Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
393
580
„Ко л' по смрти стара саранити #<
Ал' говори Сенковићу Иво:
„Што 6' се, бабо, рува поплашио 2
ја с' не бојим ни жива курјака, 65 „А камо ли мртви кожетина ;
Ако може Турчин подвикнути,
» И ја могу, бабо, подвикнути ;
»Већ дај мени тестир и благослов,
»дДа Турчину на мејдан изиђем; то зејок је, бабо, твога чеда Иве,
„Не ћеш Турком ти прести кошуља,“ То се Ђурђу на ино пе може.
Свог му добра дору оседлао,
Дору седла, испод гриве љуби: 75 »10, доро, врло добро моје !
„Доста ли смо, доро, војевали,
„Из Турака робље изводили,
» Од Турака глава доносили:
»Сад сам, доро, остарио врло, 80 уја не могу више војевати,
„Сад те шиљем с главом неразумном, „Са Иваном, са јединим сином:
уИва ј, доро, глава неразумна, |
» Чувај, доро, моје чедо, Иву.“ 85 Па Ивана оправио лепо:
Све му своје руво обукао
И своју му сабљу припасао,
Па Ивана лепо световао:
„10 Иво, моје чедо драго ! 9() »Пођи, сине, пошто у добри час ! „Тамо, сине, добре среће био !
„Бог те здраво п мирно носио,