Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

840 _

(Од кољена ките до копита,

Пригрну га суром међедином,

заузда га ђемом од челика, ·

О врату му бисер објесила, 70 Ситан бисер и камење драго,

Кад он иде ноћи у поноћи,

Да се види њему путовати,

У по ноћи, као усред подне;

Па се коњу на рамена баци, 715 А довати тешку топузину,

Па ми топуз у висине баца,

А вата га у бијеле руке;

Нагна коња низ чаршију млада,

Удара га десном бакрачлијом, 90 Колико ми скаче полагано,

Ивпод ногу камен излијеће,

На дућане туче базерђане,

Докле дође побратиму своме, Побратиму, бемберу Михату, 85 Па је њему била бесједила :

»О Михате, мио побратиме !

„ја нијеси мене обритвио,

„Би ли рек'о, е сам женска глава 7«

А Михат јој бјеше бесједио: 90 » Ој Бога_ми, мила посестримо !

„Да нијесам тебе обритвио,

„Бих рекао, е сп јунак добар,

„Добар јунак, царева делија.“

Отолен ми коња погоњаше, 95 Ћера- коња ка Удбињи граду,

Кога ћаше на путу сретали,

Сатисне га с пута испод пута;