Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

УРРУ РУУу Р Ш у

ин Ру У" "о

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

911

Вода за пиће мора да је бистра, без боје и мириса. Температура воде из доброг бунара не сме преко целе године да буде нижа од 6" ни виша од1>" (СУ води за пиће не сме да се налазе —- ни микроскопске — животињице и биљчице, у опште нека је у њој што мање орган-

"ских материја, а особито би било опасно,

ако би се која од тих материја налазила у стању трулења. Вода за пиће не сме да буде ни сувише тврда, а треба у "њој да се налази потребна количина угљене киселине и ваздуха. Ова та својства могу да се познаду само тачном анализом воде и због тог се на све стране покла ња тим анализама праведна пажња. (Воду из београдских чесама анализовао је вредни професор С. Лозанић и саопштио их је пре неколико годила у „Гласнику српског ученог друштва“; воду из садањег загребачког водовода истраживао једр. Густав Јанечек и саопштио је свој рад у „Кади јисозјахепзке акадепије гпапози 1 штетози“ књига БХ] евеека П.)

Обично се људи при оцењивању воде ослањају на укус, али у том врло често греше. Као другде, такои овде, може да, буде укус јако варљив, Воде, у којима је пуно органских саставака, које се дакле морају по томе сматрати за шкодљиве, имају често врло добар укус, те заводе тиме многе, да их држе за добре воде. Особито је то онда случај, ако су те воде уједно меке. 'Тако се н. пр. овде у Сомбору држи ошште, да је мека вода из бунара иза колодвора најбоља вода у натој вароши. Ја сам ту воду испитивао и нашао сам у њој далеко више органских саставака него н. пр. у портанској води, која се не сматра за добру воду, ма да би је са здравственог гледишта —- и ако је сувише тврда — требала претпоставити колодворској води. И воду са гробљанског бунара држе овде за добру, ма да се може мислити, какви се дивни саставци морају у тој води да налазе.

Као што је напред наведено нема у великим варошима толико добре воде, колико је потребно. Због тог мора тамо и иначе нечиста вода да се поправља, како би могла људима да служи за пиће. На-

чин, којим се при том поступа, зависи од |

нарави печистоте у води. Ако је вода само мутна, онда је довољно да се процеди (филтрује). Мутна вода може иначе да има сасвим добар укус, као што је н. пр. случај код тиске воде, која се у делом Потисју пије. Што ипак гдекојт ту воду цеде, то чине они више да угову оку, него да воду поправе. У Београду, Џанчеву и Земуну виђао сам по старијим кућама справе за Филтровање воде, које се сад обично као „оставина без цене“ држе по таванима. То су велики судови од камена пешчара, кроз које су наши стари речну воду цедили, те се отуд види, да су они много више давали на чистоту воде, него њихови садањи потомци.

Да нешто приметим. И од самих изображенијих људи чућемо често, да глагол „фФилтровати“ (цедити) измењују са тлаголом „дестиловати“ (искварено „тистиловати“) који значи: прекапљивати, препицати. Тако они говоре „дестилована (тистилована) вода“ у место „Филтрована вода,“ Али дестиловати воду значи на ватри је испарити, па ту пару онда згодним путем поново згуснути у течност. “Таква непосредно из паре згуснута вода сасвим је

је чиста вода т.ј. у њој нема никаквих страних саставака. Али придев „чиста“ не односи се па употребљавање за пиће, јер дестилована вода је бљутава укуса и не може се пити.

Читаве Фабрике за Филтровање речне воде налазе се по великим градовима (Лондон, Париз, Берлин и др.) Филтровање се обавља поглавито тако, да се вода цеди кроз више слојева крупнијег и ситнијег песка и кроз прах од дрвеног угља, што се донекле може да убрза кад се употреби виши притисак. Што је дрвен угљен Фришкији, у толико се боље пречисти во да, јер Фришак дрвен угљен зауставља врло добро органске материје. Али и тако Филтрована вода заостаје дакако иза добре изворне или бунарске воде. Нарочито губи вода цедењем угљену киселину и ваздух и због тог је вода по великим варошима као 'устојана, без праве свежине. То је без сумње и дало повод варошанима, да свеж укус, који вода Филтровањем изгуби,накнаде вештачким додавањем угљене киселине у исту. То је тако названа содна вода, која се сада као сифон на целој земљи троши. Иначе има и природних киселих вода. Код нас се од тих киселих вода највише пију Гисхиблерска, Борсешка, Рогатачка вода, али и у самој нашој домовини врло су добре киселе воде у Буковику у Србији ну Јамници у Хрватској. Оне заиста заслу жују, да све стране киселе воде потисну из наших крајева, али за то би било потребно, да се тог нашег домаћег блага лате полузетне рукг.

У содне воду додаје се гдекад и сок лимуна, сок од јагода или друга каква блата киселина и ондаје она у толико пријатнији напитак п у толико брже гаси жеђ. Уплив тих благих киселина састоји се по свој прилици у том, да одлучавање воде у организму задржавају; тиме оне посредно и на жеђ утичу. То даје велику вредност свима тима киселим соковима особито у болести. 'ТГо исто вреди и за киселицу.“)

у обичну воду меће се гдекад ради поправљања укуса сирће, слатки и кисели воћни сокови, вино или ракија; тим се рђав укус такве воде само обвије, а она остаје као и пре шкодљива.

да бистрење мутне воде добра је у тдекојим случајевима и стипса. У тој соли налази се као саставак глина, која се врло лако са органским материјама, нарочито са биљним влакном спаја. Ако је вода још и смрдљива, — а томе је обично узрок амонијак — онда се она у толико пре разбистри. При том се глина као питијаста маса одлучује и обвије сав муљ, који се брзо обори на дно. За бистрење мутне воде добар је и горак бадем.

Ако вода мора дуже времена у суду да стоји, онда се она најбоље од кварења сачува, кад се држи у гвозденом суду. ИМ буре, које је изнутра опаљено (у угљен претворено), добро је за ту цељ.

Знаменито је, да вода може ма са ког места на телу жеђ да утоли или баш да је угаси. Тако код људи и животиња не стане жеђи, кад им се вода упрска у стражње црево или ма где у крвне судове. Искуство посведочава, да се и купањем жеђ гаси, јер кожа има својство, да воду прима. Тим својством коже послужили су се већ више пута бродари, да се

%) Опширпије сам пшеао о киселици у својој расправи „Реге Мтећфите тр бег Маћгитј“ Мавит 1881 бр, 7. Српски извод из те расправе изишао је у „Вечерњачи“ 1881 бр. 1. п 8.

опросте муке од жеђи, кад им је нестало слатке воде. Ш.

Кад температура воде спадне испод нуле, онда се она смрзне и постане лед. МИ као лед има вода превелику важност за човека. Лед чува органска тела од трулења и то његово својство употребљује се сада много за консервовање наше хране. Г. 1799 нађена је у Сибиру на утоку Лене добро сачувана лешина мамута (препотопског слона). Мамут је био тако добро одржан, да су по причању неки Енглези кухали од његовог меса чор бу, која је имала пријатан укус. Г. 17711 нађена је исто тако у Сибиру лешина сибирског носорога. Т'. 1877 нађоше опет такву исту животињу. Ни мамута ни тих носорога нема више нигде на земљи, јер је већ више хиљада година минуло, како су те животиње на земљи изумрле, После толико хиљада година нађосмо дакле те животиње у истом оном стању, у ком су живиле, а то имамо да захваламо само леду, који од давних давнина студени Сибир покрива.

То цењено својство леда, да консервује, употребљује се данас на све стране. Милијоне цената леда потроше сваке године месари, пивари и посластичари. У Петрограду има великих стаја, у којима се разна перната живина у лед укопана одржи до касно у лето, а не промене ни мало укус. Али већ се и у свакој иоле већој кући употребљује лед, да се масло, месо и млеко дуже и боље одржи и да се пиће расхлађује. С тога је скоро уз сваку гостионицу леденица. Али далеко драгоценији је лед у многој болести, где га је тешко чим другим заменути. То све учинило је, да је лед постао данас тако велика потреба, да људима већ није довољан само лед, што га природа преко зиме створи, него постоје већ и многе Фабрике, у којима се веш тачки прави лед.

Још далеко већа је важност леда по економију живота на земљи. Он је заштитник и одржалац риба, а то се оснива на чудноватом, — ако је слободно тако рећи — својству воде, да се ма да је најраспрострањеније тело на земљи не влада увек по познатом природном закону, да се растењем топлоте тела растежу, а да се скупљају, кад топлота сла би. Да разјасним то.

Свака домаћица знаде добро, да челик неће да уђе у утију, кад се јако загреје и треба неко време да се почека, док се челик толико охлади, да може да стане у утију. Она ту појаву тумачи себи сасвим добро тим, што вели, да се челик од топлоте растегао и да се пошто се охладио скупио. или постао мањи т. ј. добио мању запремину. Тако и ковач намешта обруч око точка, кад је обруч усијан, јер кад се после охлади, стегне се у толико чвршће око точка. Гвоз дени клинови укивају се напротив хладни. јер кад би их вреле уковали, испали би пошто се исхладе, Плоче од камена, које су спојене гвозденим пијавицама, луцају кад је јака зима, јер се скупљају, а гвоздене се пијавице опиру тој њиховој тежњи. То исто вреди и за течности. И оне се у топлоти растежу, а у хладноћи скупљају. Ко купи један литар уља или један литар петролеја један. пут кад је хладно, други пут кад је топло, добије у последњем случају мање