Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

А на ноге местве и папуче, Па су местве златом шиковане, А папуче сребром потковане; Кад обуче дијете Груицу,

Тад: га покри златали тулбентом, Па се уњга млада загледала, Па ми оде млада говорити: „Лијеп ти си, мио побратиме ! „Та љешши си од мене ђевојке.“ Тек што они у ријечи бјеху, Стаде звека мермерли калдрме, Ето иде паша са Загорја;

Кад опази дилбер Иконија, Затвори се млада у ризницу, Грујо оста на бијелој кули Чекајући пашу Брђанина.

Мало било, за дуго не било, Ето паше уз бијелу кулу,

Пред њим иде Милутине кнеже, И он носи вењер и свијећу,

А за пашом тридесет делија; Присрете их Новаковић Грујо, Љуби пашу у скути у руку, Он Груицу међу очи чарне,

Џа- говори Милутину кнезу:

„Врат' се, кнеже, с мојим делијама,

„Те им подај господску вечеру;

·„ уја ти не ћу ништа вечерати.“

Тад се кнеже натраг повратио, Он растури тридесет делија

У његових тридесет одаја,

А даде им господеску вечеру;

100

110

120

| > сл

130