Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
351
368
„Деде реци својој вјерној љуби, „Нека скине пече и вереџе, „Да јој виђу пребијело лице, „Би ли лице за влашића било.“ Рече Зуко својој вјерној љуби, Она скиде пече и вереџе,
· Покавала своје б'јело лице, "Сину лице ка' и жарко сунце;
А кад виђе Јеринићу Вуче, Да кака је лијепа Туркиња, У њему је срце заиграло, (Стаде звека тока на прсима
"И на глави од злата челенке.
Ондај рече Зукан барјактаре:
„О ђидијо, Јеринићу Вуче !
„Деде реци твојој милој сеји, „Нека скине злаћену мараму,
„Да јој виђу пребијело лице,
„Би л' влахиња за Турчина била,“ Ондај рече Јеринићу Вуче,
Скиде Анђа злаћену мараму;
Кад је Туре Анђу сагледало,
Од радости на ноге скочило,
Па говори Јеринићу Вуку:
„Устај, Вуче, већ се прођи вина ! „Доста смо се вина напојили; „Устај, Вуче, те опремај вранца !< Уста Вуче на ноге лагуне,
У лице се с Турком пољубио, Један другом крвцу халалише,
Па опрема сваки коња свога. Добријех се коња доватише,
13:
о