Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
392
979
Ми
„Ја сам, сине, врло остарио,
„Не могу се ни коња држати, „Камо л' терат по мејдану 0 Турци, „А прести се нисам научио, „Турком прести не могу кошуља, < Ал беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу ! „Ако с', бабо, остарио врло,
„Је не можеш на мејдан изићи,
» Од Бога си мене испровио,
„Бог је мене теби поклонио,
»ја ћу, бабо, на мејдан изићи, »Оћу твоју заменити главу.“
Ал му Ђурађ поче беседити : зујраго чедо, СОенковићу Иво ! „Можеш, вине, на мејдан изићи, „Отићи ћеш, ал ми доћи не ћеш; „јер си, сине, јако неразуман,
„Још ти нема ни шеснаест лета,
„~ Турчин је јунак од мејдана, „Да му нема у крајини пара;
„На њему је руво страховито: „Рисовина п самуровина,
„А на коњу сама међедина, „Бојно копље вуком покројено ; „Само ћеш се рува поплашшти, „А камо ли кад подвикне Турчин, „И поцикне коњиц под Турчином, » Од страа ћеш пасти са коњица, „И своју ћеш изгубити главу; „Па што ћ' тужан после тебе баба # „Ко лубабу лебом доранити #
УДА
30
35
40
сл 50
59
60