рече она, „предајем моју Надинку. Нека бира себи мужа по својој вољи, по наклоности свога срца; то је моја последња воља. Ако заволи твога Мишу, нека им је