Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

Па пошета низ чаршију млада, Докле дође бемберу Михату, Па Михата била братимила : „Богом брате, Михате бембере ! »Обриј мене русу косу с главе, » Остави ми делијнске перчине.“ То јој Михат за Бога примио, Те јој русу косу обритвио, Остави јој делијнске перчине: Она млада у дворе се врати, На се баца одијело дивно: Обукла је ковчали чакшире, Па обуче памукли кошуљу, А по њојзи од злата кошуљу, Да од пота не штети кошуљу ; Па обуче црвену доламу, На доламу пуца с обје стране, Свако пуце од по литре злата, Ама што је пуце под гроцем, У њем' има двије литре злата, Забурмано, па се одбурмава, Те њим влашче пије вино ладно; Па обуче токе позлаћене, -Опаса се мукадем-појасом, А за појас двије пушке мале, У златан су калуп саљеване, А међу њих јатагана златна; А на главу калпак пи челенке, Један калпак, седам челенака; Па оседла коња дебелога,

351: Оседла га седлом сребрнијем, Па га покри чохом до кољена,

за»

85

40

(55 сл

ст сл

60