Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
со
967
Њему слуге коње опремише. Посједоше коње витезове, Отидоше у приморје равно.
Кад су били у Грахово равно, Бијели се чадор у Грахову,
Пред чадором два коњица врана; Кад то виђе љуба Зуканова, Бевједила Зукан-барјактару : „Господару, Зукан-барјактаре ! „Откуд они чадор у Грахову #% Бесједи јој Зукан-барјактаре :
»0 Хајкуна, моја вјерна љубо !
» Оно побро посло сретаоце, „Да сусрету мене и тебека.“
Они мало иду у напредак
Низ Грахово низ поље широко Док дођоше бијелу чадору,
А то Вуче сједи под чадором, Те он пије црвенику вино, Олужи му га сеја Анђелија.
Одја Турчин коња пред чадором, Он од Вука вјере не искаше, Веће право под чадор отиде,
А за њиме вијерница љуба;
А кад Турчин под чадора уђе, Ондај Вуче на ноге устаде,
Руке шире, у лице се љубе, Питају се за јуначко здравље, Па сједоше ладно пити вино; А кад су се вина напојили, Бесједио Јеринићу Вуче:
» 0 Турчине, Зукан-барјактаре !
80
со се
со си
100
с> (У
[10