Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
Па а Брава лел Др ар ај аде ЊЕ
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,
робе него у првом; због растезања усљед топлоте не сме ни буре да се сасвим д. горе нопуни уљем или петролејом, него се остави унутра мало празног места. (ве су то опште познате чињенице и могло би се по томе очекивати, да ће се исто тако владати и вода, да ће дакле комад леда заузимати мању запрему него
вода преко целе зиме температуру од 4 степена и тако је могуће, да животиње и преко зиме у води живе. Кад би вода при хладењу и смрзавању бивала као друге течности тежа, опда би смрзавање почињало на дну река и сва вода у њима претворила би се брзо у лед, те би усљед тога рибе и све животиње, што
упијала је међутим мало по малд земља и ако је између коре леда и воде остао празан простор, који је био испуњен ваздухом, те је тим још већма било спречено хладење воде испод леда. Најпосле је сва течна вода ушла у земљу, а у шанцу је остала само првобитна кора леда.
Радоваћу се, ако ово неколико врста побуде и моје поштоване читаоце, да посматрају појаве, што их око себе видеини
живе у води, морале да угину. о)
иста тежина воде. Али то није случај. (' овим стоји у вези и једна појава,
| Кад се вода леди, онда се она баш на-
| против растеже и тотако грдном спагом, која се прошле зиме могла много да по-' да о њима размишљају. = да се и саме бом- | 4 бе _распрену, кад дови звудИ. | се свода у њима = ] смрзне Из тог уз- Брат) пиратано те — Ерока је лед и ла Један поглед мио, | 3 кши од воде и као И већ сам те себи
што се зна, он плови на води.
Да посмотримо ближе ту изванредну појаву. За ту цељ морамо да погледамо на воду у оном тренутку, кад је постала усљед топлења леда. Та вода има тада управо темпеђатуру од (". Кад се сада та вода даље загрева, онда се она против правила до + степена скупља и бива до те границе све гушћа и гушћа. Истом преко те температуре растеже се вода при даљем грејању као пи друга тела Вода
Слике из Далмације:
Младу придобио 2
О “не веруј мени, Стар сам ја делија; Твоја с' уста много Од мојих врелија
Бојим се од ватре, Што у часу плане; _ Не веруј ми старцу Неискусно лане.
2. На погледе твоја Чарна ока два, Једну реч ти само Могу рећи ја:
Далеко је сунце, Које мени сја; Далеко је цвеће, Које мени цва;
Конављани на дубровачкој пијажи.
Далеко је душа
заузима дакле код 4. степена мању запремину (простор) него при свакој другој температури. То се каже другим речима: вода пма код четир степена (целзијевих највећу густину. Кад се обратно вода од + степена | хлади, онда се она до ().растеже и кад се тада смране, те постане лед онда се одједаред растегне за скоро десетину њене запремине. Збогтог не потоне на ДНО, него остане торе на води. Томизванредном понашањ/ воде имамо да захвалимо, да се наше
ТАТА
| и
и
АДАМА ШИ | ПЛ | Цу ||| Ц| |
| ИН ||| 1. Јш Ш
'
| |||
" || (| |
Н|| || | |
Што љубити зна; Далеко је драго, Које љубим ја. —
Окани се шале,
веће воде никад не
смрану до дна. Зими се
Залудна је сва: Вилинско је чедо, Које љубим ја : 8.
И лепа и гиздава, И мила си ми ти, Ал ево чуда, да ми У груди срце епи.
Не могу да ти приђем, Ма да ме мори жуд; Сва жеља мене мине, А срце стегне студ.
Из погледа ме твога Убија неки лед, Са усти својих на ме ЏШотиче сами јед.
ТД 4 ||
| |
МА ми ЦМ | |
Не могу да ти приђем,
хладе најпре горњи
Узалуд ти је све:
слојеви воде, и догод није достигнутатемпература највеће густи-
не, тоне тежа хладна вода доле,а на њено
место долази од доле топлија вода. То дотле тако траје, док сва вода нема температуру од 4. Кад се тада слојеви на површини још већма охладе, онда не може више њихова хладнија вода, јер је лакша него она од4 степена, да тоне, него остане горе и кад се охлади до О, почне на површини да се смрзава. Пошто ни лед не може да тоне, то сепревуче цела површина ледом, који хладење
слојева под њим успорава и због тог са- |
мо помало дебља. А у дубини задржи
Слике из Херцеговипе: Киримијски коњ са товаром.
сматра. Прошла зима била је као што је познато јако суха. По шанчевима било је свуд леда, али не тик на дну, него се као дебља или тања кора пружао и преко у јендеку. Та кора била је на гдекојим местима пробијена и сасвим се лепо могло да види, да се ледена кора издиже над земљом. Ја сам размишљао 0 тој појави и овако сам ју себи разјаснио. Кад се вода у шанцу почела да смрзава, онда је на површини њеној постао лед. Топлију воду, што је под њим остала,
“) В. моје „Основе физике“ 2. издање с. 71.
Бојим се леда и теда, Бојим се змије зле.
М. В. Ђор.
48 1, о БАНИ Во
РАША.
ео свет је егеда. Ко јачи, тај одврће и заврће чивије то тамо, то тамо, гуди сад овако сад онако; те ништа
руго и -не чујеш него непрестано навијање
пау а